Narodno blagostanje — dodatak

АН

Додатак „Пародно 24, МАЈ 1930.

ГОДИНА П БЕОГРАД,

Садржај:

Парна пивара, фабрика слада

Благостању““

БРОЈ 21

·

и квасца Мих. Ј. Косовљанина — Јагодина.

Прва српска парна пивара Ђ. Вајферт а. д. — Београд Јадранско осигуравајуће друштво У 1929. год. Јадранска пловидба д. д. — Сушак

Дубровачка паробродска пловидба а. д. — Дубровник

ПАРНА ПИВАРА, ФАБРИКА СЛАДА И КВАСЦА МИХ. ]. КОСОВЉАНИНА, ЈАГОДИНА.

Капацитет свију пивара у Србији пре балканских ратова премашао је земаљску потрошњу. Другим речима пиварска индустрија била је у стању хиперпродукције. Интересантна је ствар, под којим се критеријумом у једном народу и једној аграрној земљи развија једна индустрија. Куповна снага нашега народа у предратној Србији била је минимална, пиво није у опште трошио сељак, већ само варошани. Сељак изузетно, неколико пута годишње, управо политички су зборови били прилика, кад се сељак могао да вапије пива до миле воље. Па ипак, као што рекосмо, пиварска индустрија не само да је најстарија, већ се најбрже развијала. Млинарска се брже развијала; она се могла развијати само због тога, што је била могућна у виду погона, који тражи релативно мале инвестиције, док пиварска индустрија увек захтева велике инвестиције. И ако је било у Београду две пивоваре, које су имале све што је потребно за развиће производње до максимума, појављују се у предратној Србији сукцесивно месне пиваре, док се није појавила једна велика пивара у Јагодини.

Подигао ју је Јагодинац Михајло Косовљанин. Треба имати пред очима сиромаштво новчаног тржишта код нас, отсуство техничког персонала и као што рекосмо и слабу куповну снагу нашег народа, па схватити, колико је куражан био потхват једнога Јагодинца, да подиже пивару и фабрику слада на непуних 200 километара одстојања од Београда.

Косовљанин је био имућан човек, он је са својим робацима имао једну малу банку у Јагодини, која је, као и све друге паланачке банке, добро напредовала. Можда је могућност наслона на ту банку била решавајућа за његову одлуку, да подигне пивару. Али је Косовљанин убрзо имао прилике да се покаје за куражни потхват. Индустрија тражи огромне капитале, веће, но што је он имао. Тако је он навукао себи на врат велике бриге. Дотле имућан човек, осетио је у брзо све невоље тражења кредита у сиромашној земљи, као што је била Србија. Управо да Косовљанин није био угледан политичар и народни посланик и да није имао наслона на радикалну странку, која је у то доба била постала „државотворном“, вероватно да би оп скупо платио ту своју предузимачку храброст. Косовљанин је готово код свију београдских банака повлачио кредит на менице, а зна се шта то значи, какав је положај инду-

стријалца, кад мора код великог броја банака на тромесечне менице да повлачи кредит не само за обртни капитал, већ и за капитал за инвестиције.

Његов је спас био појава Прашке кредитне банке са шећерном фабриком у Ћуприји.

Влада Бошковић, адвокат који је имао млин код Параћина, био је тај који је заинтересовао Прашку кредитну банку и охрабрио је на посао, док је ударила темељ фабрици. Фабрика шећера у Ћуприји недалеко од Јагодине, била је у рукама Чеха, који су специјалисте за пивску индустрију, била је знак за Косовљанина, да ту потражи излаза. И нашао је! Пивара је претворена у акционарско друштво, услед чега је Косовљанин пре свега знатно олакшао свој положај и бригу за финанскијским сретствима, пренео на једну моћну банку. -

Првобитна главница износила је 2 милиона динара. После рата 1920. године повећана је на 4 милиона, затим постепено повећавана и данас износи 12 милиона динара. Главница је подељена на 60 хиљада акција по 200 динара комад.

Рачун изравнања.

Актива : 1926: га 1927. 5. 1928. |. 1929: г. Благајна 65 89 58 262 Непокретности 3.207 4.481 14.287 11.792 Машине 2.025 6.879 10.353 13.834 Покретности 16.281 15.450 12.455 4.449 Земљишта — — 904 1.024 Хартије од вредности 225 1113 2.466 31.107 Кауције 7.926 9.757 9.599 11.204 Производи 7.351 8.195 6.026 7.043 Дужници 1.674 5.215 7.118 8.894 Пасива :

Главница 12.000 12.000 12.000: 12.000 Резервни фонд — 1.139 1.139 1.140 Емисиони рез. фонд —— 4.740 4.740 4.740 Валоризац. фондови —— — 10.775 10.775 Фондови за амортиз. —— — 1.664 3.684 Пенз. рез. фондови 1.319 332 332 335 Повериоци 16.497 24.259 22.924 21.514 Т(олагачи кауције 7.926 9.757 9.599 1.204 Гаранције — — — 1.915