Narodno blagostanje — dodatak

132

ра предузећа Један веома повољан знак за управу „Аеропута“ пружа упркос caj 231

много повећаном послу снизила за 35%, односно хиљаде на 663 хиљаде динара. Док је укупна билансна сума остала скоро непромењена на 104 милиона динара (повећање износи 160 хиљада динара), то су се бруто приходи — због повећаног волумена послова — повећали за 1.18 милиона динара, односно за преко 25%. „,Aeропут“ је акционарско друштво, које нема никаквог дуга и које не плаћа никакве тантијеме.

Код рачуна губитка и добитка бисмо додали, да би могао бити мало прегледнији. Позиција „коштање експлоатације“ могла би бити мало јаче специфицирана, барем толико, како су специфицирани у рачуну изравнања алат, материјал, прибор и т. д. То исто важи и за бруто приходе у рачуну губитка и добитка. Много би било прегледније, ако би бруто приходи били подељени на субвенцију, приходе од продатих путничких карата и у приходе од камате.

Чиста добит износи 3 хиљаде динара и управа у свом годишњем извештају истиче, да се нада, да ће у 1930. години моћи приступити исплати дивиденде.

СТРОЈНЕ ТОВАРНЕ ИН ЛИВАРНЕ Д. Д. — ЉУБЉАНА

Металургична индустрија код нас је релативно слабо развијена. Осим неколико већих подузећа, која раде за државне лиферације, развитак ових послератних година био је доста спор. Ако успоредимо развитак текстилне и металургичне индустрије ових 10—12 година после рата, видимо силну разлику. Док се текстилна индустрија рапидно развија било да се проширују постојећа подузећа, било да се оснивају нова, металургична индустрија налази се у извесном застоју. Нова подузећа оснивају се веома ретко а добар део већ постојећих морао је да ликвидира.

Слабији развитак металургичне индустрије треба у првом реду приписати чињеници што је та индустријска грана царином још најмање заштићена. Будући да је домаћа продукција сировог жељеза ограничена, продукцијони трошкови већи су него што је то случај у иноземству. Конзум у самој земљи није са друге стране тако знатан и што је најважније, једним знатним делом алиментиран је репарацијама. Од у натури примљених репарација претежни део отпада на израде од гвожђа.

С обзиром да је домаћи конзум релативно слаб, то је тешко приступити фабрикацији у серијама. А управо код металургичне индустрије преовладава данас фабрикација у серијама, будући да је она у стању да знатно снизи продукционе трошкове. Управо страна продукција у серијама највише и туче нашу домаћу металургичну индустрију.

Обзиром на овакове прилике наравно да ни ризвитак и успеси наших металургичних подузећа није најповољнији. Треба ванредно много енергије и устрајности да се поједино подузеће не само одржи него и просперира. Само један малени део наше металургијске индустрије, и то онај који је заштићен јачом царином, може показати на повољне резултате. Остали морају се задовољити и са мање чедним успесима.

Стројне товарне ин ливарне у Љубљани спадају у ред наших највећих металургичних подузећа изузев оних, који у првом реду раде за државу. (фабрике вагона и за репаратуру локомотива).

Из извештаја Стројне товарне ин ливарне видимо да је подузеће у прошлој години у техничком погледу битно напредовало. Почело је са фабрикацијом центрифугалних моторних пумпа па изгледа, да ће бити у стању да постане

позиција „административни трошкови“, која ce je |

главни лиферант тих пумпи за наша ватрогасна друштва. У фабрикацији парних и водених арматура прошле: је го– дине учињен знатан напредак. Ту се управа жали на конкуренцију страних творница које иду за тиме, да принуде Стројне товарне да напусти ту грану продукције

У главном делу фабрикације, у оделењу стројева за обраду дрва, подузеће је ступило у контакт са једном познатом немачком фирмом и тако је сада у стању да врши и најкомплицираније инсталације и за велике пилане. Поред тога нарочита је пажња посвећена и уређењу малих пиланакојих код нас има знатан број.

И код израде водених турбина приступило се је колаборацији са једном страном фирмом, тако да је и у том поглелу подузеће данас у стању да удовољава захтевима времена.

Управа наглашава да врши и неке радове за нашу ратну морнарицу. Са друге стране спрема се да напусти“ ливницу звона, јер код слабе потражње а велике конкуренције малих ливница, не може одољевати конкуренцији,. водећи рачуна о квалитету своје продукције.

Биланса за 4 последње год. пружа нам следећу слику:

Актива 1929. 1928. 1927. 1926.. у хиљадама динара

Благајна 93 38 224 428 Ефекти 136 133 81 60" Некретнине 6.844 8.036 4415 5.151 Покретнине (стројеви) 5.139 5231 2.816 3.003 Фабрикати и сировине 9.579 9.702 7.608 5.546 Дужници 4582 _ 516 5.667 5.206 Пасива |

Главница 5.000 5.000 5.000 5.000“ Резерве 6.268 6.267 2.040 2.040Спенијална резерва 1.641 1.647 — Повериоци 12.163 14.839 14.145 12.576 Добитак 441 374 — Губитак — — 116 225:

Великих промена у билансу нема. Инвестиције износе 12 милијона динара. Властита средства нешто преко тог износа. Према томе су за наше прилике повољна. Прошле године успело је редуцирати повериоце за 2 милиона динара. Чиста добит нешто је већа но прошле године. Данас износи 9% укупних властитих средстава.

Рачун губитка и добитка овако изгледа :

Приходи 1929. 1928. 1927. 1926. Фабрикациони добитак 6.106 5.320 4.608 5.211 Расходи

Упр. и прод. трошкови 4.644 4.243 4.545 4.654 Отписи 1.013 702 814 792 Добитак 473 374 — Губитак = = 492 224

Фабрикациони добитак знатно се повећао. Али су порасли и управни и продукцијони трошкови. Поред тога за 300.000 динара било је више отписа.

Консолидацијом наших привредних прилика, ревизијом царинске тарифе, упоглед заштите металургичне индустрије · и сукцесивно смањење репарацијоних лиферација повољно ће деловати и на развитак наше металургичне индустрије. Како је Стројна товарна ин ливарна већ развијено подузеће,. то ће она највише да профитира од тог јачег развитка наше металургичне индустрије. |

За прошлу годину исплаћена је дивиденда од 8%.