Narodno blagostanje — dodatak

Због тога је она морала форсирати ту грану пољопривреде. Да би обезбедила потребну количину репе, она је била приморана, да у својој околини закупи већу површину земљишта ради обраде у сопственој режији.

Потрошња шећера у Србији до 1906. била је готово најмања у целој Европи 1.60 кг. на главу. Али истовремено са отварањем погона обновљене фабрике потрошња скаче; она износи 3,20 к. г. на становника 1911. г. Укупна потрошња је била око 1000 вагона. Целокупну потребу могла је да подмири чукаричка фабрика шећера и подмирила ју је "све до 1912. године, кад је добила конкурента.

Актива 1926/27. 1927..28. 1928./29. Благајна 63 240 28 Текући рачуни: | код Држ. Хипотекарне банке 5.595 10.711 27.360 код осталих банака и комит. 10 1 2 8.870 Укупно 5.595 24.423 36.230 Дужници : фабрични економи 753 831 301 предујмови производњи 19.452 18.969 19.191 задате кауције 6 _ 1.059 20.205 19.806 20.551 Фабрикати : шећер, меласа, резанци 7.711 6.770 13.816 Непокретности и машине: земљиште и зграде 9.979 9.729 9.487 машинерије и уређај 9.558 9.242 8.385 . – 19.537 18.972 17.812 Покретности, материјал, справе и друго 6.311 6.203 6.243 Уплата акција Аграрне банке — —— 1.250 Заложени бонови Мин. фин. код Народне банке 15.000 —— _Пасива : Фондови : обртног капитала M 26.728 41.740 за обнову 360 8.909 13.913 резервни i 754 5.209 5.209 за отпис дуб. потр. 1.413 973 = специјални 1.464 600 840 Укупно 3.992 42.420 64.205 Текући рачуни : Мин. финансија 29.000 14.000 8.000 Разни повериоци 12.768 3.224 9.026 кредит. трошарина 6.120 12.725 12211 Укупно 47.888 39.949 29.297 Чиста добит 18.361 26.186 25.020 Укупна пасива 74.492 11.521 96.005 Рачун губитка и добитка. Расходи : Плате, наднице и сви адм. трошкови 48.689 8.047 11.115 Отписи за амортизацију 2.139 2.543 2.452 Приходи : од фабриката 66.366 34.873 35.157 камата на готовину — 1.370 2.841 ванредни приходи 152 532 590 укупни приходи 66.518 36.777 38.588

Чукаричка фабрика шећера од како је прешла у државне руке има две периоде ; прва је до 1927. године, неповољна, са губитцима; друга, почиње са 1927. год., од како је биланс фабрике, захваљујући споразуму са осталим фабри-

Кама, почео показивати зараду. По количини прерађене ше, ћерне репе и по количини израђенога сировог шећера а и по Рандману чукаричка фабрика је на претпоследњем месту. После ње долази само фабрика у Усори. По броју радника она је пак најмања од свију. Према томе имало би се очекивати да финансиски резултат њезине делатности буде најнеповољнији. Међутим она показује највећу добит. Може се рећи да је под утицајем добити од 1927. године на овамо укупна структура биланса фабрике шећера на Чукарици из основа измењена. Да покажемо то на примеру.

У 1927. години она је још радила са обртним капита-

| лом од 23 милиона динара, који је био овако састављен : 6 ми-

лиона динара добила је на зајам од неке банке, а на подлози једног бона, који је добила од Министарства финансија, које, како изгледа, није било у стању да јој пружи потребан обртни капитал. Четири милиона округло добила је фабрика од Микистарства правде, које је у ствари н сопственик фабрике. Шест милиона дуговала је фабрика Дирекцији непосредних пореза за трошарину на шећер. Три милиона динара дуговала је по разним рачунима, а.4 милиона динара су износили фондови. У 1929. години радила је фабрика обртним капиталом округло 80 милиона динара, и то: 41,7 милиона динара обртни капитал (формиран из добити), 22,3 милиона динара били су фондови, 16 милиона динара био је дуг за трошарину шећер, и друге подужице. За три године фабрика је зарадила 69 милиона динара, односно 23 милиона динара годишње; то је скоро 100% од вредности пелокупне покретности и вепокретности, како их води фабрика по својим књигама.

За

И ако је фабрика, као што рекосмо, пи по количини израђеног шећера и по броју радника и по рандману на претпоследњем месту, ипак је она по заради прва. јер док је добит у 1927. години на товар израђеног сировог шећера износила код Врбаса 15,9 динара, код Осијека 52,5 динара, Великог Бечкерека 101,3, Ћуприје 874 и док је Црвенка имала губитак од 46,6, а Усора 18 динара по товару, дотле Беље показује зараду од 185,5 а Чукарица 2148 динара и 270 мил. дин. за 1928. год. Из овога излази, да је фабрика шећера на Чукарици најрентабилније подузеће међу шећеранама у Југославији.

Структура биланса фабрике шећера, а с обзиром на то, да она није акпионарско - друштво, и да не дели дивиденду, постала је необична под утицајем трогодишње богате добити. То се види на први поглед по рапидном порасту

"многобројних фондова који се формирају ради прихватања

добити.

Али је много интересантнија страна активе. Фондови су у ствари само једна форма, то је само давање имена нагомилаваној добити. У активи су ти фондови у главном готовина. Гако фабрика шећера на Чукарици има невероватну готовину од 33 милиона динара. Го се истина не види на први поглед из њезиног биланса, јер се под ставком „готовине“ налази сума од 28,000 динара. Међутим под ставком „дужници“ налазимо Државну хипотекарну банку са 27,3 милиона динара, Поштанску штедионицу са 23 хиљаде динара и остале банке са 6,6 милиона динара, укупно 34 милиона динара. Како фабрика шећера ни по уредби ни по природи својој не даје кредита, нити је то њезин посао, то су ти њени дужници депозитне установе, код којих је она депоновала своју касену готовину. Касена готовина фабрике шећера над- · машује за скоро 100% целокупну вредност замљишта и машинерија њезиних, како их она исказује у билансу за 1929. годину. Према правилима за израду биланса та готовина није требала да буде исказана у позицији дужника, јер се депозити по жиро-рачунима и текућим рачунима исказују увек као готовина, наравно специфицирано. Исказивати касену готовину у ставци дужници, не одговара принципу јавности биланса.