Narodno blagostanje — dodatak

ародно:

Благоотанњу“

ГОДИВА. 1. БЕОГРАЛ, 22. ФЕБРУАРА 1930. БРОЈ 8 Садржај: „Драва“ а. д. за производњу жижица — Осијек Славенска аграрна штедионица д. д. —— Осијек Посавска штедионица д. д. — Сисак Хрватски опћи вјересијски завод B. H. — Загреб Индустријска кредитна банкга. д. — Београд „ДРАВА“, А. Д. ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЖИЖИЦА, ОСИЈЕК |Резерва валоризације 1.957 1.957 1.197 - _ Амортизациони фонд 10.100 8.100 7.300 5.900 Ако је стабилност цена идеал произвођача, ако је ис- |. 1.367 1.207 1.117 1.689 кључење коњунктурног кретања производње и цена идеално Вјеровници 59: ; OE. o стање, онда је „Драва“ у томе положају. Код ње је искљу- Добитак 2.959 3.156 3.153 3.038

чена свака коњуктурна цена из простог разлога, што целекупну своју производњу продаје једном једином купцу —- по напред утврђеној цени. Тај је купац била раније Монополска Управа, а данас је „друштво за продају жижица а. д'' Међутим баш је с акцијама „Драве“ за последње три године вођена необуздана шпекулација. Једна акција „Драве“ гласи на 50 динара; међутим курс те акције достизао је једно време висину од 600 динара, — а доста дуго времена држао се на курсу од 500. Данас пак осцилира око 300 динара — премда је велико питање, да ли ће остати на истој висини, или је то само једна етапа у кретању од максималне висине од 600 динара. Изгледа невероватно, да је могла шпекулација да се докопа акција једног подузећа потпуно стабилизираног. Али се то објашњава борбом око већине. Данас већину тих акција има у рукама Шведски Траст. Како је велики део акција тог подузећа био у рукама његовог оснивача г. Рајзнера, то је врло вероватно, да је Шведски траст један део тих акција плаћао врло скупо: То је морало бити онда, кад је већ имао знатну количину у својим рукама и кад је требао да заокругли број. Акције „Драве“ котирају се у Прагу и Загребу, а целокупна та хоса изведена је у Прагу. Ми не верујемо, да су у тој хоси учествовали и мшздег-ц т.ј. да су ти папири купљени од трећих лица, баш онда, кад је била хоса. Хоса је дошла као природна последица једног систематског куповања.

Кад се има у виду да „Драва" дели дивиденду од 14 дивара по акцији, онда је очигледно, да је и данашњи курс од 300 динара превисок и да је укамаћење недовољно, с обзиром на текући каматњак у нашој земљи.

Биланс за четири последње године пружа следећу слику:

Актива 1929 1928 1927 1926 Иввестиције 16.058 16.088 15.992 11.398 Ефекти 1.312 1.184 1158 1.158 Дужници 12.628 16.640 10.065 7.945 Благајна 99 26 28 97 Залихе робе и матер. 1.312 1.202 1.251 1.701 Пасива

Главница 11.250 11.250 11.250 7.500 Резерва 3:71 3.587 3.587 5.045

M na GHmapcy „HpaBe” oupraBa ce jacHO стабилитет њене произвођачке и продајне ситуације. Биланс за 1929. годину не показује никакве важније промене према билансу из претпрошле године. Инвестиције су порасле од 11,3 мил. дин. 1926. на 16 милиона 1929. године у главноме услед валоризације. Позиција дужници развија се неравномерно: скакала је од 1926. до 1928. године кад је ишла на 16,6 милиона — затим је пала на 12,6 милиона 1929. године. Кад се зна, да друштво продаје робу искључиво једноме купцу, онда је та позиција јасна без икаквог коментара.

Главница износи за последње три године 11,250 милиона динара, резерве износе у току 1929. године 15,6 милиова динара и у порасту су према предходној години за скоро милион динара. Нарочито јако напредује фонд за амортизацију. Као што видимо, резерве су велике колико и инвестиније. Према томе излази да резерве покривају инвестиције, а да целокупна главница служи као обртни капитал. Тако имамо појаву код „Драве“ да у пркос дужницима од 125), милиона динара друштво не дугује више од 1,3 милиона динара. Значи да је друштво из сопствених средстава створило и обртни капитал. и да само једну малу диференцију узима од поверилаца. |

Зарада у 1929. години износи 2,95 милиона динара и нешто је мања од ове у претпрошлој години, кад је износила 3,15 милиона динара. То је вероватно услед повећања трошкова, пошто велике промене у добити не може бити услед стабилности продукције и цена.

„Драва је сретна да припада једноме од највећих финансиских концерна у Европи, концерну Шведског траста у Штокхолму.

„Драва" је основана 1856. године од фамилије Рајснер. (на је радила са много успеха као појединачна фирма до 1909. године, кад је претворена у акционарско друштво. И после тога она је била под искључивим утицајем породице Рајснер; њезин спиритус ректор све до данашњих дана је г. Адам Рајснер. На годишњој скупштини, одржаној 21. тек. месеца, г. Рајснер дао је оставку на свој положај председника и члана управног одбора, јер се после дугогодишњег напорног и веома успешног рада повлачи у миран живот, као врло богат човек. Управа и чиновници приредили су г. Рајснеру сјајан банкет. У управни одбор ушао је г. Милан Рихтер, директор друштва за продају жижица, из Београда.