Narodno blagostanje — dodatak

116

Поштанска штедионица је почела у последње време да форсира и прикупљање улога на штедњу. Та се њезина акција оправдава чињеницом, да је ушла у врло велики број места у којима не постоји никаква депозитна установа, а ова је важан фактор развића штедње. Више од половине свију њезиних штедиша спада на децу и баке, а то је необично повољна појава; и више од трећине свију улога пада на износе од 100 динара, а друга трећина на оне испод 1000 динара. Значи да штедионица фаворизира ситну штедњу и у исто време дејствује васпитно на штедњу код омладине, а то је свакако једна социјално-економска неоцењено корисна акција. Укупан износ свих штедних улога прешао је већ 106 милиона динара. |

Као што из до сад изложеног видимо Поштанска антедионица има за сада две битне функције, прва је васпитавање штедњи и помагање штедње у мањим местима ; и друго, она је пионир комерционализирања нашег националног платежног промета.

Рачун изравнања

Актива : 1907. = [928 1. 1929 со Готовина : у благајни 47.420 32.459 49.096 код Народне банке 139.327 75.371 341.371 укупно 186.747 107.830 390.467 Дужници : по тек. рачунима 433.577 297.953 311.947 _пес ломбарду 47.157 101.858 99.556 разни 1.423 29.139 укупно 482.157 428.951 411.503 Хартије од вредности и бонови 28.734 131.324 206.181 Разна актива — 1.668 2.216 Непокретности 35.903 38.248 49.632 Инвентар 5.687 5.602 5.414 Оставе 737.849 861.814 821.211 Прелазне активе 26.604 73.564 41.219 Пасива : Улози на штедњу 23.017 36.392 106.614 на чековним рачунима 622.683 474.801 716.677 отказани —— 191.858 196.826 укупно 645.700 703.051 · 1020.118 Повериоци по тек. рачунима (пролазно) 26.362 1.965 3.149 Резервни фонд 20.000 20.000 20.000 Остављачи 737.849 861.814 821.211 Фонд за курсну разлику хартија од вредности 4.138 5.374 5.649 Разна .пасива 1.096 2192 3.595 Прелазна пасива 39.655 18.243 25.115 Добитак 28.883 35.762 35:027 Збир пасиве 1503.686. 1649.004 – 1933.907 |

Рачун губитка и добитка :

Расходи : Камате 3.262 4.389 6.591 Плате и додаци особљу 8.410 9.540 10.585 Управни трошкови 3.296 2.634 3.242 Отписи : непокретности —— 792 1.051 инвентар = 601 694 | разни —— 284 укупно 2745 1.678 1.745

Приходи : Камата 26.102 32.817 31.186 Провизије 13.428 6.606 6.540 ' Пристојбе — 8.395 8.567 | Приходи од непокретности 117 1.032 1.060: Приходи од хартија од вред-

ности 3.039 2.200 5.749 Разни приходи 2.809 2.952 4.089 Збир прихода 46.597 54.004 57.195

Кад приступамо проучавању завршних рачуна Поштанске штедионице то чинимо по сасвим другом критеријуму, но што то радимо код приватно-привредних установа, код којих је као што знамо циљ што већа добит. Поштанска штединица појављује се у својим билансима не само као новчана установа, већ и као кредитна. То није њезин оригиналан циљ, већ последица првих двеју њезиних функција: комерцијализирања платежног промета и прикупљања уложака на штедњу. По искуству, да један део чековских депозита представља такозвану гвоздену резерву, која се годинама провлачи кроз њезине касе, она може тај део да пласира. Поштанска штедионица је стала коначно на гледиште, да кредит треба да буде њезин мање важан посао, а да државне хгртије од вредности треба да дођу на прво место. Тако је њезин портфељ хартије од вредности од 28 милиона 1927. године скочио на 206 милиона; то је скоро "10 пута више. Томе саобразно опало је њезино потраживање по текућем рачуну и ломбарду од 482 милиона 1927. године на 411 милиона. Текући рачуни у 1929. години у износу од 311,9 милиона динара показују један пораст према 1928. години (297,9 милиона динара). То се објашњава специјалним околностима: међ комитентима по текућем рачуну налазе се и државне установе. Дуговање новчаних завода пало је крајем 1929. године за 37 милиона динара према 1928. години, док су остала потраживања резултат чињенице, да Поштанска штедионица финансира Министарство грађевина у изградњи службених зграда. Што је пак актива, која представља потраживање по текућем рачуну и ломбарду, још увек за 100% већа од портфеља објашњава се тиме, да је штедионица тек пре годину и по дана коначно променила правац политике пласмана.

Врло је важна чињеница, да су страна средства по текућем рачуну порасла у току 1929. године у огромним размерама : од 703 на 1020 милиона динара. Кад то имамо у виду а с друге стране знамо да се потраживања по ломбарду и по текућим рачунима према новчаним заводима смањила, онда тек можемо да разумемо, у којој је мери Поштанска штедионица почела да напушта ту врсту пласмана. Што је само један део тог вишка Поштанска штедионица уложила у хартије од вредности, резултат је такође једне свесне политике, политике уперене на одржавање све веће резерве у готовини. Поштанска штедионица имала је крајем 1929. године скоро 9 пута већи депозит на свом жиро рачуну код Народне банке него и једна од ранијих годна. Она сматра да је њезина дужност да буде спремна за случај какве велике промене у потреби за платежним средствима у земљи у смислу веће тражње да је задовољи, како би тиме разрешила појединачне привреде и газдинства да држе и сувише велике касене резерве. Поштанска штедионица сматра за своју дужност и ми не можемо девољно да нагласимо колико се с њом у томе слажемо, да буде у стању да у случају обрта и наглог пораста тражње за платежним средствима буде у стању да тај цео пораст од неколико стотина милиона промпт задовољи.

ОБЛАСНА ШТЕДИОНИЦА — ЗАГРЕБ

У члану 35. Уредбе о утврђивању имовине, начина управе и буџетирања бановина речено је: „У року од месец дана, од дана кад буде васпостављена власт у бановини, бан ће донети одлуку о обласним штедионицама, које су се затекле на подручју бановине, примити њихову активу и пасиву, регулисати њихов даљни рад, одговорност за улоге и уредити целокупно пословање“. Бановинска власт васпостављена је већ 6 месеци, али одлуке о обласним штедионицама нема још, иако је био одређен рок од само месец дана за доношење такове одлуке која би уредила пословање обласних — дотично. по новој административној подели бановинских штедионица. Речено нам је, да су томе допринели и

| чланци о Бановинским штедионицама који су изашли у „На-

родном Благостању“ крајем прошле године. Државна хипо- | текарна банка и Привилегована аграрна банка настоје да рад Обласних штедионица што више скуче, чак да их ликвиди-