Narodno blagostanje — dodatak

88

Тешке економске прилике кроз које пролази аустријска привреда, нанеле су му најтежи ударац. Од девет великих предратних банака у Бечу, имамо сада свега три. Нестало је Моравицеве Англо-банке, пропале су: Дисконтна банка, феркерсбанка и Унион банка, а фузионирао се Боденкредитаншталт, тако да имамо данас још Кредитаншталт, Винербанкферајн и Нидерестерајхише Есконтгезелшафт. Ове су две банке до сада успешно савлађивале све тешкоће и чак по. следње године показују јак пораст њихових послова. Обе су банке одржане страним средствима, на два разна начина: Кредитаншталт се одржао повлачењем кредита са стране, варочито преко Холандије и Америке. Банкферајн је ухватио много дубљу везу са страним капиталом : продајом великог пакета својих акција једном међународном конзорцијуму. i

Wiener Bankverein, Beua·

Ако упоредимо укупну суму биланса Винер банкферајна 1913. године од 918 милиона круна са износом од 1920. године од 534 милиона шилинга, онда видимо да Винер банкферајн, као у осталом и друге бечке банке које су остале у животу, није успео да волумен послова после рата попне на висину“предратну.

После стабилизације аустриске валуте, 1929. година била је једна од најтежих за бечко банкарство, услед пољуљане ситуације једне од напознатијих бечких банака Боденкредитаншталта, која је морала психолошки пренети на све остале банке и изазвати општу узнемиреност међ капиталистима и појачано неповерење према банкама. 1929. година је позната као година јаког одлива уложака код великих бечких банака. |

Винер банкферајн је бриљантно пребродио ту ситуацију. Он је био у срећном положају, да је у првој половини 1929. године имао врло велики пораст уложака, те је узнемиреност у другој половини 1929. године однео тај вишак, тако да је укупан износ уложака био 1928. године :2,9 милиона, а 1929. године 71,4 милиона шилинга. Тај срећан излаз из кризе банкарске 1929. године омогућен је Банкферајну чињеницом да је наслоњен на једну моћну међунаредну финансиску групу. Од укупно 2,750.0000 комада акпија Банкферајна скоро половина се налази у рукама те моћне групе. Према томе сасвим је природно било да Винер банкферајн добије обилне кредите за време док је било повлачење улога и на тај начин и пре рока исплати све отказане улошке, а тиме је брзо пребродио кризу неповерења према банкарству у опште. Може се рећи да је два најтежа проблема решио Банкферајн тим напуштањем своје националне самосталности и наслоном на међународну финансиску групу; он је не само створио себи обилна средства .за своје послове, — а то се види из чињенице, да је ставка повериоци у 1929. години скочила за 11 милиона шиликга према 1928. години, дакле баш у оно доба кад су потредки били капитали, кад је било неповерење према банкама, иначе износ од 71 милион шилинга улога на штедњу, млема капиталу од 55 милиона шилинга, збиља није никаква велика сума. 1913. године Банкферајн је иман 133 милиона круна улога, скоро за 100% више но данас. Може се рећи да Банкферајн не ради са капиталом, који долази од ситних улагача, нити у опште од штедиша, опе плашљиве и узбудљиве масе поверилаца, већ ради у глевном са капиталом својим и своје фамилије или својих великих индустријских трговачких и пословних комитената. Код тог новца не постоји опасност повлачења из психолошких разлога. Сад може Винер банкферајн много спокојније да врши своје послове, а нарочито то да финансира индустрију, саобраћај и друга подузећа, која је у току деценија основао и са којима је тако интимно везан. Међ подузећима, која спадају под контролу Банкферајна има их међународних, и до-

i

маћих, има их врло напредних, а има их, која су у тешком положају из простог разлога, што је у тако истом положају целокупна народна привреда Аустриске републике. НеизСежно је, да криза кроз коју пролази аустриска народна привреда стави и аустријско банкарство у тешку ситуацију. Али у том је погледу Винер банкферајн много боље пролазио због тога, што с једне стране има могућност да своди на то мању вредност и да ликвидира све оно што се показало неспособно за живот, а да с друге стране дође до неограничено потребних средстава за финансирање просперних привредних грана. У активи видимо да трајно учешће код банака износи 20,4 милиона, хартије од вредности 9 милиона и конзорцијални послови 40,8 милиона укупно 70 милиона шилинга. Гу се налазе акције појединих иностраних и земаљских банкарских подузећа, даље хартије од вредности које Банкферајн има стално у свом портфељу, затим папири учешћа у емисији. То је у ствари и болно место код бечких банака. Јер један између знакова привредне кризе је потпун дезинтересман аустријског капиталиста према акцијама у опште. Иоле већа понуда папира ма које врсте доводи до великих падова. Због тога је била неизбежна у Аустрији берзанска интервенција, ради спречавања да понуде са ка-

кве неочекиване стране изведу поремећај целог тржишта .

због тога што би курсеви дубоко пали. И првокласне хартије и акције првокласних подузећа и без обзира на њихов 60витет, опадају због равнодушности капиталиста према њима. И да нису бечке банке учиниле и чине стално велики налор у подржавању, криза би се стално погоршавала, већ и због

несразмерно и неоправдано великих падова курсева акција.

Највећа. позиција у активи су разна потраживања у износу 363 милиона шилинга. Од тога је делом покривено хартијама, делом другим вредностима, делом је потраживање од првокласних банака, делом рамбурс и кредити дати на робу, било на путу било у магацинима, делом покривено хипотекама, а један део, као што је то обичај на првокласне солвентне дужнике без покрића. У портфељу банчином налазе се и акције разних страних банака, као што су на пример Земаљска банка за Босну и Херцеговину, Опште југословенско банкарско друштво, пољски Банкферајн, Чешка Унион банка, Банка Франко-белж и т.д.

Завршни рачун Банкферајна за 1929. годину био је једна мала сензација, због тога што је једном енергичном одлуком сведена дивиденда од 7,5% на 5%; то је било изненађење за старе бечке банке, јер није обичај да сепод нормалним приликама мења дивиденда у опште. Он је то учзивио из намере за одржавањем здравог стања. По себи се разуме да су губици на паду курсева на тај начин покривени или из тихе резерве или из добити.

Socićtć Gćnćrale de Belgique, Bruxelles

На челу Општег југословенског банкарског друштва налази се најстарија европска мобилијарна банка Socićtć бе петаје де Вејааче, Брисел. Она има данас најбогатији портфељ хартија од вредности међ европским банкама.

Sociććć Сбпегаје је одавна заинтересовано у Вингр банкферајн-у. Тај интерес знатно појачан преузимањем једног пакета акција после рата.

Socićtć Gćnćrale je основано 28. августа 1822., пре сто осам година.

Она је банкарски колос, који је одавно израстао над границама и економском снагом своје отаџбине. Она би пре приличила држави, као што су Енглеска, Француска и Немачка. Интересантно је развиће те банке. И у лајичким круговима је познато да је она заинтересована и да контролира преко стотину разноврсних подузећа. Према томе би изашло, да је Зоскее Обисгаје де Вејааче у ствари твораџ мешовитог банкарског система, за који се сматра да му је отаџбина Средња Европа, — специјално Немачка. Ипак.

осваја