Narodno blagostanje — dodatak

30

тиме та индустрија знатно погођена. Дитнута су јој најбоља подручја где је она пласирала своје продукте.

Остаје дакле једино домаће тржиште. Ну ни ту ситуација није повољна. Hama држава има 12 милиона становника. Али око половина становника храни се још и данас кукурузним хлебом па по томе за млинску индустрију не долази у обзир. Од оне која се храни пшеничним брашном опет скоро половина употребљује једнолично гшенично брашно. које мељу не велики млинови него мали моторни млинови или веденице. Према томе за нашу млинчску индустрију остаје једино потрошачко подручје од неких 3 милиона становника.

Будући да је већина млинова Војводине и Славоније била, изграђена обзиром на извоз у Беч, судетске и алпинске крајеве, и будући да је тај извов данас скоро немогућ, млинска индустрија налази се у стању знатног редуцирања капацитета. Да натој млинској индустрији иде тако рђаво, доказује, да их чак и осигуравајућа друштва нерадо осигуравају. Сасвим природно; данас нема тржишта за целокупан производ наше млинске индустрије па следствено они млинови, који производе скупље, морају или изгорети или извршити преориентацију: индустријско-техничку или опустети.

Ми ћемо овде анализирати билансе неколико главних наших млинова. Код других ситуација није боља. Један део наших млинова осуђен је на пропаст. И чим то пре буде тим ће се пре решити ова тешка криза. |

ПРВИ ОСЈЕЧКИ МЛИН НА ВАЉКЕ Д. Д, ОСИЈЕК

И Први осјечки млин на ваљке спада међу наше велике млинове. Дневни капацитет изнаша 10 вагона па је по томе нешто мањи од „Униона“. Први осјечки млин припадао је фамилији Краус. Године 1913 претворен је у дионичарско друштво. Спадао је у концерн Прве хрватске штедионице, која је касније постала скоро апсолутни власник, пошто је кућа Краус напустила свој интересман. Кад је после рата Прва хрвалска штедионица сав свој интересман код разних млинова окупила око Народне млинске индустрије, то је и покет дионица Првог осјечкот млина прешао на Народну млинску индустрију у Загребу. А и финансирање млина није се више вршило изравно, него преко Народне млинске индустрије.

Оно што вреди за остале наше велике млинове, вреди и ва Први осјечки. Извоз у земље у које се је раније пласирао продукт Првог осјечког млина постаје из дана у дан све тежи и тежи. А у самој земљи прилике су тешке, обзиром на конжуренцију мањих млинова. Јер док су велики млинови били чак присиљени да и за дуже времена обуставе свој погон, после рата подитао се је знатан број млинова са капацитетом

"од 1 до 2—43 ватона дневно. Ти млинови немају велику ре-

жију па су у стању да зарачунавају најниже цене.

Дионичка главница износила је најпре 1 милион круна. Касније су уследила разна повишења главнице. Од милиона круна па до 1.5 милиона динара уплаћено је у готовоме. Како је емисиони курс био 750 круна за 200 круна номинале, формирао се је знатан резервни фонд. Из тог фонда онла је дионичка главница повишена за 3 милиона динара издањем гратис дионица. Дакле гратис дионице које су биле плаћене ажијом ранијих емисија.

Дивиденда године 1990 износила, је чак 30%. Ну онда је био знатан извоз у Аустрију са великим профитима. Касније дивиденда опада. Године 1925 до 1927 уопште је обустављена, исплата дивиденде. За, тодину 1928 плаћена је дивиденда од 2.5 динара или 5%. Дакле ситуација се ипак нешто поправила.

/

Биланс за три последње године овако је пзтледао :

Актива : 1928 1927 1926 Млин 9.927 8.088 3.083 Дужници 9.690 7.618 8.117 Благајна, 36 37 18 Ефекти 5.081 5.071 5.071 Залихе 15.366 10:06% 8829

_ Пасива : Главница, 4.500 4.500 4.500 Резерве 6.628 2.556 2.506 Резерва валоризације 1.718 —— Фонд амортизације 1.185 — Веровници 22.196 15.467 9.783 Акцепти 3.000 3.000 3.000 Добитак 282 95 6 Укупан биланс 40.082 25.532 20.069

Године 1928 проведена је валоризација пнвестиција према закону из 1926. Добивен: је износ од скоро т милиона динара. Ну он није употребљен за повишење дпонитке главнице нето за повећање резервног фонда одбивши наравно износ који иде у специјални фонд како то закон прописује. А ни нема смисла повећавати дионичку тлавницу, кад се и онако не плаћа дивиденда, већ плаћа врло малена. Да је дионичка главница валоризацијом била повишена на 9 милиона, дивиденда би износила 2.5%. А то је ипак премало. Кад. се прилике промене, биће лако повисити дионичку главницу на терет резервног фонла, издањем гратис дионица или повећањем номинале већ изданих.

И код овог млина финанцијална ситуација је сређена. Инвестиције изнашају скоро 10 милиона. А властита средства 14 милиона. Веровници плус акцепти изнашају 25 милиона према дужницима од 9.6 милиона HM залихама од 15.8 милиона. Та је много већа нето ранијих година. Повољне цене житарица деловале су на набавку већих залиха. А и складишта брашна била су знатно већа јер пласирање није лако.

„УНИОН“ ПАРОМЛИНСКО ДИОНИЧАРСКО ДРУштво — ОСИЈЕК

„Унион“ млин у Осијеку један је од наших највећих млинова. Нови млин којп је био подитнут после пожара године 1911 у стању је да дневно самеље 16 ватона пшенице.

Основан је још године 1891 са дноничком главницом од 800.000 круна. Дионичка тлавница данас износи 12 милиона динара. Добар део нових емисија вршен је на терет резервног фонда а не уплатама у готовом. И последње повишење од 7.5 на 12 милиона динара вршено је на темељу закона о валоразацији инвестиција из године 1926

„Унион“ млин имо је од године 1919 и један филијални млин у Барчу. Како је Барч остао под Мађарском то је тај млин претворен у једно посебно дионичарско друштво. Акције тог новог друштва налаве се у претежној већини код „Унион“ млина. Ради тога и налазимо у билансу на скоро 9 милиона динара, ефеката. д |

Henahe unraBe Halle млинске индустрије проживљује и „Унион“ млин. И после рата док је још био могућ извоз брашна у Аустрију и Чехословачку, плаћена је знатна дивиденда. Године 1921 и 1992 чак од 30%. Ну онда дивиденда постаје све мања и мања. Године 1926 дивиденда изнаша само 6%. Године 1927 уошште није плаћена дивиденда а за годину 1928, обзиром на поправку ситуације, плаћено је у име дивиденде 7%. Услед тога и курс је његових дионица знатно попустио.