Narodno blagostanje — dodatak

Произвбдња уља има сезонски карактер. У јесени морају се обавити веће количине сировина, које се морају журно пре радити, док се продукција пласира суксесивно у току читаве тодине. Због тота је корисније, да се лодузеће стужи кредитом но повећањем главнице.

Добитак за годину 1928. исказан је са 705 хиљада динара, што одговара скоро 90 од сто укамаћења с дионичке тлавнице.

Пре неколико месеци створен је картел напих творница, уља у који су ушло и неке веће фирме, које прерађују маслиново уље. Прва хрватска творница уља као највећи продуцент сматрала се је доста јаком да у тај картел не улази ни да и даље остане неодвисна и самостална. При томе је итрала велику улогу и чињеница да је она, финанцијално много боље фундирана нето већина других подузећа исте бранше и да у свом концерну има једно јако финанцијално залеђе.

Прва хрватска творница купила је прошле године је дан комплекс земљишта, који је граничио са творницом, тако да ће ускоро моћи приступити знатном проширењу свога уређаја и тако се развити у подузеће још већих димензија.

ZAGREBAČKA DIONIČKA PIVOVARA 1 ТУОВМСА SLADA — ZAGREB

U koncernu S. D. Aleksander, pivovara igra jednu od najvažnijih uloga. Zagrebačka dionička pivovara danas ima i svojim rukama skoro čitavu produkciju pive savske banovine. Ostale pivovare kao one u Daruvaru i Osijeku imaju pretežno lokalni karakter i o jednoj ekspanziji nema ni govora. Zagrebačka pivovara ima danas tri tvornice piva: u Zagrebu, Sisku i Karlovcu, od kojih su poslijednje preuzete u najnovije vreme.

Na teritoriji savske banovine pored piva zagrebačke pavovare konsumira se i pivo Union pivovare iz Ljubljane a u poslijednje vrijeme i iz sarajevske pivovare. Nu sa druge strane zagrebačka pivovara prodire sa svojim produktima u Sloveniju ı djelove Bosne a pogotovu u Dalmaciju, prema kojoj saobraćajno leži najpovoljnije.

Produkcija prije rata nije prelazila 30—40.000 hektolitara 20dišnje. Konkurencija ostalih pivovara bivše monarhije od kojih su neke imale naročitu reputaciju, nije dozvoljavala veću produkciju. Poslije rata, kad je carinskom politikom uvoz stranog piva stvarno onemogućen, konjuktura postala je mnogo bolja i produkcija je znatno porasla. Ona je iznosila poslijednjih godina:

1923/24 75.200 hl 1924/25 67.700. „ 1925/26 61.400 ,, 1926/27 80.255 „ 1927/28 85.130 „ 1928/29 95.002 „,

Kako vidimo, 1924—26 produkcija je bila znatno pala, što je i razumljivo, djelom na pogoršane privredne prilike zapadnih provincija, a djelom na hladno ljeto tih godina. Poslije toga produkcija neprestano raste. Prošle 1929. godine porasla je čak za 12.000 hektolitara i dosegla je svoj rekord. Doduše treba voditi računa, da smo ranije imali statističke podatke samo za produkciju Zagreba, a da danas imamo i za Sisak i Karlovac. Nu i vodeći računa o tome, obzirom da su to bile manje pivovare, mora se priznati, da je produkcija u porastu. Uprava je veoma agilna i vodi računa o zahtevima konsumenata. Kad je prošlog ljeta u Zagrebu a i nekim drugim gradovima konsum bezalkoholnog pića zauzeo velike dimenzije i kad je prijetila opasnost, da će od toga stradati u prvom redu produkcija

BuHIREMHHRHRHRHHMUHHMEBIZBUMTuMRnFEMHMHWEHRgnHnnNnHHNHZzEHHHKHHHHHHDHG

Оснивачи: вапаце ОНотапе, Banque de Paris et des Pays-Bas, Societe Financiere d'Orient

вчнипминини цев

пи маннннишиписиидлвнинанлнисиниспоививинисиволоивниципвиспинцаи

сФранцуско~Српска Банка Каштал; Фран. 20,000.000

Обавља све банкарске послове

21

pive. Zagrebačka pivovara, ma da je već postojalo oko 10 tvornica takovih pića, prešla je i sama na produkciju bezalkoholnih pića i svoi produkt bacila je na tržište pod imenom „Skaut. Njen je položaj u toliko olakšan, što ona već ima izrađenu prodajnu organizaciju za pivo, pak je mnogo lakše u istu uglaviti i plasiranje jednog bezalkoholnog pića, nego što je to za jedno novo preduzeće. A njena finansijska situacija omogućiće joj, da kroz kratko vrijeme eliminira sve slabije konkurente, tako da će i u toj produkciji zauzeti dominantan položaj.

Zagrebačka pivovara osnovana je godine 1892. Dionička glavnica iznosila je 1,200.000 kruna. Kako je zagrebačkoj pivovari išlo prvih godina, najbolje se vidi iz činjenice, da se je godine 1903. i 1912. moralo pristupiti sniženju dioničke glavnice samo da se otpišu gubitci. Godine 1919—1921 dionička je glavnica u tri etape podignuta na 10,000.000 kruna. Godine 1923. povisuje se na 5 a 1924. na 10 milijona dinara. Godine 1926. povodom zakona o valorizaciji dionička glavnica povisuje se na 14 milijona dinara. Godine 1927. povodom fuzije sa sisačkom pivovarom, povisuje se dionička glavnica na 20 milijona dinara.

4EHva 30: 9. 7927. 30. 9. 1928. 20: 9. 1929. Zgrade 6.608 7.242 7.242 Strojevi 2.853 2.853 2.855 Inventar 1.468 1.556 1.571 Blagajna 653 265 284 Dužnici 13.181 14.394 16.306 Efekti 1.273 22 578 Zalihe 6.493 5.361 5.860 Pasiva Glavnica 20.000 20.000 20.000 Reserve 350 400 450 Amortizacioni fond 1175 1.500 1.800 Rezerva od valorizacije 1.364 1.364 1.364 Vjerovnici 5.022 1.043 1.084 Akcepti 3.000 4.500 5.000 Potraživanje fin. erara — — 1.259 Dobitak 1.967 2.869 5.158 Ukupno 32.899 31.695 34.351

Investicije, inkluzivno inventar ne iznašaju polovinu vlastitih sredstava. To pokazuje zdravu finansijsku bazu poduzeća. A ta još bolje odskače ako uočimo, da je zagrebačka pivovara koncem septembra prošle godine imala potraživanja za preko 16 milijona dinara dok njene obaveze nisu iznašale više od 6 mil. dotično sa fin. erarom 7 milijona dinara. A veoma su rijetka naša industrijska poduzeća, koja su tako fundirana da iz vlastitih sredstava, ne samo mogu voditi čitav proces produkcije, nego su čak i u stanju, da podjele znatne kredite. Eto zagrebačka pivovara iz vlastitih sredstava ima potraživanja od ravno 10 milijona dinara. Prema tome ovdje ne samo da kamati ne tangiraju prosperitet poduzeća, nego dapače predstavljaju jednu aktivnu stavku računa gubitka ı dobitka.

Invensticije su iskazane uz daleko nižu vrednost nego što je imaju u stvari. Pored tvorničke zgrade koja zajedno sa vrtom zauzimlje veliku površinu i to u gusto naseljenom delu grada, ima i u samom gradu nekoliko zgrada velike vrijednosti, u kojima se nalaze pivnice I restorani. Tako n. pr. Lovački Rog, koji ima najveću potrošnju piva u Zagrebu. Pored toga Zagrebačka pivovara ima i zgradu u Ilici gdje је Croatija kino, koja sa svoje dvije fronte više vrijedi nego što su iskazane sve investicije u bilanci.

Obzirom na dominantan položaj zagrebačke pivovare u produkciji piva savske banovine, podizanjem naših ekonomskih prilika,

кимавгилсашповивашпллилксопиптоговрставававоапришонинлцависниокаои

Седиште; ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

евапкипопчкнив

велинпикнивалаџипицацгннкв икони ививсивипои