Narodno blagostanje — dodatak
124
нара у 1926. години на 16,4 милиона динара у 1929. години. Смањење укупног обртног капитала пало је у главноме на есконт за и још један милион динара више пао је есконт (за колико су повећани текући рачуни).
Поред текућих рачуна и есконта уложио је Кредитни завод своја средства и у хартије од вредности. И та је позиција у знатном порасту: 1926. године била је 2,8 милисна динара, а 1929. године 5,4. Вероватно да Београдски кредитни завод чува свој стари пакет акција Народне банке, с чему служи као доказ чињеница да приход од тих хартија у износу од 5,4 милиона динара износи свега 360.000 динара. Тако ниско укамаћење носе само акције Народне банке. —
Чист приход у 1929. години показује мањак према 1928. години од 360.000 динара. Опадање прихода било би природна последица смањења волумена послова, али овде није тај случај. Београдски кредитни завод је имао 1929. године један, за његову историју и његово искуство, велики губитак код једне фирме. Пошто он ради са једним малим бројем својих старих комитената, то је сасвим појамно да су велики падови трговачких радњи, забележени у првој половини 1929. години у Београду, закачили једног од комитената Београдског кредитног завода. Код мањих банака; које кредитирају београдску чаршију, због чега долазе у обзир и већи кредити, криза београдске трговине од 1928. године на овамо имала је неминовно за последицу да се свде-онде појаве релативно велики губитци. И друга једна банка београдска, чији смо биланс анализирали пре неколико месеца, са главницом од 10 милиона динара, претрпела је такође један врло велики губитак код једног јединог комитента у Београду. Београдски кредитни завод сасвим лојално истиче у свом годишњем извештају ту чињеницу, напомињући уз то, да је он имао могућности да избегне тај губитак, да је поступао према своме комитенту са крајњом безобзирношћу и чувајући слепо само своје интересе. На против завод је сматрао да за време кризе треба да прими један део ризика од опште неповољне коњунктуре на себе мн тако је дошло до губитка. А кад се има у виду, да је резервни фонд Београдског кредитног завода у 1929. години за преко 800.000 динара већи но што је био у 1928. години а да је поред тога исказана чиста добит од 1.077.000 динара, онда излази да је Кредитни завод баш у 1928. години амао рекордну добит.
Знатан део повећања добити дошао је услед повећања курса хартије од вредности, које је Београдски кредитни завод исказао по курсној вредности саобразно Закону о акционарским друштвима, али је пренео одмах у резервни Фонд за покриће разлике на курсу хартије од вредности.
Од укупне чисте добити употребљено је 100,7 хиљада динара на дотацију резервном фонду, 215,4 хиљаде на тантијеме Управном и Надзорном одбору и чиновницима, а 750,9 хиљада динара на дивиденду, 75 динара по акцији «која гласи на 600 динара). Тиме је смањена дивиденда од 16,65% у 1928. години на 12,5% у 1929. години.
БЕОГРАДСКА ЗАДРУГА — БЕОГРАД.
Велике личне и структурелне промене претрпела је Београдска задруга у току 1929. год. Умро је њен оснивач, главни акционар и њезин диктатор, човек јаке индивидуалности, која је давала обележје целокупној пословној политици задруге.
Смрт Луке Ћеловића отворила би, по себи се разуме, питање наследства, а кад умру људи великог положаја политичког, социјалног и пословног, онда питање њиховог наследства постаје важним догађајем за односну средину. Овде је у питању једна чисто пословна институција, те је природна ствар, да је и питање наследства могло имати велике
пословне реперкусије. Лако је могло да се појави и питање мајоритета, које се често истовремено отвара са питањем наследства, а оно носи у себи увек опасност по нормалан ток односне кредитне установе и акционарског друштва у опште. Код Београдске задруге питање мајоритета се појавило већ после питања наследства, које је било коначне регулисано још за живота Ћеловића, тако да је и питање наследства могло да постане актуелним. Али како сви ти догађаји спадају у периоду 1930. године, то нећемо о њима да говоримо приликом анализе билансе за 1929. годину. Оставили смо Београдску задругу лањске године са главницом од 20 милиона динара. Та је главница била подељена на 10.000 акција, а» свака по 2000 динара. У 1929. години је налазимо са главницом од 40 милиона динара. Тим повећањем Задруга није добила нових средстава, она је извршена употребом њезиних богатих резервних фондова. У извештају се ништа не говори о томе, који су фондови употребљени за повећање главнице, али се из упорећења пасиве из 1929 године с оним из 1928. може да види да су за то употребљени фондови за амортизацију, који су добивени повећањем предратне вредности непокретности саобразно закону о валоризацији. Ти су фондови на крају 1928. године износили округло 19 милиона динара. Како је главница повећана за пуних 20 милиона динара, то је последњи милион динара узет из других фондова, — по свој прилици из оног за покриће разлике на курсу хартије од вредности. Чуло се с извесне стране, да код Задруге није
било више слободних резерви за тај циљ а да се фонд за по- .
криће курса разлике хартије од вредности, с обзиром на то тај фонд није постао дотацијом ефективне добити није могао употребити, већ разликом по књигама, која је унесена непосредно у тај специјални фонд. Ми сматрамо да се за уплату главнице из фондова могу да употребе сви фондови, у колико није у питању главни резервни фонд, предвиђен законом о акционарским друштвима и статутима. Наравно у колико то одлучи збор акционара и одобри надзорна власт. Повећање је извршено на тај начин што су акције, које су, као што рекосмо, гласиле на 2 хиљаде динара прежигосане на 4 хиљаде динара, тако, да је толико њихов номинални износ. У ствари целокупна транзакција имовински нема никаквог специјалног значаја. Из укупне чисте имовине Београдске задруге, која се састоји из главнице и из фондова, прекњижен је један део имовине из фондова на рачун главнице. Акционари нису тиме ништа добили, а Београдска задруга као таква није ништа изгубила. То питање не тангира кредит једног акционарског друштва, већ је више ствар укуса. Питање је, која позиција из пасиве а која представља сопствену имаовину — чини бољи утисак : главница или фондови. Узгред да напоменемо, да је Београдска задруга била на путу да добије главницу од 50 милиона динара. Али ни та ствар не тангира биланс из 1929.
Актива 1928. 1929 у хиљадама Благајна 1.450 1.322 Менице 43.242 70.112 Зајмови : на ломбард и полице 2.313 2.498 Тек. рачуни 25.943 35.437 Непокретнине 9.834 9.834 Хартије од вредности 27.149 34.286 Вредносни фондови
Хартије од вредности рез. фонда 6.157 7.191 Оделење осигурања 23.170 23.118 Хартије пензионог фонда 9.359 9.884 Пасива
Главница 20.000 40.000 Рез. фонд | 4.907 5.258 Спец. рез. фонд 3.052 3.053
|
|