Narodno blagostanje — dodatak

104

без да се повиси % дивиденде. јер би Трбовље могло једном новом валоризацијом своју главницу да искаже и са пола милијарде динара, дотичну номиналу дионица да подигне од 200 на 500 динара. Док данас дивиденда од 35 динара указује на укамаћење од 17.5% у будуће и кад би износила и 50 динара не би представљала укамаћење веће од 10%. Тиме би се избегло приговорима високе дивиденде што опет прави потешкоће код преговора око утврђивања висине цена за лиферације државних железница.

Дужници очевидно расту. Од 1926. на овамо, порасли су за 50 милиона динара. Само прошле године за скоро 20 милиона динара. То не мора да значи, да купци не плаћају редовито. То може да значи само повећани обрт. Код вересије није главно апсолутан излаз, већ рок исплате.

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

Приходи. (029 p. . 1928. [920 1926. г

Бруто приход 107.705 106.226. 104.856 99.761

Расходи : плате 7,509 7.085 7.066 6.828 социјални издаци 11.045 9.107 8.362 8.586 порези и таксе 25.474 30.465 33.705 37.850 камати 375 696 663 1.843 отписи 19.609 16.416 18.372 6.479 чисти добитак 45.539 44.142 38.062 38.321 дивиденда 35 дин. 35 дин. 30 дин. 30 дин.

Ма да је продукција била у години 1929. за преко 30% већа од продукције у години 1928. бруто приход је порастао само за 1 милион динара. То значи, да су цене у 19209. години биле далеко неповољније него у години 1928. Бар у колико се тиче државних набавки. Пораст чистог добитка за један милион динара резултат је у првом реду снижења издатака за порезе и таксе за 5 милиона динара. јер

- порастом продукције наравно да су морали порасти и H3-

даци за плате, социјалне институције и слично. А и отписи су за преко 3 милиона динара већи него 1928. године.

Ситуација на почетку 1930. нешто је неповољнија. Нојавили су се раднички покрети, чије стишање тражи веће издатке. А ни продаја угља, с обзиром на све већу кризу, није онаква каква је била прошле године. Изгледа да ће и продукција ове године бити слабија. А ни цене нису најповољније. Међутим Трбовље је тако фундирано, да му ни једна лошија коњунктура не може много нашкодити.

U upravnom odboru Trbovlianskog ugljenokopa nalaze se ва.: Rudolt Bisteghi, počasni predsednik; Adolf Minch, predsednik; Emil Freund, potpredsednik; Dr. Alfred Рогада-Каророг, potpretsednik; Claude Aulagnon, Julius Bellak, Dr. Ivo Benković. Jean Baron de Bourgoinc, Paul Chapuy, Edmond Chenevičre, Raymond Deltel, Dr. Ferdinand, Gramberg, Fernand Grtenard, Ing. Antun Klinar, Erwin Philipp, Josip Vitez Pogačnik, Rud. savetnik Vincenc Ranzinger, Henri grof de Renčville, Rikard Skubec, Maurice Tremćau, Paul Vernet.

LJUBLJANSKA KREDITNA BANKA — LJUBLJANA

Ono što je Prva hrvatska štedionica za hrvatski a Srpska banaka za pretežni deo srpskog dela našeg naroda, to је Liub-

ljanska kreditna banka za Slovence: njihov najveći novčani za- |

vod i to |oš sa izrazito domaćim kapitalom.

Za Liubljansku kreditnu banku ne može se kazati da je, iako slovenski zavod, svoje poslove ograničila samo na Sloveniju. Još od pre rata, pored filijala u Gorici i Trstu ona podržava filijale u Splitu i Sarajevu. Splitska filijala Liubljanske kreditne

banke igrala je a igra još i danas vidnu ulogu među novčanim zavodima koji posluju u Dalmaciji. Pre dve godine moralo se je napustiti filijalu u Gorici. Posle rata mreža filijala van Slovenije bila je još jače proširena. Pored filijale u Novom Sadu, Dalmacija je još dobila dve filiiale: jednu u Šibeniku, a drugu u Metkoviću.

Sticajem prilika — 3#ČWiše silom nego. milom morala je Ljublianska kreditna banka da prošle godine napusti i svoju filijalu u Trstu. To napuštanje jedne veće filijale osetilo se je i na bilanci. Za to je ove godine osnovana filijala u Zagrebu. Ona ima zadaću da, kako se kaže u izveštaju, „udovolji dugogodišnjoj želji naših komitenata s obzirom na naše filijale na |ugu i istoku naše države”. Filijale Ljubijanske kreditne banke van Slovenije osećale su potrebu, da u Zagrebu imaju svoju posestrimu, preko koje će obavljati jedan deo svojih transakcija na zagrebačkom efektnom tržištu. Pored toga su i inozemni komitenti Ljublianske kreditne banke želeli da se i ona etablira u Zagrebu.

Ljublianska kreditna banka očekuje mnogo od svoje filijale u Zagrebu. Ne samo u pogledu olakšanja poslova centrale i drugih filijala sa zagrebačkim tržištem nego i u pogledu razvitka

samih poslova. Ljubljanska kreditna banka smatra, da i na zagrebačkom tržištu ima mesta za nju, za obavljanje bankarskih operacija.

Bilanca za 4 poslednje godine pruža sledeću sliku:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1925. Blagajna 2511! 19.662 24.058 21.554 Menice 91.668 103.792 93.741 79.093 _ Hfekti 16.237 | 14685 16.590 19.448 Lombard 10.693 6.790 9.184 7.914

Dužnici: banke 16.788 29.688 29.594 34.330 poli. zalogom 122.370 125.684 114.325 101.733 pokr. baanko akc. 177.382 176.838 172.191 125.264 Realiteti 20.010 20:503 20.904 18.648 Mon:ordialni pOuL | 24150 | 25.080 | 2D 330 13.806 Pasiva Glavnica 50.000 50.000 50.000 50.000 Reserva 11.913 981 8.183 7.148 Ul. na kniiž. 146.479 136.746 131.035 103.981 Uloš. na tek. rač. 140.643 135.721 137.109 133.156 Poverioci:

banke 56.794 46.704 59.832 51.103

ostali 96.741 124.061 11.252 68.174 "Prate 236 3.183 1.026 1.198 Reeskont 2.141 9.725 1.196 4.351 Dobitak 5.251 .173 5:212 6.262 Ukupna bilanca 571.526 604.149 585.498 483.555

Godine 1928. dolazila je Ljubljanska kreditna banka u pogledu na ukupnu cifru bilanse na četvrto mesto. Prošle godine morala je tu poziciju prepustiti Srpskoj banci. Ukupni iznos bilance opao je naime za 33 miliona. Ali to se ima pripisati likvidaciji tršćanske filijale. Ove godine, u prvom redu ODbzirom na rad zagrebačke filijale, izgledi su povoljni i tako da Ljubljanska kreditna opet zauzima svoju staru poziciju u redosledu naših banaka.

Ma da je ukupna bilanca manja, ipak se konstalira po\ rast uložaka. Do duše on nije tako znatan kao nekih drugih ve| likih zavoda ali je karakterističan obzirom na ispad tršćanske fi| lijale. Pravi porast moći će se konstatirati tek ove godine kad | se opadanje Trsta neće više osetiti i kad će se pokazati rezultat | zagrebačke filijale. Reeskont bio je prošle godine za zavod di-