Narodno blagostanje — dodatak
За то време превезено је 1830 путника. Проценат заузетих „места износио је просечно за целу годину 71, за летњу пуну „сезону 77 а за најбољи месец у летњој сезони 88.6%.
У погледу сигурности, исправног вршења службе и детова — а то нас лаике пре свега интересира — стати"стички податци показују цифру од пуних 100%, што значи, да се ни на једној прузи за цело време није десио ниједан зинцидент ни у лету ни код спуштања.
Остварење свих тих нових линија у 1929. години било је у вези са великим потешкоћама, јер за толико проширење саобраћаја није била предвиђена субвенција, нити је било довољно авиона ни летачког особља. Потреба ваздушног „саобраћаја била је спонтана и јача од средстава и капацитета предузећа. Да би све те потребе барем донекле удовољно, „Аеропут“ је подузео потребне мере, да нам створи редовни ваздушни саобраћај за Беч и преко Беча и са осталом Европом. У ту сврху основан је један нарочити пул, у коме учествују осим „Аеропута“ још и француско „Међународно друштво за ваздушну пловидбу“ (Сидна) и аустриско друштво „Аустрофлуг“. Према нарочитом уговору, организација тог посла спроведена је на основу реципроцитета : за 1930. годину предвиђено је свега 400 летова од којих има сваки учесник да изврши наизменично 133. Сви приходи деле се према броју употребљених аероплана, заузетих путничких места и према броју извршених летова. Под претпоставком подједнаког броја летова, добит се има по_делити међ сауговораче пула у односу 5:4:4 за „Деропут“, „Сидну" и „Аустрофлуг“. Овом везом са Бечом створена де директна ваздушна веза са Лондоном, од 21 сата трајања -са спуштањем у већим успутним варошима.
_У вези са проблемом раширења ваздушних линија, управа је ступила у понован контакт са државом ради допуне уговора о транспортовању поште и поштанских пакета, као и у погледу субвенције. Ти су преговори довршени -тек у пролеће ове године. Од одобреног износа од 8 милиона динара као помоћ за сву нашу цивилну авијацију, „Аеропут“ је примио у 1929. години свега 4 милиона, а вероватно је да ће у 1930. години ова субвенција бити још и нешто псвећана. По томе уговору друштву је одређен као максималан програм летења за 1930. годину 330.000 км. Изво"ђење тог програма повећало би запослење друштва за 70%, што ће у знатној мери утицати и на његову финансиску ситуацију. Као минималан програм предвиђено је у уговору са државом 172.731 км. на интерним и 27.500 км. на иностраним линијама, што значи, узето најгори случај, ипак још повећање за 28%. Друштво се је и обавезало, да отвори нове линије, наиме: Београд—Сарајево—Подгорица, "Скопље—Битољ и Загреб—Сушак и екстерну са Бечом и Солуном. За ову последњу линију прави грчка влада извесне потешкоће —- као што се спомиње у самом извештају управе „Аеропута“. За 1931. годину пак су предвиђене ли"није Подгорица—Дубровник—Сплит—Сушак и друге.
Свој саобраћај врши друштво са 6 аероплана и 1 мотора, а за 1930. годину предвиђају се нове материјалне набавке но само у изузетној потреби. Али ће се морати по"већати број пилота, техничког и административног особља, ако се буде приступило извршењу максималног предвиђеног програма.
Из до сада изложеног јасно излази, да у 1930. години улази друштво у еру веће и рационалније експлоатације и у ту своју периоду улази друштво, да употребимо њезине "речи : „са великим искуством, опробаним особљем, са потпуном организацијом, са материјалом отписаним за 60%, са "јаким резервним фондом за осигурање, једном речи са свим „елементима потребним за успешно обављање деликатне ваздухопловне службе“. –
Hac интересирају и главне биланчне позиције ; упоре"ђења за две последње године дају нам следећу слику:
131
=
Рачун изравнања :
Актива : 1928. E. | 1029. r. Акционари 134 133 Благајна 122 130 Улог код Државне хипотекарне банке 5.082 3.945 Улог код Поштанске штедионице и Јадран-
ско-подунавске банке 31 Набавка новог летећег материјала 1.504 1.890 Мотори по отпису 785 1.581 Авиони по отпису 1.139 1181 Резервни делови авиона 198 286 Резервни делови мотора 316 210 Аутомобили по отпису 201 102 Алат, материјал и прибор по отпису 269 211 Разна актива 537 807 Пасива : Главница 9.000 9.000 Поништене акције 59 59 Резервни фонд 296 326 Фонд за осигурање — 349 Разна пасива 944 745 Добитак 20 4. Збир пасиве 10.318 10.479
Рачун губитка и добитка : Издатци : 1928. г. 1929. r. Коштање експлоатације 1.813 3.218 Авионско гориво и мазиво 694 –Амортизација 1.163 1.883 Административни трошкови 894 663 Добитак 18 3 Збир издатака 4.585 5.168 Приходи : 4.585 5.768
Бруто приходи
Већ на први, општи поглед примећује се ригорозност билансирања, а из упоређења 1929. са 1928. годином види се успех истрајног учвршћења предузећа, што је у пуној мери успело. Улог код Државне хипотекарне банке 1929. години мањи је но у претходној години, вероватно због набавке авиона, што потврђује и повећање позиције „набавка новог летећег материјала и мотора по отпису“. Те две позиције повећане су, упркос отписа за скоро 1.19 милиона динара за колико је смањено и потраживање код Државне хипотекарне банке. Даље се примећује у пасиви за 1929. годину позиција фонд за осигурање, дотирана са 344 хиљада динара; у 1928. год. ове позиције још нема. Разлог и потреба фонда лежи у томе, што „Деропут“ за осигурање свог летећег материјала није могао добити ни једне понуде, која би могла нудити довољну гаранцију, да ће друштво У случају штете добити оштету која одговара премијама. Налазећи се у таквом непријатном положају, управа се одлучила, да образује сама фонд за осигурање летећег материјала, уносећи у њега премије, које би у случају осигурања имала исплаћивати осигуравајућим друштвима.
Веома интересантан је рачун губитка и добитка. Из њега се јасно примећује велики прогрес друштва : коштање експлоатације, коме треба додати још и издатке за авионско гориво и мазиво износи у 1928. г. 1,8 милиона а у 1929, г. 3.21 милиона динара. Амортизација је повећана за 720 хиљада према 1928. години, те износи 1.88 милиона динара. Оваква снажна амортизација потпуно је оправдана, нарочито у првим годинама рада и у погледу специјалног каракте-