Narodno blagostanje — dodatak

90

вредности на Њујоршкој берзи за рачун Европљана. То је у задње време један од њезиних најлукративнијих послова. Огромног је обима њезина филијала у Паризу, која се налази Ha place de la Bourse, одмах са леве стране Париске берзе. Последње године ставља она ногу и на четврти континет, на Африку, оснивањем Банк Белж е Ентернасионал ан Ежипт. У Италији је заинтересована у Банк Итало-Белж; у Аустрији Винер банкферајном, преко њега заинтересована је у Чехословачкој, у Ческој унион банци, која је настала из фузионирања Чехословачког банкарског друштва с Ческом уједињеном банком. У Чехословачкој има још неколико подузећа, у којима је заинтересован Банкферајн, Беч. Нарочито је јако развила свој посао Банк Белж у Бугарској преко банке Банк Франко-Белж е Балканик (постале из фузије Банк Франко-Белж де Билгари е Банк Балканик). Код нас је заинтересована код Општег југословенског банкар. друштва и Земаљске банке за Босну и Херцеговину. У Румунији има Банк Комерсиал де Румание, а у Шпанији Банко Интернасионал де Индустриа и комерцио. У Кини има своју филијалу. Банк Белж носи у својој фирми назначења, да је филијала Сосиете женерал де Белжик. У Кини има филијала Банк Белж права да издаје новчанице, од чега оно чини редовно употребу, као што се из приложенога биланса на корицама нашега часописа види: 30. јуна 1020. године, тих је новчаница било у оптицају 11 милиона

франака. - Главница друштвена износи номинално 200 милиона франака, од чега још није уплаћено 53 милиона

тако да фактички уплаћена главница износи 147 милиона франака. Главница се дели у три кола, прво коло акција је потпуно уплаћено од 500— франака (на броју 189.131). Друго коло је такође од 500 франака (60.869 акција), али су уплаћени само са 25% ; а треће коло има 251.000 акција по 100 франака, од чега је уплаћено такође само 25 фра нака. Резерве износе 110 милиона франака, без дотације ог 10 милиона франака на дан 30. јуна 1929. године, (кад је закључена пословна година овога подузећа).

Туђа средства износе округло 4300 милиона франака и то 2319 милиона по виђењу, а 1979 милиона са роком. Ту спадају и најразноврснији депозити, које има ова банка од својих заштитница и пословних пријатеља.

Из активе видимо да су само 9 милиона франака не покретности. Иначе 779 милиона је готовина у каси или код банака, а 667 милиона износи менични портфељ. Кредити дати банкама и банкарима износе 1275 милиона, а текући рачуни дати појединим подузећима износе 1615 милиона. Укупан портфељ хартија од вредности износи 171 милион. Ту треба пре свега напоменути да је и овде исказана вредност много нижа, но што би она била по берзанским курсевима, или према фактичкој вредности. Друго, пракса је, да банке које оснива Банк Белж немају велику главницу, већ да се оне снабдевају капиталом преко текућих рачуна. И тако се може рећи да је велики део „потраживања од банкара" потраживање од својих сопствених афилијација.

Под партиципацијама (од округло 24 милиона динара) обележавају се суме, које је уложила Банк Белж у послове, које изводи са појединим синдикатима банака; у главном емисије разних хартија од вредности. Ти су послови кратког рока, они се брзо ликвидирају. То је износ који се затекао на дан 30. јуна 1929. године. Државом гарантоване хартије од вредности има банка свега 60 милиона франака.

Важна је позиција у активи и пасиви која се назива гаранција за акцепте, а у пасиви акцепти. На великим новчаним тржиштима, а нарочито у Лондону и Америци, обавља се једна врста банкарског посла, која је код нас непозната, о чему је г. д-р Белин писао пре кратког времена у „Народном Благостању“. То су акцепти. Банк Белж такође се бави тим послом, она даје на послугу појединим

подузећима своје акцепте, уз покриће које искључује сваки“ ризик. Акцепти Банк Белж се есконтују у Лондону и Њујорку под најповољнијом каматном стопом. Ангажмани у томе износе 800 милиона франака.

Добит износи 39 милиона франака, од чега је највећи део одређен за дивиденду, која је утврђена 10%, а 10 милиона за дотацију резервном фонду. Чиста добит износи у ствари 20% од уложеног капитала. То је одиста завидна добит, која се може постићи само овако огромном организацијом преко четири континента.

У управном одбору банчином налази се такође г. Тенис. Банком је руководио до свршетка пословне године г. Деве, који је био у главном са седиштем у Паризу, пошто је тамо много важнији посао но у Брислу. Деве је одступио, пошто се ангажовао у једној банци као ортак, али је зато остао у управном одбору Банк Белж. Он се сматра за једног од генијалних међународних финансијера. У седишту у Бриселу, које је контрола свију филијала, налази се као главни директор данас г. Пол Рамло, који је такође у управном одбору Југословенског банкарског друштва, а који је већ неколико пута био у Југославији и који врло добро познаје структуру и економске прилике код нас.

Ми смо у почетку казали да Банк Белж претставља један специјалитет у банкарству. Тешко да има још једне банке у Европи оваквога типа. Банка је чисто међународна, тако да се не може рећи где пада њено пословно тежиште, али пада свакако далеко ван њезиног правног седишта. Банка се може само тако разумети, ако се посматра економско развиће Белгије пре рата. Белгија је мала земља, која је са много издржљивости и способности форсирала спољну трговину и у чему је имала огромног успеха пре рата. Белгија је пре рата имала највећу спољну трговину на главу становника. На тај начин је Зосесе Сспегаје де Вејефис могла да остане чисто национална белгијска банка, да сачува карактер једне националне установе и да остане у границама, а да развије посао онако, како се развијала спољка трговина Белгије.

Deutsche Bank und Disconto-Gesellschašt (D. D. Bank), Berlin

Упоређење развића банака немачких и аустријских после Светскога рата даје драгоцен материјал за проучавање питања о томе, који су најважнији фактори у развићу једне велебанке. Сматра се да су најмаркантније појаве у развићу једне и друге народне привреде после рата биле инфлација и депресиација домаће валуте. Она је била несразмерно већа у Немачкој него у Аустријској републици. Али на супрот томе имамо општу привредну кризу, која је нарочито у Немачкој у почетку била оштра, али је почела нагло да слаби 1924., док се је иста у Аустрији тако рећи заоштрила за последње три—четири године. Док је Немачка после валутне кризе извршила потпуну рационализацију своје индустрије и док је један велики део њезине индустрије био

веома способан за живот и давао добре приходе, — нарочито она, која је радила за извоз, дотле је врло мали број у Аустријској републици показивао способност за жи-

вот; већи део је пао у сушицу. Тај диференцијал између једне и друге индустрије имао је кеома различито дејство на банкарство обеју земаља. Док је немачко банкарство, после преброђене валутне и привредне кризе, почело да узима велики полет, дотле је аустријско, као што смо мало пре видели, стално у назатку. Док ниједна бечка банка није ни издалека постигла свој предратни волумен послова, дотле је сасвим. супротно развиће у Немачкој. Ово се може лепо да види на развићу најважнијих банкарских послова код Дајче Банк, Берлин. 1914. године износила је главница ове банке 250 милиона марака, а после валутне стабилизације редуцирана на 150 милиона, на којој је висини и да-

нас. Резерве су износиле 178 и по милиона марака, и