Narodno blagostanje — dodatak

Први а млив на ваљне „Увнан паромлинско Био Domovinska indusirija milina

НРИЗА НАШЕ МЛИНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ

Ретко која лржава као наша могла је у последњих десет тодила да покаже тако знатан развитак индустријске латности. Нова индустријска подузећа, осим за време дефланионе кризе, оснивају се свако мало, а већ постојећа знатно се проширују. У неким гранама индустријске делатности као у текстилној, успело нам је, да се особито у последњим годинама у знатној мери ослонимо на властите ноте па према томе нисмо толико угупени на увоз.

Док је са једне стране оснивање нових индустријских подузећа пшло једним необично убрадним темпом, са друго стране каша најважнија индустријска грана, која, је постојала Бећ од пре рата, налази се у једној тешкој кризи. И што је најгоре, та криза изгледа да није продазног карактера. Она је дубока и скоро и бар према предвиђањима која се моту данас поставити. Наша млинска индустрија налази се у једном очајпом положају.

Предратна Орбија била је у главноме упупена на извоз штшенице па према томе млинска индустрија, ме да је била кајважнија земље, није ипак била узела превелике пимензије. Хеђутим у | наше државе, који су раније били саситуација је била скроз друта. имала је О Е који су били познати као

арипа и који су имали вишрка на стоте крајеве спадали су у првом реду

ојводина, 0 a. Hy она је имала и крајева, који су имали слабу пили никакову индустрију житарипа, и којл су

о томе били упућени на повлачење из крајева, који су имали вишкове. У такове, рецимо у продукцији житарила пасивне крајеве, спадало је и наше читаво Приморје, затим Оловенија а лобрим делом и Босна. Ну главна подручја која су морала повлачити житарипе из крајева са вишком продукције, били су у првом реду Беч са своја два милиона, становника, затим судетски и алпински крајеви.

Мађарска, која је имала вишак у продукцији житарица настојала је, да у том погледу пасивној Аустрији добавља бралино којег би из домаће шшенице самледи њени млинови. Аустрија опет настојала је да из угарских крајева повлачи пшеницу, коју би онда самлели њени млинови. Како је читава Монархија била једно паринско подручје, блло је немогуће оперирати са царинским ставовима. Донекле је помагала тарифна политика железница.

Угарска, у циљу да помогне своју млинску индустрију, транспортирала, је штеницу много скупље нето брашне. Аустрија опет давала је провозу шпенице, коју су требали њени млинови, много веће конпесије него брашну. Резултат те диференцијалне тарифне политике био је тај, да је превоз једног

Н ДУСТРИЈЕ :

д. 8. — Осијек ичко друштво — Осијек d. d. — Veliki Bečkerek

ватона брашна из Војводине до аустријске гранипе био много јефтинији него превоз једног ватона шиенице. Напротив превоз оног истог вагона братна са аутсријско-мађарске границе па до, рецимо Тирола, био је много скупљи него превоз оног ватона ттшенице. Последица такове политике била је та, да. је млинска нидустрија, репимо Војводине, била у стању да дом тржиштем Аустрије, које је лежало саобраћајно повољније. У Судетима или Тиролу спет млинови су могли одољевати конкуренцији војвођанских млинова, јер им је превоз пшенице био много јефтинији него превоз ои.

Обзирем на таково стање у Војводини и Славонији се је раввила последњих година пре рата једна јака млинска HHдустрија. Те ПАН поред задовољавања потреба пасивних крајева Монархије, који су ушли у склоп наше државе, извозили су знатне квантитете брашна п у крајеве који Cy данас ван назке границе. У првом реду у Беч и Штајерску а добрим делом п у саму Чешку. Ма да је Аустрија све подузимала да помогне своју млинску индустрију, ипак је млинској индустрији Мађарске усневало да доминира аустријским тржијитем. А поред великих пештанских млинова као продавци долазили су у обзир у првом реду млинови Војводиве и Олавеније. 5

Свршетком рата ситуација се мења. Аустрија и Чехословачка оградиле су се царинама на продукте млинске индустрије с нарочитом тенденцијом, да оспособе своје домаће

ту сврху завеле су диференцијалне царине. Наиме за пшеницу је царина релативно знатно нижа него што је за брашно. Ради фаворизирања домаће производње прибегавају Аустрија н Чехословачка не само царинским, већ и другим економскополитичким мерама.

словачку постаје све мањи а нових тржишта нисмо могли наћи. Од године 1923. па до 1928. године. чавоз млинских продуката износмо је:

Година, Toa, Милпона динара 1928 39.050 238.) 1924 60.316 348.5 1925 38.895 201.1 1926 34.784 165.7 1927 25.954 80.8 1928 2.014 8.0

Како видимо од 1924. навоз је сваке године све мањи и мањи. Како су млинови Војводине и Славоније раније у првом реду извовили брашно у крајеве који су вав граница наше државе, то је обзиром на пзнесене податке јасно, да је

млинаретво за подмирење целокупних домаћих потреба. У

Услед тих мера наш извоз брашна у Аустрију и Чехо-