Narodno blagostanje — dodatak

44

кредитна банка и Мађарска комерцијална банка. Ради тога видимо да и данас финансијске операције шећеране „Бачка“ одвијају се претежним делом преко Хрватске свеопће кредитне банке. Дапаче, особито раније, Хрватска свеопна кредитиа банка имала је у својим рукама организирану продају шећера.

Дионичка главница износила је 5 милиона круна, свакако веома леп почетни капитал. Године 1917. повишена је главница на 8 милиона круна. Године 1920. пригодом национализације, дионичка је главница износила 5 милиона динара. Године 1922. главница се повисује на 15 а 1923. на 25 милиона динара. На том нивоу остала је све до године 1928. кад је проведена валоризација инвестиција и дионичка главница повишена на 50 милиона динара. При томе је формиран и посебан фонд валоризације у износу од скоро 9 милиона динара.

Творница шећера „Бачка“ спада у ред наших водећих творница, јер годишње може да преради и преко милион и по метричких центи шећерне репе.

Биланса ни једног нашег индустријалног подузећа не пружа тако интересантну слику као биланса фабрике шећера „Бачка“.

За четири последње године биланса је изгледала :

Актива, 31.12.2931 1:29). 35:28. 3327 Некретнине 4.360 4.291 1.499 1.499 Зграде 26.691 26.691 9.611 9.611 Стројеви 23.029 23.029 8.293 8.293 Инд. пруга 1.059 1.058 381 381 Залихе 40.509 57.111 28.251 54.790 Дужници 27.506 58.185 49.099 43.770 Ефекти 2.500 2.000 2.000 2.000 Пасива :

Дионичка главница 50.000 50.000 25.000 25.000 Резерва валоризације 8.789 8.789

Остале резерве 5.618 4.168 2.507 2.307 Амортизац. фонд 11.418 8.661 5.808 4.504 Зеровници 42.374 97.043 64.519 88.268 Добитак 8.661 4.487. 3.684 2.900 Укупно 125.920 173.150 101.618 122.980

Како видимо, осцилације у појединим позицијама знају бити знатне. Повећање вредности некретнина, зграда и стројева које видимо концем 1928. има се приписати валоризадији. Код тих позиција у прошлој години нема промена. Ну за то су велике промене у ставци залихе. Од 57 милиона динара пре годину дана сведене су на 40 милиона. То значи, да је прошла година, макар је продукција била већа, била повољнија у погледу пласирања продукције. И што је најважније, то пласирање продукције није прошле године ишло толико на кредит. Дужници од 58 милиона снижени су на самих 27 милиона. Тако ниско стање кредита није још никада било.

Снижење залихе робе за 17 милиона и снижење позиције дужника за 30 милиона код повећане продукције значи, да је продукција прошле године предана у јаке руке, у руке које су биле у стању да одмах и плате протувредност. То је У првом реду иноземство. Обзиром на хиперпродукцију шећера, наше творнице, које су повезане картелом, који има у

првом реду задаћу да регулира цене у земљи, присиљене су, да извозе вишак продукције.

Обзиром на таково стање послова, и веровници конBEM прошле године знатно су попустили. Од 97 милиона на. 42 милиона динара, према томе за равно 55 милиона динара. А то у главноме одговара снижењу позиције „залихе“ и „дужвици“ у активи. Обзиром на таково развијање послова, новчаним заводима, који финансирају фабрику „Бачка“ посао је много олакшан.

Индустрија шећера у главноме је сезонска индустрија. Она наиме под јесен, кад се мора платити набављена репа, треба силне износе, будући да протувредност од проданог шећера уилази сукцесивно у току читаве године. Кад би билансе биле састављене негде у средини лета, свакако пре почетка кампање и припрема за исту, укупна сума билансе била би много мања него у кулминацији кампање. Наше шећеране помажу се на тај начин, да посредовањем једног велеког новчаног завода на новчаним тржиштима иноземства долазе до изравног краткорочног кредита, који за све шећеране зна износити и преко милиона фунти.

Највеће осцилације показује рачун камата. За прошву годину издано је на каматима само 694 милиона динара. То значи да у највећем делу пословне године, кредити које је имала творница били су управо незнатни. Ниски износ издатака за камате значи, да у лету творница није уопште имала дугова. -

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

Расходи : al. 12:29 3. 1.20: 31. 5. 28 313: 27 Камати 694. 2.169 3.919 10.790 Отписи 2151 2 451 1.403 1.403 Чисти добитак 8.661 4.487 3.684 2.000 Приходи :

Фабрикација 12112 9.394 8.982 14.960

Веровници у билансу за 1928. годину исказани су са 97 милиона а камати са 2.2 милиона. За годину 1926. веровници су исказани са 88 милиона а издаци за камате са 10.8 милиона. То значи, да године 1926., поред већег каматњака, вересија је била искоришћена читаву годину а у јеку саме сезоне у још далеко већој мери. Године 1928. напротив изгледа, да тако висока вересија била је искоришћена само релативно кратко време.

Добитак непрестано расте. Од 2.9 милиона у 1926. години на 8.6 милиона концем 1929. Том порасту добитка највише је допринела чињеница, да су издатци на каматима за то време пали за 10 милиона динара. Како видимо на успех једног подузећа а ла „Бачка“ игра пресудну улогу колико је било обавезе према новчаним заводима и како су дуго те обавезе трајале. Чим пословање има више карактер сезонски, да наиме кредити трају кратко време, тим су пословни резултати бољи.

Инвестиције износе 50 милиона динара. Властита средства изкосе 75 милиона динара. Тај омјер показује на како је здравим темељима подигнута творница шећера у Новом Врбасу.

Пораст ефеката у прошлој години има се приписати уплати прве и друге рате акција Аграрне банке.

ЕЕ жири ке 22 ФВДРЕ» ДЏЕНАФ ЈЕ ФС Ла ње 5

санте КАЛНА ТЕЕ ПЕТЕ ува