Narodno blagostanje — dodatak

menzija Ljubljanske kreditne upravo neznatan: samo 2 miliona dinara. To dokazuje u prvom redu zasićenost zavoda.

U aktivnoj strani vidimo „znatan porast gotovine ,ali ipak ne preko iznosa koji je bio 1927. kad o likvidnosti našeg novčanog tržišta nije bilo ni govora. Menice su popustile za 12 miliona, opet u vezi sa napuštanjem filijale u Trstu.

Efekti su u porastu. U izveštaju se navodi, da taj porast treba pripisati činjenici, što je nabavljeno više državnih papira. i Ljubljanska kreditna banka ima znatnize količine Blairovog zajma. Da je pri tome napravila dobar posao ne treba ni naglašavati. Od zalihe efekata, po izveštaju zavoda samo 1 milion dinara otpada na dionice industrijskih poduzeća. Како је lL.jubljanska kreditna banka u znatnoj meri zainteresirana kod nekoliko industrijalnih poduzeća, to znači, da ovai račun sadrži znatne rezerve.

Račun gubitka i dobitka daje sledeći pregled:

T rihodi 1929. 1928. 1927. 1926. Kamati 39.747 43.468 45.139 39.374 Posl. dobit. 10.395 11.030 12.674 11.971 Rashodi | Катан 31.101 34.115 36.674 29.472 Џрг. troškovi 12.386 13.290 13.076 11.795 Porezi 554 1.284 3.615 4.174 Dubiosi 1.510 1.435 243 197 Kako vidimo kamati koliko debetni, toliko i kreditni

znatno su manji. To je u vezi sa sniženjem kamatne stope, koja je u najvećoj meri došla do izražaja u Sloveniji. Do duše nešto je tome doprinelo i napuštanje filijale u Trstu. Porezni su tereti znatno manji.

Ni jedan naš novčani zavod nema tako preglednu i detaljnu bilancu kao Ljubljanska kreditna banka. Zar Narodna banaka ne bi mogla delovati i na ostale zavode da svoju bilancnu зћети saobraze sa onom Ljubljanske kreditne banke? Onda bismo imali daleko bolii pregled razvitka poslovanja naših novčanih zavoda nego što je danas slučaj.

Slovenija je danas premalena da omogući razvitak jednog velikog zavoda i Ljubljanska kreditna banka je to uvidela ı ona se postepeno širi prema istoku. U toj politici zagrebaćka filijala Ljubljanske kreditne banke ima jednu naročitu misiju.

Ljubljanska kreditna banka učestvuje u sledećim preduzećima: Obrtna banka d. d. u Liubljani, Čakovečka-Medjumurska štedionica d. d., Čakovec, Jugoslov. zavarovalna banka „Slavija” d..d. u Ljubljani, Združene papirnice Vevče, Goričane in Medvode d. d. u Liubljani, Tovarna verig d. d. u Lescah, Exportno te importno d. d., Zagreb, Strojne tovarne in livarne d. d. u Ljubljani, Jugoslovenske tekstilne tvornice Mautner d. d. u Ljub"Цат, „Ретомта" изпјагзка тпдаиз ја 4. а., и Реији, Зр!гозпа stavbena družba d. d., Maribor, „Jugoles” lesna industrija družba 2. 0.7., Стпотеђ. „Šešir tovarna klobukov d. d. u Školji Loki, „Гехга" 4. 4. ха Тек пи рготуодпји, адотеђ, „Вазфта" Кеписка tovarna olja, lakov in barv, družba z o. z., Domžale.

Upravni odbor Ljubljanske kreditne banke sačinjavaju sleдеса gosnoda: preisednik Dr. Peter Defranceschi; potpredsednik Alojzij Vodnik: članovi: Franc Bonač, Ivan Jelačin ml., Avgust !enko, Dr. Alojzij Kokalj, Ivan Korenčan, Ladislav Pečanka, Aleksander Knez, Dr. Ernest Rekar, Leo Souvan, Dr. Едо Šlajmer, Josip Špitalsky, Alojzij Tukač, Herbert Woschnagg.

U Nadzornom odboru su: Pretsednik Dr. Ivan Bolć; članovi: Dr. Aloizij Kobal, Viktor Naglas, Dr. Janko Kersnik.

105

ЗДРУЖЕНЕ ПАПИРНИЦЕ ВЕВЧЕ, ГОРИЧАНЕ ИН МЕДВОДЕ Д. Д. — ЉУБЉАНА Продукција удружених папирница Вевче, Горичане и Медводе, наше највеће фабрике папира износила је последњих година : (у ваг.)

Врста продукције 1926: а 1927. о | 1928. 5. | 50298 1. Папир 1.086 1.289 1.342 1.344 Целулоза 257 262 244 240 Лесовина 442 374 406 374

Како видимо продукција папира и целулозе остала је на истој висини као и године 1928., док је продукција лесовине нешто опала. То опадање продукције нема се, ло извештају управе приписати приликама тржишта него у првом реду временским непогодама. Удружене папирнице Вевче имају у главноме водени погон. Ванредно оштра зима почетком 1929. а затим суша у летњим месецима имали су за последицу да се продукција није могла одржати на оном нивоу на којем би управа то желила. Јер прођа је била добра. Прошле године није било ништа необично да се је на испоруке већих закључака папира морало чекати и дуже времена. Са друге стране ванредна запосле ност аустриских и немачких творница папира, која је имала за последицу да се читавој потражњи није могло удовољити, учинила је да се је већа пажња посветила домаћој продукцији.

Да би се бар донекле еманципирало од елементарних непогода, које могу успорити продукцију баш онда кад је највећа потражња, подузеће је прошле године подигло једну велику калоричну централу. Тако ће оно бити у стању да и при највећој зими дотично и при највећој суши одржи своје творнице у пуном погону, што није био случај кад је било упућено само на хидро-енергију.

Број радника концем 1929. износио је 820 према 836.

| концем 1928. 823 концем 1927. и 871 концем 1926.

Удружене папирнице Вевче, Горичане и Медводе славе десетогодишњицу своје национализације. Оне су један ретки пример истинске национализације, јер се данас претежни број акција налази у нашим рукама. За ово десет година извршене су знатне инвестициије тако, да је оно постало једно скроз рационално подузеће.

Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива : 1920: 1928. ли 1929. и | 1926. |P; Благајна 197 369 286 240 Творница 26.471 19.534 22.751 17.510 Сиров. и полуфаб. 11.606 10.630 12.583 13.568 Папир | 2278 2.997 3.947 4.152 Дужници 22.131 13.627 16.526 19.225 Разно 968 1.526 2.888 2.806 Пасива :

Главница 25.000 25.000 25.000 20.006 Резерва 12.040 11.907 11.774 9.826 Веровници 23.019 10.466 18.861 23.378 Добитак 2.683 2.656 2.665 3.121 Укупна биланса 64.971 51.726 59.595 57.503

Укупна сума билансе показује у години 1929. један знатан пораст. Од 51.7 на 64.9 милиона динара. Тај пораст укупног износа билансе проузрокован је делом новим инвестицијама а делом јачим порастом дужника. Инвестиције су порасле од „195 на 264 милиона. Ако узмемо у обзир да у прошлој години отписи изнашају 3.9 милиона динара, видимо да нове инвестиције изнашаају преко 10 милиона динара. То је у вези са набавком нових котлова као и подизањем калоричне централе која у извесним данима мора