Narodna skupština

КУ |

– Zi

_ _XLIII. РЕДОВНИ САСТАНАК

31. ЈАНУАРА. 1912.

ИН При E

НАРОДНА СКУПШТИНА

У. РЕДОВНИ САЗИВ ПЕРИОДЕ 1908—1911. ГОД

ХИ РЕДОВНИ САСТАНАК НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ ·

ПРЕДСЕДАВАО :

ПРЕДСЕДНИК,

Андра Николић СЕКРЕТАР, Рад. Филиповић

Присутни сва господа Министри сем Министра Иностраних Дела, Војног и Народне Привреде.

Почетак у 9:10 сати пре подне.

Шредседник, Андра Николић. Отварам ХАЛИ. редовни састанак.

Изволнте чути протокол пређашњег састанка.

Секретар, Рад. Филиповић прочита протокол пређашњег састанка.

Председник, Андра Николић. примедаба на протоколг (Нема).

Шротокол је примљен.

Господо посланици, Ја имам опет при вршењу председничке дужности жалосну вест да вам саопштим : наш друг Отанко Петровић, посланик више од тридесет година, уредан и исправан члан овога Дома, увек одан вршењу дужности, подлегао је својој болести. Пок. Станко Петровић у своме друштву заслужио је глас оданог и искреног пријатеља. Али покојни је Станко у тешким часовима, у тешким временима наше отаџбине заслужио још једну заслугу која треба да се помене и коју сам дужан поменути. .

__Он је корачао под заставом наше војске. Он је стајао пред непријатељем. Он је био храбар командир, који је имао ту тешку судбину да командујући види мртва, погинула два брата своја. Ja мислим, господо посланици, да ћемо сви устати и одужити се спомену пок. Станка Петровића, кававши: Бог да га прости! (Ови посланици устају и једнодушно се одзивају: Бог да га прости).

Част ми је саопштити, да је закон о употреби једног дела школског и санитетског Фонда добио највишу потврду.

Има

ли

да тим имам част саопштити да је г. Министар Грађевина упутио Окупштини писмо, саопштавајући да одустаје од захтева хитности за предлог о концесији за пристаниште на Доњем Дунаву.

Сад бисмо, господо, имали да утврдимо дневни ред за наредну седницу. — Пошто је познато да ће сутра Окупштина бити закључена, ја вас молим

„да за дневни ред узмемо један посао који закон

наређује, а то је закон о изборима народних посланика, који наређује избор заступника председника

СТЕНОТРАФОБЕ БЕЛЕШКЕ 1911.

и потпредседника Окушитине у државном одбору Ја вам предлажем то за дневни ред. Има реч г. Никола Узуновић. j Никола Узуновић. — Господо посланици, пајр-

ламентарна ситуација позната је свима. Несумњиво предлот за дневни ред резултат је такота стања ствари. Али је тако исто несумњиво, ма каква парламентарпа ситуација била, она не стоји на путуини неће бити она крива ако не приведемо у дело закон, који је Скупштина једнодушно прихватила, ато је закон о средњим школама који треба само још други пут да се прочита, па да се целом народу пружи могућност да децу школује како их може школовати после пријема тога закона.

Ја бих молио Народну Скупштину да имамо толико стрпљења да тај закон народу дамо, јер та народ с правом и жељно очекује, зато бих предложио да и то дође за сутра на дневни ред,

Председник, Андра Николић. — Има реч г. Стојан Рибарац. Стојан Рибарац. — Ја мислим да ова Скуп-

штипа треба у последњим тренутцима свога живота да покаже више озбиљности нето што је сад жели.

Каква је да је била за ово четири године, она је при крају и због тога мислим да сад, кад је њена судбина већ решена, не би требало да се појављује глас који би значио нешто друго него што се са Скупштином и жели у истини.

Кад је предговорник г. Узуновић напоменуо га Скупштина треба да сврши један посао, један прешан предлог законски, ја хоћу да изјавим, да. је наша странка гласала сва за тај пројекат о средњим школама. Али наша странка нити деман= тује себе, нити долази у противуречност са собом, нити хоће да каже, да је тај предлог безначајан ако устане против мишљења г. Узуновића. Јер кад. би доиста у круговима владиним била цењена прешност предлога о реформи средње школске наставе, требало је тај предлог поднети раније, кад та је Скупштина могла свршити.

У осталоме та ствар стоји овако. Ми смо, представници свију политичких странака, били јуче позвани љубазношћу г. председника Окупштине на разговор баш о томе питању, да ли ова Окупштина,