Narodno blagostanje — dodatak
промјене вриједности инвестиција у износу од једног милиjona 675.000 динара. По томе валоризацијом добивен је укупан износ од 6 милијона 700.000 динара.
Биланца за послиједње три године износила је:
Актива: 1928 1927 1926 Зграде и стројеви 8.028 8.070 _ 1.365 Иввестиције 9.521 9.841 9.029 Блатајна, у 34 3 78 Дужници 4.940 4.393 4.209 Рсба, 1.878 1.558 2.638 Материјал 20255 155: 2.108 Губитак 774 489 467 Пасива: Главница, 4.000 4.000 4.000 Ресерва, 9.075 2.075 50 Фонд валоризадије 1.675 1.675 Амортизација. 915 215 915 Вјеровници | 18.920 17.281 18.525 Укупна биланца, 96.977 25.842 19.972 И послије валоризације властита средства — тлавнипа,
плус све резерве — не покривају инвестиција. Ове износе око 18 милијона динара док властита средства, пизнашају тек 8 милијона. По томе у инвестиције је пласирано и око 10 милијона кредита. Како су у годинама. 1929 учињене знатне инвестиције и како те трају и ове године, повишење капитала једна је неслтодива. потреба. То се види и по томе што издатци за камате веома тантирају рачун губитка и лобитка.
Рачун губитка и добитка пружа, слиједећу слику:
Дебитаћ 1928 1927 1925 Ог фабрикације папира. 2.158 9.926 1.959 Губитак
Камати 1.078 1.597 1.875 Порези 207 198 145 Трошкови 417 406 285 Плате 678 984 171 Дубиови 65 516 15
Загребачка творница папира, продуцира папире лошије и средње врсте. Главна је дјелатност концертрирана на папир за паковање. Ту постоји и картел у којем судјелују и стране фабрике које долазе у обзир на наше тржиште. Услијед тога, та грана продукције пружа, најбоље изгледе за успјех и си: турно је да већ данас подузећу одбацује знатне приходе. уз саму творницу постоји и творница папирнатих врећица, која. је од највећих у нашој држави.
Већина акција налази се у рукама T. Матије Фрајнда кеји има у својим рукама, „Голуб“ творница цитарет папира као и „Липа Мил" конфекција папира за писма и која продудира дневно до пола, милијона куверата.
Обаиром на инвестиције које су изведене и које се извеђају, загребачка творница папира развија се у једно од на: ттих већих индустриских подузећа и биће у стању да нас бар дјеломично ослободи потребе увоза из иноземотва.
Код проширења творнице град Загреб ишао јој је у су срет одступањем земљишта и другим концесијама.
пи
ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА ТВОРНИЦА ВАГОНА, СТРОЈЕВА И МОСТОВА Д. Д. БРОД НА САВИ.
Кад се је пред неколико година радило на, томе, да се подитне једна приватна велика творница да поправке, а касније и израдбу жељезничког возног парка, избор није могао пасти ни на једно друго мјесто, осим Брода на Сави. Он је онда био
19
једина. станица, на којој су се сусретале наше нормалнотрачне са главним дјелом наших ускотрачних жељезничких прута. Дошрема покварених локомотива и ватона, колико за нормалнетрачне толико и за ускотрачне пруге била је најједноставнија у Броду. А ми онда још нисмо били тако јаки, да бисмо метли подићи велике творнице: једну 54 нормалнотрачне пруте, а другу за ускотрачне. A како је онда била у изградњи и ускотрачна, пруга. У жице— Вардиште, могло се је очекивати, да ће творница у Броду моћи оправљати и возни парк србијанских ускотрачних пруга.
Данас Брод није више једина станица, на Kojoj ce VEDштавају нормалнотрачне и ускотрачне пруге. У том погледу данас долазе у обзир Београд, а и Краљево, које сад добија, велике радионице за изградњу и поправку возног парка. Али Брод још увијек има ту предност, да је вазкно прометно чв80риште. Он некако пресјеца нашу нормалнотрачну жељезничку мрежу и то на њеном најважнијем дјелу. А са друте стране скоро сав ускотрачни вовни парк мора У извјесним интервалима да долази до Брода, јер је то најважнија претоварна станица ускотрачних и нормалнотрачних пруга. Услијед тога он је као створен за веће и мање оправке возног парка. И тај њетев централни положај тешко да ће му одузети ма. која друга радионица. -
Творница у Броду била, је подигнута, иницијативом Прве хрватске штедионипе и Славоније д. д. за индустрију дрва са наше стране п мађарске творнице ватона у Кистарси код Петите. Дионичка главница износила је 50 милијона круна. Затим је дионичка главница била, повишена на 40 милијона динера, а године 1926, кад се је радило на подизању творнице лекомотива, на 55 милијона динара. Од тих нових дионица један већи пакет била је преузела, фирма. Фридриха Крупа у Есену. Обзиром на све те трансакције очекивао се је један снажан развитак.
Творница у Броду бивала, је сукцесивно проширена. Неко вријеме могла се је поносити да има највећи творнички диМмњак у држави. Како је наш возни парк првих година послије рата био у дерутном стању а како државне радионице нису биле у стању да извршују ни редовите репературе, посла за бродску творницу вагона, било је доста и превише. Узимали с7 се непрестано нови радници тако да је њихов број већ био досегао и 2.000.
Међутим са исплатама извршених репература ишло је весма, слабо. Државне финанције нису биле сређене. Нити се је редовито плаћао угаљ а још мање репаратуре и набавке везнот парка. Иноземне творнице разним интервенцијама па и дипломатским, некако су долазиле до својих потраживања, ну домаће никако. Крајем 1924 године држава, дугује Бродској трсрници ватона равно 100 милијона динара. На та дуговања. нису наравно плађане никаке камале. Ca друге стране Бродска творница ватона, једно младо подузеће и без великих резерва, било је присиљено да узимље веће кредите. Концем 1094 тодине ти кредити износили су 82 милијона динара. [0дине 1924 имали смо највећу каматну стопу. Могла је бродска, творница вагона зарадити на репаратурама возног парка и десетке милијона динара, која корист од тога, кад није долазила до својих потраживања а за повучене кредите морала је плаћати скупе камате. Које онда чудо да се је подузеће почело налазити у стисди и да је на концу почело радити са губитком. И чим је подузеће било више запослено тим је његова сулуадија бивала све лошија и лошија, јер државне жељезнице нису плаћале својих рачуна.
Ситуација је идуће године била нешто повољнија. Дуговање државе износила су само 60 милијона динара. Ну ударал је већ био тако снажно задан, да је морало доћи до неке
| | || |