Narodna skupština

НАРОДНА ОКУПШТИНА

весним варошима више гласачких места, више одбора п онда је заборављено од стране Државног Одбора да се Формира и овај одбор из члана 81, који је једино надлежан да изналави резултат, да га објављује и да издаје пуномоћство. Шта, је урадио Државни Одбор на место овога што је по Уставу и изборном закону дужан био да урадиг Он или није запазио ову измену у закону или из других равлога — ја сад не могу да потађам те равлоте — тек главно он се присетио да треба да учини нешто, што га ни један законски ни Уставни пропис није овластио. На име, он је на крају тог распореда ставио напомену и казао: „У оним варошима које бирају једнот посланика на више гласачких места наћи ће резултат, објавити, издати пуномоћије онај бирачки одбор који буде вршио дужност у општинској судници.“ Наравно за такво наређење Државни Одбор није се позвао ни на какву законску одредбу и ако се у свима својим другим наређењима позивао на одредбе Устава и изборног закона.

Овде се није позвао прос.о зато, законског наређења нема.

Колико је то крупна погрешка, може се видети из овога: што јеп Уставотворац, а по њему и законодавац у изборном закону прописао, да где год у једном изборном телу, округу или вароши, има више гласачких места, не дозвољава ни једном одбору са појединих гласачких места да прикупља изборни резултал свих гласачких места, да срачунава резултат и објављује та, него је Формирао нарочити одбор за тај циљ. Због чега је то учиниог Зато, што често пута од резултата на једном гласачком месту може да зависи цео резултат у том бирачком телу и стога није хтео да ове изборне акте преда таквом једном одбору, да не би, прикупљајући гласове и видећи резултат по осталим гласачким местима, наравно лажан записник за, своје гласачко место, и да тако целокупан резултат изврне, да резултат буде лажан.

Ја ћу у овој ствари да застанем овде, зато што ћу на ту ствар да се вратим још једанпут и опширније да говорим у специјалној дебати.

Да пређем на оцену једне друге радње тога Државнога Одбора, на оцену оне његове радње о постављању председника бирачких одбора.

Господо, ја не треба да вам цитирам, не треба. да вам читам, свима је позната ствар, да је и Уставотворац и законодавац за председнике бирачког одбора поставио нарочите квалификације. И они су тражили велике квалификације зато, што су у великим квалификацијама налазили сигурност, таранцију за правилност избора. |

Зато су и Уставотворац и законодавац казали да се за председнике бирачког одбора имају поставити правници на прво место, па ако правника не би било у довољном броју, онда људи са друтом факултетском спремом, па тек ако и тих људи неби било довољно, долазе на треће место људи са нижом стручном спремом. Шта је радио у том погледу Државни Одборг — Он је поставио 681. учитеља за председнике бирачког одбора, а у Орбији има 1.464 гласачки места, значи скоро половиму учитеља поставио за председнике бирачких одбора, противно и јасној одредби Устава, и јасној

што таквог

| одредби изборног закона, које су учитеље поста- | виле на треће место, — тек онда кад неби било 1 у довољном броју правника, и довољном броју оста- лих факултетлија,.

У Београдском округу, сачких места, Београда.

Међутим у самом Београду има преко 150 адво- | Kara. Каква је нужда била, какав је разлог могао : С гонити Државни Одбор да противно Уставној од- редби и противно изборном закону, кад има 150 | адвоката у Београду, да узима 27 учитеља за 27 | гласачких места (добацивање са деснице: неће 9 адвокати да иду на изборе). ;

Тражите реч, па докажите да нису хтели да + иду. Од 150 адвоката узето је само 28! i

Ради примера да вам напоменем Пожаревачки округ. Пожаревачки округ има 162 гласачка места, и тамо је Државни Одбор узео за председнике · 9 87 учитеља, дакле више од половине. У срезу мо-- -' равском, округу пожаревачком, опет ради примера; наводим, има 18 гласачких места, узето је само O два правника а 16 учитеља !

господо, а постављено је 27

има 91 тла= и учитеља из ,

~ kai

У вшше од половине округа у Србији, учи- тељи су били у већини на гласачким местима пред- --) седници бирачких одбора. У Београдском, Ваљев- ском, Врањском, Омедеревском, Топличком, Чачан- ском, Подринском и Крагујевачком округу било је 5' нешто мало мање од половине учитеља. Али у 7 осталим (9 округа) учитељи су били у већини. Дакле, значи у већини округа изборних учитељи =. су били у већини председници гласачких места 5 (Узвици на десници: Живели!)

И знате шта још пада у очиг да су радикали HI у свима тим окрузима имали већину, а у оним: другим окрузима нису свуда радикали били у већини. .н

Председник Вершфикационог Одбора, Драх. Т. .1 Васић. — Молим вас продужите, само треба дан гледате да се ограничите јер треба и другим говорницима дати реч.

Љубомир Ђорђевић. (Наставља). Господо, јан! не мислим овим што сам казао да вређам учитеље. 9 (На десници жагор и смех). Ви имате да чујете, 5 ви имате да гутате, не идем ја са овога места докис не кажем све. Хоћемо да видимо ко вади чивијег! на Фијакерима. (атор).

Председник верификационог одбора, Драх. Т..1 Васић. — Ви треба сами да пазите на време.

Љубомир Ђорђевић. — Докле лармају ја ћуја да ћутим а ваша је дужност да их опоменете.

Председник верификационогодбора, Драт. 121

Васић. — Знам ја моју дужност него изволитезт ви говорити. Љубомир Ђорђевић. — Ја као што вам ресе

кох, господо, нисам навео ове случајеве да бадимн сумњу на учитеље и да сумњам у њихов рад, него! сам их навео због тога да покажем, како та главни — изборни орган — Државни Одбор тазне: јасне одредбе и Устава и изборног закона, и на вео сам као једну случајност, да баш само у тиз девет округа у којима су учитељи били председа ници бирачких одбора у већини радикали имај! већину, а у осталим окрузима у којима нису били учитељи у већини, радикали немају већину. (Доој