Narodno blagostanje — dodatak

ЛИЗ

БИЛ

Додатан „Народном Благостању“

ГОДИНА П

БЕОГРАД, 7. ЈУНИ 1930.

БРОЈ 23

Садржај:

Трбовљанско угљенокопно д. д. — Љубљана

Ljubljanska kreditna banka

— Ljubljana

Здружене папирнице Вевче, Горичане ин Медводе д. д. — Љубљана

ТРБОВЉАНСКО УГЉЕНОКОПНО ДРУШТВО Д. Д. ЉУБЉАНА Француски посланик у Београду г. Дар, на банкету који му је приредио југославенско-француски серкл у Загребу, набрајајући подузећа код којих је у претежној мери заинтересиран француски капитал споменуо је у првом реду и Трбовљанско угљенокопно друштво. Два наша највећа рударска подузећа, Борски рудник бакра и трбовљански рудници угљена француска су подузећа.

Трбовље је раније важило као једно аустриско подузеће. Главни акционар била је Лендербанка у Бечу. Ну како је ова стицајем разних прилика постала једно француско подузеће, тако да је и централу пренела у Париз, француски капитал дошао је до одлучног утицаја и код Трбовља. Тим пре што је и раније један дио дионица био пласиран у крајевима западне Европе, у првом реду у самој Француској.

Годину 1929. може Трбовљанско угљенокопно друштво да уброји у своје рекордне године. Бар у колико се тиче продукције. Она је прошле године у свим правцима била рекордна.

Продукција је износила : угљена 1.957.640 тона према 1.574.210 4.368 ваг. 4.135 2.077 ваг. 1.469

Како видимо пораст је у свим правцима знатан. Пораст продукције угљена за скоро 400.000 тона има се приписати

тона у години 1928.

цемента према ваг. у години 1928.

креча према ваг. у години 1928.

већој потреби наших железница, које су главни консумент“

трбовљанског угљена. А и интензивна индустријска делатност у западним крајевима државе имала је за последицу већу потражњу. Савремени технички уређај трбовљанских угљеника и све веће и веће инвестиције омогућавају Трбовљанском угљенокопном друштву, да своју продукцију држи паралелно са потражњом.

Повећана продукција, дотично пласирање цемента и креча има се опет приписати знатној грађевној делатности у западним деловима државе. Тако, на пример, Загреб троши велике количине трбовљанског креча.

Као и ранијих година и 1929. биле су извршене знатне инвестиције у свим рудницима као и творници цемента. Поред сепарације у Трбовљу извршене су знатније инвестиције код отварања нових поља. Трбовље наиме иде по једном израђеном плану, да своју продукцију угљена још знатно повећа. Повећањем продукције мисли се спустити цене коштања и тако елиминирати конкуренцију многобројних мањих угљеника, који имају обзиром на недовољни технички уређај, скупљу продукцију.

За финанцијални успех Грбовља главно је питање утврдити цену угљена за набавке државних железница. У пролеће сваке године те се цене утврђују.

Биланса за 4 последње године пружа следећу слику :

Актива : 1929. =: 1928: r. 1927. n. 1926. E; монтански посјед 50.461 51.540 52.619 53.699 . земљишта и шуме 5.476 5.476 9.976 | 2.475 зграде 15.309. 16.317 16.940 17.563 стројеви 13394 9759 9.543 10.607 уређај рудника 56.684 59.139 62.168 69.105 откупи отворених рудника 26.587 34.561 39.878 47.848 индустријална подузећа 12.649. 11.763. 12.991 4.417 залихе 26148 23421 32.084 33.938 ефекти 2.346 1.847. 1.897. 2.129 дужници 190.965 171.097 147.402 138.402 пасива :

дионичка главница 200.000 200.000 200.000 200.000 резерве 70.148 68.546 66.546 64.546 облигације 5.934 6.195 6423 6.568 вјеровници 78.564 64.020 66.913 68.298 Укупни износ биланце 408.858 390.781 386.606 388.989

По висини дионичке главнице Трбовље је наше највеће дионичко подузеће, јер Привилегована аграрна банкаима један изузетан положај. Не само ни једно друго наше дионичарско друштво нема толику дионичку главницу него је нема ни један наш новчани завод. По укупној суми билансе не само да је то највећа индустријска биланса него имамо и само неколико новчаних завода који билансирају са износом од преко 400 милиона динара.

Инвестиције се билансирају са испод 200 милиона динара. Властита средства међутим изнашају 270 милиона динара. По томе размера је ванредно повољна. А то се види и по томе, што потраживања изнашају 190 милиона динара а обавезе само 78 милиона.

Код инвестиција нема битних промена. Бар не ако их узмемо као целину. Како су прошле године инвестиције биле знатне, то значи, да су отписи веома јаки. По рачуну губитка и добитка прошле је године отписано преко 19 милиона динара. То су јавни отписи а где су отписи инвестиција, који се врше изравно на терет рачуна губитка и добитка. Ван сваке је сумње, да рудници и инвестиције представљају данас вишеструку вредност од оне, која је исказана у биланси. Можда ће се код билансирања у златним динарима један део инвестиција валоризирати. У том случају могао би се знатно већи износ исплатити у име дивиденде,