Narodno blago. Knj. 1

148

Те је акшам намаз отклањала. Кад је било вечер по јацији, Тад младенце у ђердек сведоше. Када сједе Јашар капетане Нефица му шербе додаваше,

И шећерли кахву из финџана. Онда вели Јалпар кашетане :

»О, Бота ти, Туркињо дјевојко, »Какаљз адет има у Турака »Какав адет у вашему граду “« Нефтица му тихо протовара :

»О, Бога ми, Јашар кашетане, · »Лијеп адет у нашему граду: »Легне момче по мехку душеку, »Дјевојка му пуца разапиње, »Те та љуби под гр оде 6 јело«. Онда леже Јашар капетане Нефица му пуца разапиње. Лијевом руком пуца разашиње, А десном му ханџар извадила, Ханпаром та у срце удрила,

На ханџару срце извадила. Како јекну Јашар капетане, Како јекну, сва одаја ввекну. Просуше се зарфи и финџани, Излетјела Јашарова мајка,

И за њоме сестре Јалшарове,

Те стадоше на одајна врата. Ал Туркиња мудра и разумна Па се с мртвим Влахом разговара :