Narodno blagostanje — dodatak

кије био брз, ипак је у прошлој години тукао све рекорде. То се најбоље види код уложака.

Концем 1928. уложака на књижице било је 259.6 милиона а на тек. рачуну 63.5 милиона или укупно за 322 милиона динара. Концем 1929 уложака на књижице било је 315.78 милијона а на тек. рачуне 87.1 милијона или скупа 402.9 милијона динара. По томе пораст уложака износи 80 милијона динара (од тога 56 милијона на уложне књижице а остало на тек. рачуне) што је свакако много за једну установу, која нема филијала и која је по томе у свом пословању ограничена само на Загреб. Државна хипотекарна банка, ма да за њене улошке јамчи држава и ма да даје каматњак од 6%, успркос чињенице, да има своје филифале у свим већим центрима државе није успела да повећа улошке за више од 75 милијона динара.

Интересантна је чињеница да су за последња три месеца порасли улошци за преко 30 милијона динара. То је доказ, да су привредне прилике биле боље у јесени него у пролећу. Пораст уложака у години 1929 износио је 2%% стања концем 1928 године. Ако и у години 1930 пораст буде ишао истим темпом, концем године Градска Штедионица имаће уложака за равно пола милијарде динара. Тиме би она била, обзиром на висину уложака, наша највећа комунална организација. Местна Хранилница у Љубљани има највише уложака и то у првом реду оних на тек. рачуну. Ну док је раније она имала далеко више уложака него загребачка Градска Штедионица, концем 1929 њен вишак износи само 4 милијона. Обзиром да је пораст уложака загребачке Градске Штедионице далеко јачи, сигурно је, да ће још у току ове године загребачка Градска Штедионица доћи на прво место наших комуналних новчаних институција. Концем рата, године 1918. Градска Штедионица имала је уложака за 31 милијон круна дотично 7.8 милијона динара. Развитак уложака после рата био је следећи:

концем 1918 Дин. 7.812.931 » 1919 > 12.101.800 » 1920 > 15.546.232 > 1921 Е 29.594.460 > 1922 | 41.263.831 ~ 1923 > 67.101.030 » 1924 ~ 85.148.360 1925 ji 136.089.324 ». 1926 5 206.010.690 => 1927 5 275.234.455 > 1998 55 323.202.968 ~ 1929 и 402.890.915

Како видимо година 1929 дала је највећи пораст уложака. Године 1926 и 1927 пораст је исто био знатан. Међутим године 1928, обзиром на тешке политичке прилике, које су у западним крајевима имале за последицу извесан бијег од динара, пораст је био много мањи: нити 50 милијона динара. А код приватних банака прилике су у години 1928 биле још неповољније.

Биланс за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива 1929 1928 1927 1926 Благајна 68.072 48.993 46.880 35.563 Дужници 238.544 184.104: 164.197 123.400 Електр. трамвај 12.310 10.318 ЗЛТА 3.171 Менице . 60.736 53.699 36.604 21.179 Хипот. и аморт. зајмови 25.638 19.629 9.125 4.087 Некретнине 17.874 18.239 17.153 18.056 Ефекти 5.049 3.617 5.306 6.300 Пасива

Улошци на књижице | 315.785 259.668 233.562 176.602 Текући рачуни 87.114 63.534 41.671 29.407 Реескомпт 8.805 6.782 4.911 Вјеровници 1137 4.092 — = Добитак 3.159 2.438 2.230 2.131

35

Код позиције дужника потребне су неке напомене. Главни део дужника отпада на сам град, дотично на његова привредна подузећа, као електричну централу, плинару и водовод. Град Загреб није хтео да закључује дугсрочног зајма, макар што су пре неколико година понуде биле врло прихватљиве. Све инвестиције вршиле су се из редовитих прихода. Ну кад се је почело са подизањем станбених зграда у већем опсегу, кад се је почела градити тржница и клаоница која ће апсорбирати скоро 100 милијона динара, са редовитим буџетним средствима није се могло даље. Поготову што је прирез на државне порезе одбацивад све мање и мање а редовити издаци бивали све већи и већи. Онда се је почело са привременим конто-корентним позајмицама код Градске Штедионице. Мало по мало и те позајмице пређоше преко 100 милијона динара.

један од најважнијих проблема комуналне политике Загреба састоји се у питању ликвидације летећег дуга код Градске Штедионице, јер то нормално не спада у послове Градске Штедионице. Будући да прилике за иноземни зајам нису зреле, озбиљно се ради на томе, да град Загреб приступи издавању једног облигационог зајма, ради набавке средстава прво за најпотребније инвестиције, а друго за ликвидацију летећих дугова код Градске Штедионице. Сматра се, да обзиром на знатни пораст уложака, један облигациони зајам Загреба који би носио око 2% више него што носе улошци, да би имао пуни успех. На тај начин Градска Шедионица добила би преко 100 милијона ликвидних средстава.

Поред позајмица градској општини, Градска Штедионица знатан део уложака пласира и у хипотекарне кредите. Из биланса се то тачно не види, јер су ту забележени само дугорочни хипотекарни зајмови. Међутим претежнији дес такових зајмова има форму меничног кредита на хипотекарној подлози. У самој години 1929 такових зајмова било је подељено за 41 милијон динара на укупну суму додељених хипотекарних зајмова од 50 милијона динара.

Обзиром на чињеницу, да је Државна хипотекарна банка скоро у читавој прошлој години (била обуставила примање нових молби за хипотекарне кредите као и обзиром на чињеницу, да приватни новчани заводи ради потешкоћа око пласирања хипотекарних заложница само изнимно дају хипотекарне кредите, у Загребу је за подељивање хипотекарних кредита главни фактор Градска Штедионица. Она са својом кредитном политиком може много деловати на развитак грађевне делатности. А како у За-

гребу празних станова заправо нема и како у погледу пла- ·

ћања станарине владају боље прилике него у другим нашим крајевима, Градска Штедионица мисли и ове године наставити давањем хипотекарних кредита. Наравно уз резерву, да притицај нових уложака буде одговарајући. Ако улошци буду расли као и године 1929, поготову ако успе регулирати летећи дуг градске општине од преко 100 милијона, Градска Штедионица била би у положају, да у овој години даде хипотекарног кредита за преко 100 милијона дивара. А то би значило један јак потстрек грађевној делатности. Јер у Загребу, бар за сада, грађевна делатност, дотично њен интензитет увјетован је могућношћу добивања хипотекарних кредита.

Прошле године менице су нарасле за 7 милијона и износе 60 милијона. Ту су добрим делом и обртничке менице. На тај начин Градска Штедионица помаже развиће и загребачког обрта, јер омогућава обртнику, да уз повољне услове дође до краткорочног кредита.

Реесконта прошле године није било. Ликвидност новчаног тржишта и знатна залиха готовине омогућиле су Градској Штедионици, да све ескомптиране менице задржи у свом портфељу и да не апелира на Народну банку или неку другу новчану институцију.

Код других позиција нема битних измена. Ефекти су