Narodno blagostanje — dodatak
видбе. Прошле године, Приморје је имало рекордни промет странаца. Од пролећа до касне јесени пароброди Јадранске пловидбе на брзим пругама били су препуни. На прузи Сушак—Котор редовито се није долазило до кревета. Гај интензивни промет странаца који се претежним делом врши гаробродима Јадранске пловидбе повољно је деловао на пословни успех друштва.
· Субвенција ма да носи 30 милиона дин. годишње, донаша и знатне терете. Пренос поште бесплатно, затим разне повластице код превоза државне робе и државних чиновника у првом реду војске. Поред тога друштво је обвезано да у року од 10 година сагради 18 нових пароброда од којих неки ће коштати и по 20 милиона динара.
Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:
Актива : _ 1929: 5 1928. 5. [927 5 1926. = Бродови 11.667 TT: 10.892 10.803 Некретнине 238 238 238 209 Мобилиар 5 105 95 106 Роба 225 216 156 168 Ефекти 205 142 142 142 Дужници | 5.340 4.483 2.056 2.050 Губитак —— 701 1.250 1.740 Пасива : Главница 12.000 12.000 12.000 12.000 Фонд амортизације 3.137 2.888 2.469 2.047 Фонд осигурања 1.088 992 848 708 Курсдиференција про-
даје лађа —— 495 435 429 Резерва 36 — — Добитак 333 — —— ——
Концем 1928. исказан је губитак од 701 хиљада златпих динара. Концем 1929. имамо добитак од 333 хиљаде златких динара. По томе укупна добит износи 1,034.000 златних динара. Међутим фонд курсдиференције код продаје лађа који је настао тиме што су поједини стари бродови продани уз већу цену него што је означена у билансу, а који је износио 495 хиљада златних динара, употребљен је за отпис губитака. По томе пословни успех у прошлој години био би негативан за 162 хиљаде златних динара. Добит из обеју година заједно омогућила је дивиденду, пошто је из резерве отписан губитак.
Дивиденда је одмерена са 25 динара за акцију од 100 динара у злату. Рентабилитет је по томе само нешто преко 2%. Ако узмемо у обзир курс на берзи од нешто преко 500 динара укамаћење је од 5%.
Јадранска пловидба је у сретном положају да новчаним заводима не дугује ни пребијене паре. На против има у својој биланси и знатна потраживања, која све више и више расту. Пре 4 године износила су 2 милона златних динара а концем 1929. износе већ 5.3 милиона златних или скоро 60 милиона папирних динара. То су у првом реду потраживања у име већ доспеле субвенције.
Јадранска пловидба одлучила је да доврши пароброд „Престолонаследник Петар“ и даде изградити два нова пароброда типа „Цетина“ само лепши и бржи. За то је потребно око 40 милиона динара. Ти пароброди у првом реду „Престолонаследник Петар“, који би био најлепши пароброд, били би готови већ давно да је друштво могло на време долазити до доспеле субвенције. Раније је било силних потешкоћа и требало је чекати и до две године. Како Јадранска пловидба није хтела да улази у дугове, радије је одлагала изградњу своје флоте до инкасирања дужне субвенције. Ове је године боље са исплатом субвенције и ради тога се је од-
97
лучила да изврши први програм инвестиција, који износи 40 милиона динара.
По законској стабилизацији динара мораће и Јадранска пловидба да валоризира своје бродове и своју деоничку главницу. Бродови су књижени са 11.667.000 златних дин. Фонд амортизације износи 3.137.000 златних динара. По томе сва флота исказана је са вредношћу од 8 и по милиона златних или нешто преко 90 милиона папирних динара. Будући да друштво има преко 60 пароброда, који су сви ванредно уздржавани, исказана вредност флоте није претерана. Ради тога подузеће ће бити у стању да проведе пуну валоризацију и да номиналу деонице одреди са 1.100 или најмање 1.000 данашњих динара.
Друштво подржава и разне линије са иноземством. Будући се сада ради да и за те линије добије извесну субвенцију, изгледи за напредак подузећа су одлични. Ну ипак будућност Јадранске пловидбе лежи у првом реду у развитку туризма на Јадрану. А како су ту шансе одличне, одличне су и перспективе за будући развитак Јадранске пловидбе.
ДУБРОВАЧКА ПАРОБРОДСКА ПЛОВИДБА А. Д. — ДУБРОВНИК
Дивиденда за годину 1929. одређена је са 40 динара по дионици (од 125 динара номинале) према 30 динара у години 1928. По томе је Дубровачка паробродска пловидба једно од наших ретких подузећа, које је могло приступити повишењу своје дивиденде. И то једном битном повишењу. Од 24% године 1928. на 32% године 1929.
Исказани чисти добитак допушта и већу дивиденду. Он износи у 1929. години 15,5 милиона динара, док се је у периоду 1926.—28. кретао између 7 и 8 милиона динара. Чисти добитак за 1929. више је него двапут већи од чистог добитка године 1928.
Од чистог добитка у износу од 15.515.947 динара у име дивиденде исплатиће се износ од 6 милиона 880.000 динара. Резервном фонду иде један милион 600.000 динара а нешто преко 400 хиљада динара поделиће се као тантијема управном и надзорном одбору. На нов рачун пренаша се износ од 6 милиона 618.049 динара или више него што је године 1928. плаћено у име 24% дивиденде. То значи, да је Дубровачка паробродска пловидба била кадра за годину 1929. платити и дивиденду од 70 динара или преко 50% номинале дионице.
Овај ванредан опрес при подељивању дивиденде најбоље карактеризира начин пословања овога друштва. У првом реду код одмеравања дивиденде она не рачуна толико на минулу годину колико на перспективе текуће године. Ма да би дивиденда од 70 динара била права сензација, управа друштва прелази преко тога, јер пред очима има развитак прилика у овој години који је у много погледа неповољнији од оних у прошлој. Чему једне године подвостручити дивиденду, ако се нема гаранције, да ће та повишена дивиденда бити исплаћена и идућих година.
Прошле године је дионичка главница износила 21,5 милиона динара и на тај износ ове се године плаћа дивиденда. Међутим у другој половини прошле године извршено је повећање дионичке главнице за 10.750.000 динара. Ове нове дионице партицирају у добити за годину 1930. Према томе ако се и идуће године жели платити дивиденда од 40 динара по дионици биће потребно 3.440.000 динара више него ове године.
Поред тога ни коњунктура није најповољнија. У слободној пловидби а ту је тежиште рада Дубровачке, ситуација је доста лоша. Подвози су пали на висину на којој