Narodno blagostanje — dodatak

| | } ) :|

АНАЛИЗ ГОДИНА П Садржај:

СТАРИ БЕОГРАД: Београдски кредитни завод

Београдска задруга — Београд

Додатан „Народном ! 5 БЕОГРАД, 12. ЈУЛИ 1930. |

ЛАНСА

ту:

БРОЈ 28

— Београд

Трговачки фонд и његова хипотекарна банка — Београд

Дунавски кредитни завод а. БЕОГРАДСКИ КРЕДИТНИ ЗАВОД, БЕОГРАД.

Анализирајући биланс Српске банке из Загреба за 1928. год. ми смо репродуцирали познату персифлажу њезине кредитне политике од стране загребачких берзијанаца. Згодно је да овом приликом подсетимо читаоце на исту: вели се, да чланови Управног одбора Српске банке после сваке седнице за решавање по молбама за нове кредите, у толико се задовољнији разилазе, у колико је мање кредита одобрено. А кад се седница заврши одбијањем свију молби, онда они најзадовољније трљају руке, шапућући : „данас никоме није одобрен кредит". |

Слично томе била је политика Београдског кредитног завода дуго времена пре светскога рата. То је било са свим разумљиво. Србија не само сиромашна капиталом, у почетку капиталистичког развића уопште, већ је поред тога била изложена периодичним, али релативно врло честим потресима са врло великом економском реперкусијом: забране извоза стоке од стране Аустроугарске, затим политичке репресалије од стране исте због политичких догађаја, све је то одјекивало на србијанску народну привреду врло непо» вољно и често је читава серија падова у чаршији долазила због тога. Није дакле никакво чудо што се код једнога дела капиталиста појавио постепено менталитет крајњега неповерења у пословне прилике. Како је Београдски кредитни завод најстарија банка србијанска, како је он основан од врло имућних људи, то је он имао услова за бујно развиће и за врло велики полет. Да је он патио од експанзије, као што је био случај са Извозном банком у првим годинама њезиног живота, Београдски кредитни завод би био највећа србијанска банка. На супрот томе Управа банчина је бремзовала послове и задржавала у границама потребним за уљудно укамаћење сопствених средстава оснивача Београдског кредитног завода.

Само се тако има објаснити појава, да је Београдски | кредитни завод у 52. години свога опстанка имао главницу од цигло 3 милиона динара. Повећање је извршено у 1928. години на 6 милиона динара употребом резерве. Повећање није дошло од жеље акционара да повећају банчина средства, пошто је она била потпуно сатурирана, већ да се испуни један услов за одржавање пословних веза са Народном банком, са којом је Београдски кредитни завод од постанка Народне банке био у најбољим односима.

Рачун изравнања.

Актива 1926. 1027. . 1928. 1020. : у хиљадама динара Благајна 454 887 700 541 Менице 15.788 15.850 14.055 11.034 Зајмови и примања по тек. рачунима 5.057 | 13131 16.421

15.575

д. — Београд Непокретности 166 806 790 790 Вредн. рез. фонда 474 629 658 144 Вредн. основ. фонда 395 531 511 661 Хартије од вредности 2.886 4.125 4.158 5.467 Кауције 210 210 210 270 (Оставе 14.766 19.045 35.182 34.247 Намештај 1 1 1 1 Дужници за дата жира — e 9.594 6.976 Државна ликвидациона банка — — 148 83 Пасива : Главница 3.000 3.000 6.000 6.000 | Фондови 3.3.027 4.257 2.846 3.727 Улози на штедњу 16.437 23.563 24.841 23.322 Тек. рачуни и реесконт 3.906 2.170 2.454 1.031

Пензиони фонд чиновника 162 201 418... 581

Чиста добит 1.560 1.494 1.435 1.077 Збир пасиве 43260 55.284 82.805 77.542 Рачун губитка и добитка

Губитак -

НПлате и трошкови 2.395 3.293 1.217 158 Камата — — 1.897 2.044 Дубиози 190 — — 682 Порез —— —— 447 311 Главница — — 60 60 Приходи :

Камата и провизије 3.558 4.147 4.454 4.341 Приходи од непокретности 272 288 260 244 Приходи од харт. од вредн. 316 352 342 349 Збир прихода 4.146 4187 5.057 4.934 Дивиденда 20% 20% 16.66% 12.50%

По себи се разуме да Београдски кредитни завод, и ако потпуно сатуриран и без жеље за експанзијом, није могао да одржи непромењен волумен послова. Као што горња таблица показује, извесан постепен пораст био је неизбежан све до краја 1928. године, кад је наступила позната криза пласмана банкарских диспонибилитета. Укупна средства Београдског кредитног завода износила су 1928. године преко 36 милиона динара, а у 1929. години преко 34 милиона динара. Од тога су округло 10 милиона динара сопствена средства, а 24 милиона динара туђа и то 23 милион динара улози на штедњу, а 1 милион од текућих рачуна и реесконта. Као што видимо Београдски кредитни завод чини врло слабу употребу од кредита, који ужива у земљи и на страни, а специјално код Народне банке. Ов то чини само изузетно.

Док је структура пасиве остала готово непромењена, | дотле је она активе претрпела извесне промене у последње време. На име портфељ есконтованих меница је у сталном опадању, тако је од 15,8 милиона динара у 1929., док су кредити по текућим рачунима у порасту од 8 милиона ди-