Narodno blago. Knj. 1

158

67

МУШКА ВЈЕРА... Разбоље се племенита Мара, Од главице, истом нафалице ; Њој долази Дољанџија Јово, Па је Мари тио говорио : »Болуј Маро, ал немој умр јети ! »Још ако ми и ти умреш Маро, »Ја се јунак оженити нећу, »Нити ћу се у коло фатати, »Ни ал-феса над око надн јети, »Ни ал-руже у руци пон јети«. Јован оде, а Мара устаде, Обуче се што год боље може. Три је мале мамом помамига, У четвртој коло раширила. Ал ето ти младих Дољанџија, _ Међу њима Дољанџија Јово. Говори им племенита Мара : »Ој, Бога, вам, младе Дољанџије, »Је ли туна Дољанџија Јово »Давно му је Мара преминула«. Ал говори Дољанџија Јово: УИ ако је Мара преминула »Ти си душо и виша и љешша !« Кад то зачу племенита Мара, Пусти руке из широка кола, Па говори својијем другама : »Моје друте не будите луде, »Не држите вјеру у јунаку !