Narodno blago. Knj. 1

147

»Доста си га данас уморила,

»Ти га ниси од бабе довела, !«

Она њему тихо одговара: »Лези, Влашше, муком замукнуо, »Да се коњи од бабе доводе »Девет би их за собом довела, »На, десетом млада, дојахаша,

»Ја ти коња, одјахати нећу,

»Док ми не даш од тамнице кључе«. Виђе Влаше друга бит не може Примаче се коњу и дјевојци,

Те јој дода од тамнице кључе, Она, сјаха као мушка, глава,

Те откључа од тамнице врата,

Џа испушћа, тридесет сужаља,

А доведе тридесет бербера,

Да им чисте и косу и нокте. Сваком сужњу по бошчалук даде, Својој браћи дванест бошчаглука, Па је онда браћу свјетовашта : »Чујете ли, моја браћо драга, ! »Гору прођ'те, а у другу дође, »Напоред су три јеле зелене, »Међ' њима сам биљег оставила, »Чекајте ме до бијеле зоре!

»Ако ли вам до зоре не дођем, »Нит чекајте нити ћу вам доћи.« Па ето је на бијеле дворе.

Кад је било вечер по вечери,

Она узе турски абдест на се,