Narodno blagostanje — dodatak

Додатан „Народном Благостању“

БЕОГРАД, 10, МАЈ 1930.

БРОЈ 19

ГОДИНА П

Садржај:

Државна фабрика шећера на Чукарици Српско-чешка фабрика шећера и рафинерија — Ћуприја

„Црвенка“ Француско-српска банка —

ВРЖАВНА ФАБРИКА ШЕЋЕРА НА ЧУКАРИЦИ

Југославија има девет фабрика шећера (шећерана) и то: у Усори (од 1895.) у Београду на Чукарици (од 1898.), у Осеку (1905.), на Бељу (1910.), у Вел. Бечкереку (1911.), у Црвенки (1911.), у Новом Врбасу (1911.), у Ћуприји (1912.) и Старом Сивцу од 1926. године (коју је Београдска задруга узела под закуп). Као што видимо, две су фабрике на територији предратне Србије, једна је у Босни, за све су остале на територији бивше Аустро-Угарске монархије, специјално у Војводини. Само је једна подигнута. после рата у Старом Сивцу, чијом ћемо се бурном историјом другом приликом позабавити. Индустрија шећера је код нас врло млада. За Србију је то врло разумљиво, она је у опште доцкан почела с индустријализацијом. Али је гро шећерана на територији Војводине такође скорашњег датума (од 1910. и 1911. године). Маџарска је такође доцне почела да форсира индустрију шећера, али у толико активније, јер је за кратко време подигла велики број шећерана, од којих су четири на нашој територији. |

По старости долази на прво место она у Усори, па онда фабрика шећера на Чукарици код Београда. Ова је основана 1895. године.

Фабрика има врло бурну историју. Њу су основали Немци, људи врло предузимљиви, али без средстава и скрупула. Они су прво издејствовали концесију од Београдске владе, па су тек онда тражили капиталисте. Успели су да заинтересују једног од најбогатијих људи у Немачкој, кнеза од Турна и Таксиса, који је у Немачкој имао неколико фабрика шећера. Основали су друштво под именом „Немачко Индустријско друштво А. Д.“ које је примило да финансира београдску фабрику. Друштво је имало главницу од 2,5 милиона марака, од чега је 1,5 милион било уложено у чукаричку фабрику шећера. Оснивачи фабрике нису били индустријалци, а најмање индустријалци шећера, већ Бзаззеште | ФаТбајтеб. шпекуланти, људи који су се бавили разним трговачким и финансијским операцијама, желећи да зараде на брзу руку. На послу са чукаричком фабриком шећера они су зарадили велики капитал на штету, кнеза од Турна и Таксиса. Изгледа, да је фабрика подигнута од делова, које су оснивачи покуповали од разних фабрика, делова, који су били избачени из погона, тако да (с сваки покушај, да се чукаричка фабрика стави у погон, остао без успеха. Индустрија шећера уживала је тада у Србији царинску заштиту од 30% од продукционих трошкова. То је било довољно да се бар животари. Убрзо је Немачко индустриско друштво увидело, да је имало посла са веисправним људима, да је фабрика апсолутно неупотреб-

индустрија шећера д. д. — Црвенка

Париз Београд

љива и неспособна за погон и из тога извукло консеквенце; ставило је хипотеку за своје потраживање и затворило је. Тако је чукаричка фабрика шећера пет година била у потпуном застоју. Извесно време била је дата под закуп трговцима живином за извоз, који су од ње направили једну врсту прихватне станице, за прикупљање робе за извоз. Било је жалост погледати онако лепе зграде и онако велико индустриско подузеће, у индустријом сиромашној Србији, како стоји потпуно неупотребљиво — онако исто, као што данас на пример стоји подузеће „Велокс“ на Топчидерском друму.

У тренутку, кад се кнез од Турна и Таксиса спремао да предузеће прода за какве друге индустриске циљеве, избио је, тако рећи преко ноћ, царински рат између Србије и Аустро-Угарске. То је била судбоносна година у историји чукаричке фабрике и у србијанској индустрији шећера уопште. Под режимом царинског рата износила је царина 40 златних динара од 100 кг. То је довољан разлог, да Регензбуршки капиталисти поново пусте фабрику у погон. Прво је редуцирана главница Немачког индустриског друштва на 0,7 милиона марака, затим су емитоване приоритетне облигације за 0,7 милиона марака. 1906. године пре но што је фабрика пуштена у погон, из основа је обновљена. 1914. и 1915. за време Светскога рата, она је била тако рећи на брисаном простору и претрпела је огромне штете од непријатељске ватре. После окупације Србије од стране непријатељска војске чукаричка фабрика је понова изграђена (1916./17. године). Сопственик није ни слутио, да ће кроз непуне две године фабрика да постане својином краљевине Југославије.

"Тешко је поставити биланс рада чукаричке фабрике шећера од почетка до оснивања краљевине Југославије. Првих осам година она је имала грдне губитке у камати, као и у главници, услед паузирања и избацивања свију старих машина. Али с друге стране фабрика је имала бриљантну периоду од 1906. па све до 1914. Она је за све то време уживала огромну царинску заштиту. Ипак је лако могућно, да је кнез од Турна и Таксиса претрпео губитке на томе подузећу. Не треба заборавити да је то била прва фабрика у Србији и да је следствено пре њене појаве култура шећера била потпуно непозната. Може се мислити, колико је било уложено труда на подизању те гране у пољопривреди. Требало је пре свега приволети конзервативвог сељака за културу репе а затим оспособити га за ту грану, која тражи много више неге и знања, него ма која друга грана, којом се бавио дотле србијански сељак. Чука-

| ричка фабрика шећера имала је у почетку олакшице за уво-

ђење сировог шећера, али је то било за ограничено време, после кога је имала да прерађује искључиво домаћу репу.