Narodna skupština

20. ЈАНУАРА.

_ Господо, с обзиром на саму потребу школовања ноликенске деце и с обзиром на јачу могућност кон-одатроле над животом и васпитањем њиховим, 6 обзимобвом па потребе опог краја па југо-истоку Србије, Позкоји у том погледу највише осећа ту потребу, ја кошмолим г. Министра да допусти, да се у овом чл. 6.544. дометне тај предложени додатак за отварање мтојјошш једне женске гимназије у Нилиу.

- _[. Министар би имао разлога да прими ово из гонечисто стручних разлога, које ће он осетити можда шојош у првој години примењивања овог закона. Џо гонсовом закону допушта се женској деци да иду у штамушке гимчавије до четвртог разреда закључно. го рослодо, баш у Нишу да узмемо тај случај, има шеопволико ђака у приватној женској гимназији, да ће " зле када буда упис у мушку гимназију одмах обравнововати то једно паралелно одељење: и наравно пеотадагошки је разлог кад има довољан број женске зпедеце, направиће се чисто женско паралелно оде«ноађење. И кад та деца заврше четврти разред гимтесназије и изиђу из гимназије шта ће да раде тадг бој Један глас: нека иду у учитељску школу).

· __ Лепо ићи ће у учитељску школу, па опут моYiaoajy доћи у Београд, или у Крагујевац; а ако хоће 1 вда продуже гимназију опет морају доћи у Београд. у Да тога не буде, г. Миниттар може једним тевналим додатком у овоме члану 4. на крају само да зжодометне две речи у последњој алинеји, и да 38онодовољи и ту потребу за отварањем још једне жензшке тимназије. |, Ја бих молио да се у последњој алинеји члан 1 „“., PAe Ce каже: Ако би у којој потпуној средњој ооашколи било толико паралелних, да могу бити заовебна потпуна или непотпуна средња школа, могу л 5е га одељења одвојити у засебну средњу школу, н —- каже овако: „...могу се та одељења издвојити засебну непотпуну мушку и женску средњу сониколу у истом месту“. Тим се, господо, задовољава потреба иг. Мионистар може без великих излишних трошкова да нарими предлог односно отварања целе гимназије у пишфишту, а и у осталим местима где се буде јавила а потреба као у Ваљеву, Крагујевцу, не тумачећи жакон овако, или онако. || Ја молим г. Министра и г. известиоца да овај гелоодатак приме, или да га прибелење те да му на оттаругом читању даду згоднију стилизацију.

БЕ

УП ИЦ

i Подпредседник, Коста Стојановић. Има. | Реч г. Михаило Ђорђевић. | Михаило Ђорђевић. — Мепи је жао што

BqcopaM да говорим против назора, које су изпели л г. Узуновић и г. Ататоновић.

Ја сам расположеп према Нишу, пријатељ сам птееговога, развића ни напретка, али кад је овде у гтитању један специјалан закон, о коме посланици орају — кад је реч о томе закону — водити ачуна, какве ће бити последице појединих одрезодба, које се у тај закон уносе.

:đ Bam због тога, што ми се чини, да ће унобазење ове одредбе и проширавање овога закона птететно утицати на содијалне интересе нашега Ha„гдада, ја сам против тота: да се проширење овога нељана у овоме см:слу учини и за Ниш, као што лаже T. Г. Ататоновић и Узуновић.

1919. ГОДИНЕ 13

Ја идем чак и љаље. Ако хоћете, ја сам против чак и женској гимназији овој јединој, која постоји у Београду. Ја те своје разлоге црпим из овога. Ми, господо, имамо данас па Университету мислим 78 ученица, које редовних, а које ванредних: и ако бисмо ми установили још једну женску“ гимназију, онда би смо на сваки начин тај број дуплирали, а како се прилике код нас развијају, вероватно ће се тај број и триплирати. И шта ћемо да радимо са тим наставницама 2 То су ученице, које сврше Факултет на Университету, махом кћери сиромашних родитеља пи треба им дати места, а држава неће били у стању да им места да, и кад не буде држава у могућности да да хлеб свима. тим наставницама које сврше Университет, онда нема смисла пи отварати те школе и стварати просветни пролетаријат. Ја мислим да поред ове једне женске гимназије још мање има смисла заводити још једну.

Овај закон допушта коедукацију мушке и женске деце, допушта да се заједнички у једној гимназији могу школовати мушка и женска деца, као што је био случај и раније, и тај случај ни мало није штетно утицао по наставу и васпитање. дато, што се овим законом допушта заједничко васпитавање мушке и женске деце нема смисла отварати нове тенске гимназије.

Ја мнелим, да се сви морамо старати у првом реду да створимо од женске деце добре Орпкиње, добре домаћице и добре раднице. Још су стари, класични народи казали: „кога су богови мрзели, одредили су му да буде наставник“. И данас моmere aa појмите да готово сви наставници, кад виде какве су тешке прилике за рад, како је скуп живот, а како се на другој страни чиновници наши награђују, многи сматра да је тиме што је ушао у наставнички позив, промашио циљ и готов је да се каје. И кад то стоји код мушких, који су много способнији да издрже борбу, зашто онда стварати тај женски пролетаријат на другој страниг Ја не видим никакав разлог да се то ствара.

Ја не говорим ово само с обвиром на наше прилике овде. Ја вас опомињем и на овај Факт. Ви сви мороте признати, да је Немачка данас једна од најкултурнијих и најпросвећанијих држава, да има школе на најдостојнијој висини, и у тој Немачкој, где су све школе заступљене како треба, имате од пре неколико година читав покрет против женских гимназија. У Немачкој устало се против женских гимназија п доказује се, да оне стварају женски пролетаријат, да жепске у њима промашавају свој циљ живота и тражи се да држава поступно број женских гимназија редуцира.

Кад то стоји у Немачкој и кад видимо феминизам, који се развија из године у годину све више, кад он приморава Немце да буду предострожни, ја мислим да ми, који имамо да се развијамо, да подижемо и усавршавамо просвету, морамо се старати да нам темељ просвете буде што чвршћи. Без невоље не треба стварати зло, које ћемо после гледати да редуцирамо, али ће то бити доцно. Ја мислим, да кад већ постоји једна женска гимназија у Београду а да је моје питање ја и то не бих оставио — да онда не треба отварати и другу у Нишу. Ако је код неке женске неодољива