Narodno blagostanje — dodatak

84

могућност да одржава погон. Свакако о погону за време Светског рата није могло бити ни речи због тога, што је потреба за житарицама од стране окупатора била тако велика, да се на производњу шећерне репе није могло ни дг мисли. Може се рећи да је тек са свршетком Светскога рата почело развиће Српско-чешке фабрике шећера у Ћуприји. Паузирање за време Светског рата штетно је дејствовало на машине и апарате тако, да је после рата уређај потпуно реновиран као и код чукаричке за време самога рата.

Очигледно је, да фабрика није имала пре Светског рата могућности, да развије своју делатност, која би иначе била врло уносна. Врло је вероватно, да је фабрика била рег зајдо пасивна у периоди до обнове посла после свршетка рата.

Како је, као што рекосмо, већ у првој кампањи фабрике шећера у Ћуприји наступила ратна периода, то она није имала довољно времена до свршетка Светскога рата, да развије производњу шећерне репе међу сељацима, да би могла да искористи свој капацитет. Због тога је фабрика у исто време (као и она на Чукарици) била упућена на покривање једног дела потребе у сировини у сопственој производњи. Она је то радила у у великом обиму. Један део земљишта је купила, а један велики део узимала у закуп ради гајења шећерне репе. Го је свакако знатно комплицирало управу самог подузећа јер је захтевало специјалне организације, јер организаторски и технички гајење репе нема ничег заједничког са производњом шећера. После рата је фабрика настала свим силама да пренесе производњу шећерне репе на сељачка газдинства.

У мери, у којој је напредовала производња шећерне репе од стране сељака, фабрика је отказивала закупе појединих парцела. Обрађивање шећерне репе од стране фабрике уноси у резултат рада ризик од атмосферских прилика, који иначе пада на сељака.

Актива 1925..26. 1926./27. 1927.128. 1928./29. Машине, зграде 14.334 15.086 56.112 54.844 Инвентар 6.459 1.518 7.655 5.863 Роба 26.020 1.004 8.201 26.279 Материал 9.552 13.663 15.193 11.243 Харт. од вредн. 516 568 650 652 Благајна 963 1.470 909 10 Дужници 19.495 26.085 34.852 27.520 Прелазне ставке 1.738 4.817 2122 1.671 Пасива Главница 20.000 20.000 45.000 45.000 Резервни фонд 2.530 2.898 3.256 3.531 Рез. валор. фонд. ___ 8.768 8.763 Ре. ф. за покр. посл. губ. —— — 1.305 1.305 Свега 2.530 2.898 13.929 13.604 Непод. дивиденда 134 88 87 26 Повериоци 49.086 40.080 61.791 65.428 Чиста добит 7.321 7.159 5.497 4.035 Збир пасива 79.079 70.220 125.706” 128:005 Рачун губитка и добитка Издаци Производња 52.032 41.894 50.239 57.562 Фабрична економ. 235 75 391 474 Камате 2 5.159 4171 5.254 6.429 Отписи 1.048 1.051 2.932 2.938 Порез и прирез —— 2.417 1.160 3.908 Ажио — 196 141 43 Чиста добит 1.321 1.521 5.497 4.035

Приходи

Пренос из пр. год. 194 939 115 200 Бруто прин. из пр. год. 65.564 56.565 65.701 75.191 Збир прихода 65.803 56.969 65.827 15.392

Српско-Чешка фабрика шећера у Ћуприји изгледа да је технички на врхунцу. По количини прерађене репе долази она на шесто место, али по рандману на прво. Како се не може претпоставити, да она добија бољу шећерну репу за прераду (и ако она једним делом повлачи сировину из Војводине), то је очигледно да је рандман од 16,37% колико је био у 1928./29. години (према 144%) Усора, 14,60% Чукарица 1467%, резултат техничког стања фабрике. Из истих разлога фабрика има и најкраћу кампању (она је износила у 1927./28. години 50 дана, ау 1928./29. години 59 дана.

Интересантно је да је максимум рандмана постигнут у 1928./29. години, кад је прерађивана репа из 1928. године, која је, као што знамо, услед страховите суше била једна од најповољнијих година по пољопривреду, па и по културу шећерне репе.

Као што из горње таблице видимо, целокупна непокретност са целокупном машинеријом фабрике износила је још 1926. и 27. године 15 милиона динара. У 1927./28. години извршена је валоризација за 35 милиона динара. Услед тога се повећава позиција „непокретности и машинерије“ на 54 милиона динара у 1928./29. години. Вишак вредности од 35 милиона динара добивен валоризацијом употребљен је: 25милиона динара на повећање главнице и 10 милиона динара за стварање двају нових фондова и то: валоризационог резервног фонда и фонда за покриће евентуалних пословних губитака.

Волумен послова у пословној 1928./29. години био је највећи. То се види по свима позицијама активе. Роба је износила 26,2 милиона динара, она је толика била ну 1925./26. години, али зато материјал показује 11,2 милиона динара, а то је највеће стање. Највише је порасла позиција „дужници" на 27 милиона динара. То се да објаснити једним делом већом количином прерађене робе, а другим делом тежим економским приликама услед рђаве жетве.

Укупна актива износи 125 милиона динара. Она је покривена са 245 милиона динара главницом и за 13,6 милиона динара резервом. Проширењем посла, већом резервом у материјалу и роби, повећањем кредита датог муштеријама, изазвала је у 1928./29. години потребу за већим обртним капиталом. Тај се капитал добио повећањем дуга код банке, која је финансира (вероватно филијале Прашке кредитне банке у Београду). Дуговања по текућем рачуну скочила су на 65 милиона динара. Излази да је половина целокупне активе покривена дугом по текућем рачуну. У сваком случају однос појединих позиција активе и пасиве према ликвидитету је потпуно у реду : непокретност и покретност заједно од скоро 60 милиона динара покривене су главнидом и резервама од скоро толико исто. Значи да су роба и материјал, као и потраживање од муштерија покривени дуговима по текућем рачуну. Саобразно томе повећању волумена послова и бруто приход у 1928./29. години био је највећи, он се је попео на 75 милиона динара. По једном, изгледа утврђеном споразуму наших фабрика шећера у завршном рачуну, који је важан не само за оцену добити већ и рентабилитета тако важне индустријске гране код нас, исказују се сви трошкови производње у једној јединој позицији под именом производња. Ми се не би смо могли сложити с тим начином књижења, и држимо да би било у интересу проучавања структуре наше народне привреде и рентабилитета појединих привредних. грана, боље, кад би, се ти издаци показали у неколико позиција. Јер ако органи власти желе да сазнају, какав је рентабилитет кога подузећа,