Narodno blagostanje — dodatak

Како. се види везе су одличне. Оне могу омогућити | "Босанској индустријској и трговачкој банци знатне и јефтине иноземне кредите, који ће ју ставити у положај, да у: -знатно већој мери кредитира нашу привреду. Обзиром на | подржавања властитих филијала у свим нашим важнијим | привредним центрима, она може веома лако да дође у ужи | "контакт са читавом нашом привредом. Појевтињење креди-. та на иноземном тржишту омогућује јој да већ данас у много већој мери посредује између нашег и страног новчаног тржишта. Поготову ако се у најскорије време изврши затконска стабилизација динара. Босанско индустријска банка. "управо обзиром на своје везе значиће много у организацији | нашег кредита и његовог укопчања у интернационално нов- | чано тржиште.

Како се предвиђа и повишење дионичке главнице, развитак завода у најскорије време биће интензивнији него што "је био последњих година.

БЕОГРАДСКА ЗАЛОЖНА БАНКА

Пословање Београдске заложне банке у току 1929. год. гноси одлике, које су карактеристичне за највећи део србизанских банака: и код ње се. волумен укупних послова смањио према 1928. год. Укупна билансна сума Заложне банке износила је у 1928. години (31. децембра) 179 милиона, а 31. децембра 1929. 174 милиона динара. Пад је незнатан, а више је карактеристичан, нарочито с обзиром на искуство, да је систематско повећање билансне. суме, из године у годину,

"нормална појава у развићу једне добро пласиране банке, као што је Београдска заложна банка.

Актива: 1926. г. 19271. 5. 1928. г. 1929. г. Благајна 1.504 3.166 3.609 4.055 | - Менице 40.324 45.076 37.033 34.624 |

"Текући рачуни 11.087 20.666 27.170 23.592 \ -3aiMOBH Ha 3aore 8.223 8.910 9.062 8.079.

Непокретности 8.995 8.962 8.662 10.091

Насива:

Акционар. главница 12.000 12.000 12.000 12.000 ·

Резервни фондови 4.682 6,151 8.148 9.403 -Улози на штедњу 36.192 47.655 46.566 45120 Текући рачуни 7.971 19.388 18.628 12.479

Билансна сума 112.378 156.024 179.171 174.149

Рачун губитка и добитка :

убитак: 1926 г. 1927. т. 1928. г. 1929. г.

" Трошкови 2124 3.764 2.892 Камата 3.037 3.738 4.207 4.250

"Чиста добит 5.132 5.663 4.659 2.950 Нотражује:

„Камата 5.956 8.108 8.480 1.653 Приходи од станарине 2.038 2.053 1.825 1.659 Разни приходи 4235. 4040 3.204 2.630

Збир потраживања 12.569 15.205 14.629 11.943

Та је рестрикција послова дошла првобитно са стране „пасиве, а специјално од уложака на штедњу и текућих рачуна. Улошци на штедњу опали су за нешто преко 700.000 динара, а пасивни текући рачуни за скоро 6 милиона динара. 'Промену уложака објашњава банка у свом годишњем извеазштају тиме, да је неколико пута преко године морала обу„ставити пријем уложака на штедњу, због тога, што је новац „више лежао нагомилан и бесплодан у благајни“. То је био ти разлог за смањење дуговања по текућим рачунима. Бео»традска заложна банка дугује, од 12,5 милиона динара, ко-

63 лико се показује у билансу, 8,8 милиона динара по реесконту Народној банци и свега 2,8 милиона динара домаћим и страним повериоцима и 800.000 динара Поштанској штедионици. Може се рећи да је банка у ствари учинила употребу туђих средстава, поред уложака, само по реесконту код Народне банке, јер дуговања по текућим рачунима су безначајна, на укупну билансну суму од скоро 175 милиона динара.

Смањење пасиве имало је за природну последицу да се смање одговарајуће позиције у активи. Тако имамо, да је менични портфељ смањен за 2,5 милиона динара, а потраживање по текућим рачунима за 3,5 милиона динара. Смањени су чак и зајмови на залоге за скоро милион динара, и то у главном зајмови на подлогу хартија од вредности, јер. су зајмови на драгоцености, послови из којих је изникла сама банка, остали непромењени у износу од 4,3 милиона динара.

Порасле су непокретности за скоро 1,5 милион динара, услед куповања хотел „Сарајева“ у Сарајевској улици у Београду за 1.457.060 динара. Укупна вредност непокретности износила је округло 10 милиона динара.

У току 1928. године банка је била откупила 500 комада акција подузећа „Сувобор“ Обреновцу за 1,2 милиона динара. Она је у исто време била дала том подузећу зајам у износу од 3 милиона динара и свој жиро за кредит код Народне банке за 1 милион динара. Укупни ангажман банчин у том послу био је 5 У току

5.5 милиона динара. прошле године банка је ликвидирала тај ангажман, про-

| давши Ваљевској штедионици акције — вероватно по истој цени — наплативши своје потраживање и ослободивиг свој жиро.

Банка констатује у свом извештају, да је то било једно одступање од њезиног начина пословања, и да је она из принципијелних скрупула ликвидирала тај ангажман. Из биланса банчиног не би могла да се види та промена, да није била изрично напоменута у самом извештају, јер се у активи нису појављивале акције подузећа „Сувобор“.

Главница банчина износи непромењено 12 милиона ди-

нара. На редовном збору 1929. године одлучено је да се глав-

ница повећа на 16 милиона динара, дакле за 4 милиона и да

|се то повећање изврши на терет резервнога фонда, на тај

начин, што ће се акција која гласи на 300 динара жигосати на 400 дин. Међутим, до извршења те одлуке није дошло из непознатих разлога.

Рачун губитка и добитка показује, да је бруто добит опала према претходној години за 2,7 милиона динара. Кад се узме у обзир и пренос добитка из 1927. године, који је износио 900.000 динара, и пренос добитка из 1929. год. пренесемо у 1930. годину, то онда излази, да мањак добити у 1929. год. износи 2 милиона динара.

Тај се појав објашњава у годишњем извештају следоћим речима : „Каматна стопа је морала бити снижена, режијски трошкови су врло велики“. Приход од камате износио је у 1928. години 7,4 милиона динара, а у 1929. години 7,6 милиона динара. Узгред буди речено, плаћена камата показује у 1929. години известан вишак, и ако је дуговање у 1920. години било мање но у 1928. години, иако је и ту камата морала бити нижа. Вероватно да су дуговања банчина у првој половини године била много већа но у прошлој години.

Укупни трошкови показују повећање од 230 хиљада динара.

У пркос опадању прихода резервни фондози су појачани за скоро 600.000 динара. Дивиденда је међутим сма- | њена за 10 динара по акцији. У 1928. год. била је 60 дин., а у 1929. год. износи 50 динара. Смањење дивиденде а стално богато дотирање резервног фонда је политика предострожности и сигурности.