Narodno blagostanje — dodatak
АН
Додатан „Пароднотл БРлагостању““
ГОДИНА li
Садржај:
БЕОГРАД, 28. ЈУНИ 1930.
БРОЈ 26
Поштанска Штедисница Краљевине Југославије у 1929. години Обласна штедионица — Загреб Рудник „Костолац“ Ђорђе Вајферт а. д. — Београд
ПОШТАНСКА ШТЕДИОНИЦА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У 1929. ГОДИНИ
Као што је роба праотац робног кредита, тако је новац предак новчаног кредита. Прво је био новац, па је дошао кредит у новцу. И данас је то схватање често, наиме да се кредит не може замислити без новца и да је новац једино средство плаћања. Новац је оригинална, а кредит је на новцу заснована економска категорија. Међутим, данас је велики део напредних љржава дошао у стање, у коме кредит постаје средство плаћања и обрачуна и место новца. Новац је родио кредит, али ће кредит да уништи новац. У Америци. и Енглеској већи део укупних плаћања у земљи
врши се без новца. Већ има романа, у којима се описује/
народна привреда без новца. Чувени енглески економист Хотри у својој класичној књизи „Кредит и новац“ у проучавању функције новца почиње са хипотезом, да новац уопште не постоји, већ да сваки грађанин има чековски рачун код исте кредитне установе. Том приликом показује он, како се могу да врше сва плаћања у земљи без новца.
Ако је дакле кредит платежно средство будућности овда се може рећи ла је Поштанска Штедионица установа будућности. Стара је ствар да плаћање путем кредита, односно доброписа, како се то каже у књиговодству, претпоставља велику мрежу филијала. У колико је већи број филијала једне установе, у толико је већа могућност за плаћањем без употребе новца.
Није увек потребна филијала : могуће је да помоћу текућег рачуна и установе једне од других независне, одржаају режим плаћања без употребе новца. Само се у томе лучају појављују тренутци, кад се извесни остатци морају обрачунати новцем. Кад пак једна једина установа преко својих филијала врши плаћање путем кредита, како се то као што рекосмо, каже социјално-економски, онда је у толико мања потреба за готовим новцем и за ликвидирање остатака.
Максиму да је кредит новац будућности и да he ce ефективан новац потпуно изгубити, потврђује потпуно развиће наше Поштанске штедионице.
о о)
i
5. Ed Od | 5556 II II 5 šES 5588. 5658 о ог“ SP РАНЕ 31. ХИ. 1923. 0.985 | 24244 | 2549 6315 31. XII. 1924. 11306 29624 | 3162 — 11346 31. XII. 1025. 12.450 348.10 36.07 134.03 31. XII. 1926. 13.627 36823 | 40,57 „ 145.06 31. ХИ. 1927. 15178 | 62250) 4634 | 165.33 31. ХИ. 1928. 16.516 66643 | 5312 195.00 31. ХП. 1929. 17.193. 91350. | 507) | 21890
Горња табела нам показује да укупан обрт Поштанске штедионице износи округло 214 милијарде динара. А промет по чековним рачунима у 1929. години округло 60 милијарди динара, према 26 у 1923. години, односно 31 у 1924. Промет се удвостручио у току једног луструма. То је омогућено „укопчавањем“ (како се то каже у годишњем извештају Поштанске :тедионице за 1929. годину) све већег
броја приватних газдинстава и државних надлештава у мрежу чековног промета Поштанске штедионице. Број чековних рачуна порастао је од 10 хиљада 1923. године на 17193 у 1929. години. Али су депозити по текућим рачунима још брже порасли; од 242 милиона 1923. године на 913 милиона 1929. Удео исплате доброписом у укупном промету чековног промета стално расте (у прошлој години порастао је за 4 милијарде) и последњи пут је износио 48,46%. Наравно да број чековних рачуна треба да порасте несразмерно више него што је данас, па да се приближимо стопроцентном плаћању путем доброписа (без употребе новца).
Искуство са употребом плаћања путем кредита у другом свету показало је да је оно зависно од мере комерцијализирања појединачних привреда. У годишњем извештају Поштанске штедионице имамо статистику њезиних чековних комитената по занимању. Она је веома интересантна. Она потврђује потпуно искуство у другим земљама, али показује такође, да између употребе поштанског чековског рачуна код Поштанске штедионице и нивоа интелигенције комитената стоји такође извесна корелација. Поред чисто. комерцијалних газдинстава и подузећа примећује се да интелигентнији ред грађана чини такође све већу употребу.
Поштанска штедионица чини живу пропаганду, пошто је за придобијање што већег броја комитената комерцијално све мање просвећених, потребна у толико већа пропаганда. Али оно што нас мора нарочито радовати — што у осталом и Поштанска штедионица са задовољством истиче, то је врло јак одзив од стране државних надлештава. Поштанска штедионица исказује у своме извештају број државних, самоуправних и других надлештава, школа и црквених власти, који су дали себи отворити чековски рачун код ње. Али та статистика не може много да каже. Правилна слика могла би се добити само кад би се упоредио тај број са укупним стањем надлештава или управо кад би се могао да има списак свију надлештава, који раде са новцем и њихов обрт, па да се упореди са бројем оних, која су се укопчала у чековни систем Поштанске штедионице. Али зато имамо један други критеријум за оцену значаја тог појава и он је необично повољан ; наиме : Штедионица наглашава да од 913 милиона динара укупних депозита по чековском рачуну пуна половина отпада на државне установе. Радосна је појава због тога, што држ. установе, фискалним духом надахнуте. којима недостаје стимулус приватно-привредни, показују тенденцију да несразмерно велике готовине и необично дуго време држе у својим касама. То је последица извесних тешкоћа око долажења до новца услед разних формалности и т. д. Позната је ствар на пример, да је дуго времена Министар финансија преговарао са Министром војним због тога, што поједине војне благајне држе врло велике своте у касама целу годину. Поштанска штедионица нарочито истиче, да је Министарство војске, које од свију наших министарстава има највеће буџетске издатке, отворило себи чековски рачун ; да је такође Министарство саобраћаја с обласним дирекцијама постало комитентом. Она том приликом изражава наду да ће ускоро доћи време, кад ће цео државни и сви комунални буџети без остатка бити извршивани преко Поштанске штедионице.