Narodno blagostanje — dodatak

94

Добит 955 122 73 136 Збир пасиве 38.758 52.383 63.272 73.527 Рачун губитка и добитка.

Губитак :

Плате 249 241 290 413 Камате 1.699 2.008 2.032 2.432 Пореза 1175 628 236 178 Осигурања 102 214 200 191 Амортизације 290 855 1.664 2.019 Трошарина 2.690 — 2.452 2.118 Плаћене кирије — —— 153 57 Одржавање радња —— — 337 ' 309 Добитак :

Пренос добити из пр. г. 26 3 122 18 Кирије (И 352. 480 480 Принос од ефеката 16 15 4 1 Пиво, квасац и т. д. 7.286 3.998 6.857 8.215 Збир добитка 7.406 4.369 7.464. 8.770

Горњи табеларни преглед завршних рачуна пиваре за последње 4 године показује нам да је 1927. година била година врло великих промена у структури биланса; она нам псказује велика повећања како у пасиви, тако у активи. Та су повећања дошла из два разлога. Прво због тога што пивара Косовљанин показује од 1926. године врло велику експанзију, како у погледу инвестиција, тако и саме производње. Она је обнављала и проширила целокупан машивски уређај, што се најбоље види из кретања позиције машине од 2 милиона 1926. године на 13,8 милиона 1929. г. и позиције непокретности. Међ великим инвестиционим радовима од 1927. године на даље, налазе се и стоваришта са фабриком леда у Београду и Сарајеву. Те су инвестиције прогутале неколико милиона динара. То је први разлог знатном порасту билансне суме. Други разлог лежи у валоризацији активе по закону о валоризацији. На ванредном збору од 2. јула 1927. године одлучено је да се непокретности и машине валоризују за укупан износ од 10,775 милиона динара. Један део валоризације пада на непокретност, али је немогућно рећи колико, јер пораст једне и друге позиције износи преко 16 милиона динара; што значи да се поред валоризације налазе и нове инвестиције, машине и непокретност. ПИ ове те

У 1929. години укупне инвестиције (непокретност, машине и земљиште) износе 26 милиона динара. Према тим ставкама у активи одговарају сопствена средства (главница и резерве) у укупном износу преко 29 милиона динара. Звачи да сопствена средства премашају за више од 4 милиона динара целокупне инвестиције. Укупан обртни капитал, у који спада: благајна, покретност, хартије од вредкости, залихе на стоваришту, сировине, готова роба и дужпици износи 34 милиона динара. То је покривено пре свега сопственим средствима са преко 6 милиона динара и повериоцима од 27 милиона динара. Значи да је обртни капитал покривен највећим делом кредитом. При томе треба имати у виду да се у збиру обртног капитала налази позиција од 13,1 милион динара „хартија од вредности“. Та сума појамно није обртни капитал, јер она обухвата највећим делом акције скопљанске пиваре, коју когтполише јагодинска пивара. Тај капитал може пивара добити у свако доба од своје метрополе, Прашке кредитне банке уступљењем акција. Ту је Јагодинска пивара нека врста експонента Прашке кредитне банке и према томе може се узети да је у ствари њен обртни капитал мањи за 13 милиона — свега 14 милиона, а то је мање него што износе укупно дужници, сировине и роба на стоваришту. Као што видимо необично је повољна структура биланса јагодинске пиваре, она има

сигурну базу и располаже, како изгледа, највише сопственим средствима.

Рентабилитет је тешко контролисати што предузеће води политику стварања резерви у ширим размерама. Код ње дивиденда не игра велику улогу, пошто је она подузеће великог концерна. Она гледа да појача своју економску базу стварањем резерве. Тако видимо на пример, да је у 1926. години добит 955.000 дин. али нове резерве износе. скоро 6 милиона динара. У 1927. год. је чиста добит 122.000 двН., али амортизације 1.66 мил. дин.

Чиста добит не може се контролисати због тога, што ми имамо истовремено и нове инвестиције и отписе и тек кад бисмо знали одвојено износ инвестиција и отписа, могле би се утврдити упоређујући одговарајуће позиције билансе за неколико наредних година, колико је у свакој од њих било чисте добити. У 1928. и 1929. години видимо такође дотацију у резервним фондовима од 2 милиона динара и изгледа да је отпис изнео скоро 8 милиона динара.

ПРВА СРПСКА ПАРМА ПИВАРА 5. ВАЈФЕРТ А. Д. БЕОГРАД Пиварска индустрија је најстарија индустриска грана у Србији, а у њој пак најстарија Прва српска парна пивара Ђорђе Вајферт у Београду. Она је основана још за време док је Србија била кнежевина. Она је у Србији била и по величини инвестиција и по величини обрта једно од највгћих домаћих индустриских подузећа. Односи су се проме- · нили формирањем Југославије. Унион пивара у Љубљани је много старијег датума и то стога, што је пиварска индустрија у Словеначкој стара неколико стотина година, још пре во што је пара употребљена као снага за покретање машина и апарата. Њезин целокупан инвентар непокретности износи 38 милиона динара, док онај Вајфертове пиваре 28 милиона динара свега. Даље, целокупан бруто приход из 1926. и 1927. године код Унион пиваре у Љубљани износи 536 милиона динара, а код Вајферта свега 26 милиона за исте године. При томе треба имати у виду, да Унион пивара има такође јако развијену фабрику шпиритуса у своме саставу.

Али по количини производње није Унион пивара у Љубљани далеко измакла од Вајфертове ; изгледа да је у 1926. години производња и једне и друге око 116 хиљада хектолитара. У осталом није далеко из њих ни Загребачка акционарска пивовара и фабрика слада, која је у исто доба произвела 80 хиљада хектолитара.

Приликом анализе месечног индекса „Народног Благостања" ми смо неколико пута указали на чињеницу, да код нас потрошња пива стално опада. Државна статистика наплаћене трошарине на пиво показује, да је у 1928. години потрошено 524 хиљаде хектолитара, односно 43,740 хиљада хектолитара просечно месечно, а у 1929. години 500 хиљада хектолитара, односно 41,702 хиљаде хектолитара. По себи се разуме, да та статистика наплаћене трошарине не може бити у погледу временском верна слика потрошње, пошто се наплаћивање трошарине не поклапа потпуно са потрошњом. Али у сваком случају несумњиво је то да је пад потрошње много већи но што показује горња статистика наплаћене трошарине. То и сувише јако опадање потрошње једног корентног артикла објашњава се обично опадањем купсвне снаге народа услед двеју рђавих година у пољопривреди. Ми мислимо да то објашњење није довољно, пре свега због тога, што је опала потрошња и по градовима и друго, што код сличних артикала није пад ни приближан. Проблем је много дубљи. Биће ту и психолошких и физиолошких узрока. Није искључена могућност да нагло расте потрошња безалкохолног пића; као да је тога мишљења и акционарска пивара у.Загребу, јер је свој погон проширила и на произ-