Narodno blagostanje — dodatak

се не може рећи да је Sociććć Сепегаје де Вејде творац банкарског мешовитог система, јер су сасвим други мотиви били код ње но у Средњој Европи. Она је куповала акције појединих подузећа, као што их купује појединац, искључиво за рентабилно пласирање капитала, Може се рећи да је. она пре рата вршила оснивачки посао само у иностран: ству. По себи се разуме да се временом из тога богатога портфеља развила жеља и потреба, да се овде онде створи већина у друштву и добије контрола над дотичним подузећем и утицај на њезину управу. Тако је постепено Зостесе Gćnćrale de Belgique дошла на линију, која се назива мешовитим банкарским системом. Још пре рата је био чувев портфељ хартија од вредности тог друштва, нарочито у ак-

нијама угљених рудника и металургије. Белгиску колонију

Конго може се рећи да је она подигла. После рата је Socićtć Gćnćrale de Вејааче форсирала тај посао, нарочито за време инфлације, кад су папири куповани буд зашто. Тако је она успела у кратком времену да постане апсолутни господар велике и богате металургијске индустрије Белгије. За време инфлационе кризе она је форсирала куповину домаћих хартија, тако да се сматрало, да је она национализирала свој портфељ. Али се последње две три године почела поново да баца на инострани посао, при чему је нарочито обратила пажњу на државе Средње Европе и Балкан. Пре рата је Зоскете Gćnćrale de Вејадаие имала тако рећи предоминантан утицај у белгиском банкарству. Она је била једина, поред Народне банке, која је имала филијале. А исто тако је велика група провинцијских банака била под њеном контролом. После рата она је добила три конкурента, на име Вапаче де ВгихеПез, Солвај групу и групу банака под именом Беренбунд из Лувена. Белгиско банкарство имало је и сувише нерационалло развиће после рата. Пре рата било је у Белгији свега 300 банкарских бироа, а данас има преко 2000. Истина да је у међувремену сељак прилично стекао готовине и почео да купује хартије од вредности, али је ипак и сувише много филијала и агенција за малу Белгију, а нарочито на селу. Socićtć Gćnerale де Вејшаџе је развијала свој систем филнијала, али у мањој мери него њезини конкуренти. Она је једна од најјачих међународних банака. Још пре рата је био чувен годишњи извештај ове банке са своје опширности, детаљности и истинољубља. Извештај за 1929. годину има 128 страна ин фолио; он је већи него онај наше Народче банке. У извештају се налази кратак преглед економског стања у земљи и на страни. Али оно што чини највећи део извештаја, то је детаљно полагање рачуна о свима ангажманима у хартијама од вредности. Пре свега тачно је изложен број акција сваког подузећа, које банка има у портфељу и које контролише. Назначена је њихова књишка врелнест. Изложене су и околности, које би биле од утицаја на процену бонитета тих папира. Нема ни једне банке, која "тако детаљно полаже рачун о своме портфељу у хартијама од вредности, као што то ради Зостесе Gćnćrale de Belgique. Портфељ дели у следеће групе:

1. Железнице и трамваји, 2. угљени рудници, 3. металургијска индустрија, 4. електрицитет, 5. стаклена индустрија, 6. хемијска индустрија, 7. текстилна индустрија, 8. бродарство, разне индустрије, 9. банке и кредитне установе и осигурања. У другу групу долази иностранство, а у трећу колонијална подузећа.

Укупан портфељ исказује друштво са 994 милиопа или округло једну милијарду белгијских франака. Али то је једна бројка, која нема никакве везе са стварношћу, јер су све хартије означене далеко испод њихове праве врелности. Зато нека нам као најбољи пример послуже акције Винер банкферајна, Беч. Њих има друштво у своме портФфељу 200.000 комада, а вредност по комаду ставља са 15 франака. Међутим по курсном листу бечке берзе, акција је вредела 24.50 шилинга. Вредност је снижена за 800%. 85оссте Сбпстаје де Вејагаче заинтересовано је у жељезницама у

89

Кини, у Јужној Америци и многим другим преко-океанским државама. Из списка хартија од вредности у портфељу пе може се дознати, у којој је мери друштво заинтересовано у домаћим и страним подузећима због тога, што је у њему, вслики део акција друштава, која су у ствари холдинг, која сама управљају и контролишу велики број подузећа. Тако се на пример из списка не види, да је она главни акционар. Софијског друштва: за трамвај и осветлење и да има велики број акција Општег југословенског банкарског друштва због тога што их она има преко других својих подузећа, а не непосредно. Из биланса, на корицама нашег листа, видимо, да сопствена средства износе преко 2 милијарде фра= нака. Милијарда је главница, а милијарда и 30 милиона је резерва. још крајем 1927. године укупна сопствена средства су била непуне пола милијарде ; тек после валутне стабилизације настао је полет на новчаном тржишту у Белгији, које је искористила Зостете Сспегаје де Вејалаче, јер је за две године повећала своја средства за 300%. Туђа сретства износе око 4 милијарде 100 милиона франака, од чега су 83 милиона облигације, а 4 милијарде су обавезе по текућим рачунима и улошци на штедњу, од чега више од половине по виђењу.

За наше прилике врло је интересантан састав активе овога друштва. Касена готовина износи 338,5 милиона франака, затим капитал дат по виђењу или на врло кратак рок, као и готовине код кореспондената износе 1446 милиона франака. Те две ликвидне позиције износе 1.780. милиона франака. Менични портфељ износи 1170 милиона. Он је дакле мањи но што износе краткорочна потраживања и по виђењу, премда је портфељ сав краткорочан и о року платив. Према томе 2 милијарде 965 милиона франака потпуно је ликвидно и могло би се у року најдаље од три месеца реализирати. Потраживања по текућем рачуну износе 2 милијарде, а хартије од вредности и партиципације износе милијарду 288 милиона франака. Добит износи 294,6 милиона франака. Необично су мали издаци на управу : 43,2 милиона франака (са порезом !) Чиновници добијају гратификацију од 5,8 милиона франака, а дивиденда износи 450 франака по акцији, чија је номинална вредност 1250 франака.

Тежиште друштва лежи у ставци „портфељ хартија од вредности“. Он је, као што рекосмо, округло једна милијарда по књигама. Али се иза тога крију огромне тихе резерве. По нашем мишљењу та ставка претставља најмање 3 милијарде франака. Значи, да тихе резерве износе најмање колико и сопствена средства. То не би било ништа необично код једне 108 година старе банке.

У управном одбору налази се као вице-гувернер г. М. Франки, који је био министар финансија кад је у Белгији изведена валутна реформа. Иначе је познат као експерт за банкарско-финансијска питања. У управном одбору је такође г. Жорж Тенис, бивши министар председник, иначе најпознатија личност на међународним економским скуповима, бивши председник међународне економске конференције у Женеви 1927. и садањи председник Међународне трговачке коморе. У управи је био и Делакроа, који је изненада умро у Висбадену пр. год. као експерт за Банку за мећународне обрачуне.

Вапдаие Вејбе ропг ! Etranger, Bruxelles,”*-Filiale де la Socićtć Gćnćrale de Веј таџе, ВгихеПе5

Специјални банкарски тип је Банк Белж пур лЕтранже. Обичај је да пословно тежиште банке спада у њезину централу или на још једну њезину филијалу, Банк Белж има фактички седиште у Брислу, али тежиште посла пада ган Белгије, на четири континента. Она има јако развијен посао у Лондону. Њезина тамошња филијала учествује у великом финансијским транзакцијама у Енглеској. Врло велики обим послова има њезина филијала у Њујорку ; преко ње се обавља велики део куповања европских хартија од