Narodno blagostanje — dodatak

је порастао. Прошле године чак је смањен за ! милион. Улошци су концем 1929. мањи него концем 1928. То се има приписати чињеници, да Вересијски завод имајући јак ослон у Првој хрватској штедионици, није хтео да каматњак на улошке повисује на ону висину, на коју су га били повисили заводи његовог обима. Услед тога један део уложака, којему је више било стало до рентабилитета него до сигурности, био је повучен.

Омјер властитих средстава према туђима износи 1:4, што је ванредно повољно. Дионичка главница стоји дапаче према улошцима као 1:2, што је реткост код наших новчаних завода. Вјеровници и реескомпт у износу од скоро 11 милиона повећавају средства, која се могу плодоносно пласирати. Ту преовладава реескомпт иако није посебно 03начен. Расположива средства Хрватски вересијски завод пласира некако по половину у менице и текуће рачуне. Ескомпт меница расте. Ту, како већ рекосмо, долазе у обзир у првом реду менице оног елемента, који нема непосредног приступа до великих банака. Позиција меница повисила се је за 4 године од 15 на 21 милион динара, ма да су улошци за 2 милиона мањи него што су били концем 1926. Ну за то је позиција веровници — реескомпт порасла за скоро 5 милиона, дакле скоро за толико, за колико су порасле и менице. Значи да пораст ескомпта омогућен је у првом реду реесконтирањем.

Дужници представљају износ од 18.7 милиона. Ту су у главном износи којима се финансирају афилирана подузећа. Ту је ситуација знатно боља. Потраживања су од'2! милиона 1926. сукцесивно пала на 18.7 милиона концем 1929. То би изгледало, да се је финансијална ситуација афилираних подузећа знатно поправила.

Чисти добитак увек је на истом нивоу, те омогућује исплату дивиденде од 6%.

Да мањи завод може да постоји поред великих у истом месту, старо је искуство : с једне стране ситнији дужници плаћају већу камату, а с друге они могу да изводе врло интензивну штедњу.

ИВДУСТРИСКА КРЕДИТНА БАНКА А. Д. — БЕОГРАД

Човек има урођену склоност да увеличава. То нам доказују колосалне пирамиде у Египту; то нам показује врло често употреба хиперболе у литератури и у дневном животу. Тој особини увеличавања има се захвалити поставак једне, економски ни у колико неосноване идеје, да је малим банкама одзвонило и да се само велике банке могу одржати. Та је идеја спроведена и кроз наш концесиони систем акционарских друштава и кроз кредитну политику Народне банке. Стражар на вратима Народне банке има наредбу, да малим банкама спречи улаз у кућу.

Мала банка је на почетку банкарства, то је најобичнији облик банкарства у земљама претежно аграрним. Велика банка је творевина индустриске државе ; али она исто тако има своје ризике као и мала банка своје. Али национално-економски не може се рећи која је кориснија. Све је то индивидуално. Ми хоћемо да покажемо овде годишњи извештај за 1929. годину једне банке, која је, по мегаломанским појмовима, лилипутанска: то је Индустријско Кредитна Банка а. д. у Београду са главницом од цигло 2 милиона динара. Приказујемо је због тога, да би се на њој

могло да види, колико може до сржи да буде здрава и снажна једна мала банка у сред Београда, где банке додирују лактовима једна другу, где је, како се каже, огроман број банака које се гуше и једна другој отимају посао.

Главница банчина износи 2 милиона динара, као што рекосмо, а резерве 1.088.000 динара.

Признаће се, да нема много банака у нашој земљи, чија резерва износи 54% од главнице. То је једно. Даље, у рачуну непокретности показује банка две зграде и то дом у Београду, у Шумадијској улици и зграду у Скопљу ; прва. је исказана у вредности за 275 хиљада, а друга 214 хиљада, укупно округло 500 хиљада. У рачуну губитка и добитка пак, а на страни прихода, налазимо да београдска зграда доноси принос од 85,5 хиљада, а она у Скопљу 27,6 хиљада, укупно 113 хиљада динара.

Овде није урачуната кирија за канцеларије банчине у истој згради. Ако се принос од 113 хиљада од зграда капитализира са 10%, за колико се сматра да је најнижи принос од зграде, онда излази да те две куће, које су исказане у билансу са пола милиона динара, вреде најмање милион динара ; значи, да резерве износе 1,600.000 динара на главвицу од 2 милиона динара. Приход од зграда даје укамаћењена главницу од 6%.

Обично се сматра, да мале банке грабе кредите где стигну, и плпаћају сувише високе камате, јер само што већим кредитом могу оне омогућити зараду. Код Индустриске Кредитне Банке у Београду то није случај. Она дугује по текућим рачунима свега 365.000— динара. То је багателна. сума. Обртни капитал банчин састоји се из сопствених средстава и од улога на штедњу и по текућим рачунима од преко 1 милиона динара. Укупни обртни капитал на дан 31. децембра износио је око 10 и по милиона динара. Од тога је пола милиона у непокреткостима, пола у хартијама од вредности, а остатак уложен је у редовне банкарске операције, и то: округло 6 милиона у есконт, 3,3 милиона у текуће рачуне и 0,02 милиона у ломбард. Намештај износи свега 11 хиљада динара.

Бруто приход износи 1,698.000.— 138.000 односно 1 и по од сто целокупног потраживања банчиног отписано је! Очитледно је, да је то једна врста стварања резерви. Дивиденда износи 20 динара по акцији, односно 10%, а преко 300 хиљада динара стављено је у разне фондове.

Дужност нам је да истакнемо, да су завршни рачуни Медустриске Кредитне Банке рађени са идеалном јасношћу“ и прегледношћу. Тешко да има и једног акционарског друштва, нарочито не већега, које би имало прегледније зазршне рачуне, но што је овде случај.

У свом билансу чува Индустриска Кредитна Банка сјајну традицију малих србијанских банака, које су се одлиховале дирљивом јасношћу.

Оли» име „Жеродно Рлегоставње“