Narodno blagostanje — dodatak

БЕОГРАЛ, 1. МАРТА 1930.

БРОЈ 9

Садржај:

Часкословенска банка б. B. — Загреб Трговинска банка д. д. — Загреб

, Генерална банка за трговину и инлустрију — Београд Фабрика шећера а. д. „Бачка“ — Нови Врбас

ЧЕСКОСЛОВЕНСКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ

У последњем броју нашег часописа за 1929. г. била је анализирана биланса Ческословенске банке за 31. децембар 1928. Ако се у тако кратком размаку времена поновно враћемо на тај завод и сада анализирамо биланс за 1929. годину, то је ради тога што развитак послова овог завода заслужује, да му се посвети пуна пажња. До сада му је успело, да ско себе концентрира Чехословаке који живе у западним деловима наше државе. Ма да за сада иде само тиме, да окупи чехослов. колонију у нашој држави, могао би завод у двоструком правцу да прошири свој делокруг. Прво, да већу пажњу посвети и нашим привредницима и да са њима уђе у уже пословне везе а друго, да буде још једна спона између чехословачког капитала и наше привреде. Прво ће морати учинити услед обилности капитала, којим ће располагати, а за друго има све услове.

Дионичка главница већ је повишена на 5 милиона динара. Мало који од наших новчаних завода могао је у прошлој години удвостручити своју главницу. А како данас стоје ствари, није искључено, да се за релативно кратко време приступи новом повишењу главнице. Код нас влада опћенита антипатија према улагању капитала у акције, а ево чехословачке колоније, која не дели то мишљење. Како су Чехословаци у многоме различити од нас, тако ето показују друго схватање и у погледу пласирања уштедња у акпије. Код конкретног случаја морамо узети у обзир, да Ческословенска банка плаћа дивиденду од 12%, те се по томе пласирање уштедње у њене акције далеко више исплаћује, вего ако јој поверавамо улошке. Висина дивиденде је допринела, да се је одлично могла извршити једна двострука емисија, без да је за то било потребно стварати посебне синдикате, који би евентуално имали покрити неуспех емисије.

Биланс за четири последње године пружа следећу

слику :

Ектива 1929 1928 1927 1926 Благајна 894 833 886 916 Новчани заводи 2.863 2.180 1.972 1.269 Валуте и девизе 330 176 220 416 Ефекти 234. 95 50 26 Менице 13.252 9.699 7.855 2.192 Дужници 20.802 16.025 13.008 9.257 Пасива :

Главница 5.000 2.500 2.500 2.500 Резерве 1.030 506 468 395 Улошци на књижице 25.768 20.866 15.191

20.177

Улошци на тек. рач. 5.349 4.503

Веровници 491 693 289 447 Добитак 394 386 378 378 Укупна биланса 39.374 29.611 23.993 19.077

Укупна биланса порасла је за 10 милиона или равно 33%, што је свакако повољно и показује знакове експанзије. Уљошци и текући рачуни порасли су у прошлој години за

6 милиона према 5 милиона у години 1928. Управо прошле

године пораст је износио 9 милиона. јер повишење дионичке главнице за 2.5 милиона динара и резерве за пола милиона, | дакле укупно 3 милиона било је извршено терећењем на активним текућим рачунима или дизањем са уложних књижица. јер скоро сви акционари подједнако су и комитенти банке. |

Прошла је година за банкарство савске бановине била повољна. Поготову у крајевима где је индустрија и сточарство јаче развијено. Тамо су резултати управо одлични, јер је пораст уложака доста знатан. А у тим крајевима изгледа као и да залругарство почиње интензивније да се развија.

Есконт меница порастао је за 3.5 милиона, а дужника за скоро 5 милиона. За изнимку од других мањих завода, Ческословенска банка има јаче развијени конто-корентни посао него есконт меница. Она у знатној мери послује и са јачим чехословачким привредницима, а ти више раде преко контокорента него преко есконта меница. А како су чехословачки колонисти, који раде у пољопривреди, економски доста јаки, то они и немају потребе, као што то мора учинити југословенски сељак, да преко меница долази до кредита.

Чисти добитак остао је у главноме исти. Му како само главница од 2.55 мил. на дивиденду за прошлу годину има право, биће и ове године могуће платити дивиденду од 12%. Ако се и за годину 1930. буде хтела платити иста дивиденда, биће потребно чисти добитак повећати на око 700 хиљада динара. Обзиром на темпо развитка послова, макар и каматњак показивао тенденцију падања, држи се да ће то агилним Чехословацима и успети. Свакако пре него нама.

Ческословенска банка је основана 1921. То је.била периода инфлаторнога полета. Али је она у то доба лагано напредовала. Она је још 1926. год. била мала банка. Њезин полет пада у периоду, који се у нашем банкарству назива критичном и стагнационом. Онда кад су неке југословенске банке пролазиле кризу, Ческословенска банка је повећала укупну билансну суму са преко 109% (од 19 мил. дин. 1926. на 39.3 1929.). То је квантитативна страна полета. Још је