Narodno blagostanje — dodatak

Ма да је субвенцијом ситуација прочишћена остаје још ликвидација губитка године 1928. и 1929. у укупном износу од 4 милиона 967 хиљада динара. Резервни фонд износи само милион динара, према томе достаје за минимални отпис тога дефицита. Једна могућност би била да се остави губитак од 4 милиона тако дуго, док се добицима идућих година тај дуг не елиминира. Али то значи још за две године не платити дивиденде. Могао би валоризацијом флоте да се елиминира тај губитак. Курс акција данас је нешто преко 200 динара код номинале од 400 динара. Можда би се могло приступити редукцији дионичке главнице смањењем номинале дионице од 400 на 300 или 250 динара. Тиме би се добио износ од 5 дотично 7.5 милиона динара. Тако би се могао отписати сав губитак као и извршити један јачи отпис пловног парка. После те операције имало би се приступити повишењу дионичке главнице, да се намакну средства потребна за изградњу флоте и редукцију веровника. Јер ова позиција са 20 милиона динара и издацима на каматима за !.6 милиона динара знатно притиска билансу и рачун губитка и добитка. С обзиром на субвенцију, једна нова емисија после снижене номинале ради отписа губитка и стварање амортизационе резерве имала би знатног успеха. Тиме би се успело подузеће још ове године ставити на здраве ноге и у пролеће 1931. приступити плаћању дивиденде.

У сваком случају с обзиром на десетоголишњи уговор о субвенцији перспективе „Оцеанис“ просуђују се данас веома повољно. То се види и по томе што за њеним дионицамд потражња је знатно већа од понуде.

„DANICA” DIONIČARSKO DRUŠTVO ZA KEMIČKE PRO. IZVODE ZAGREB—-vKOPRIVNICA.

„Danica” spada među naše najveće kemičke fabrike. Kod Tabrikacije umjetnog gnojiva ona ima dominantnu ulogu. A ima i znatnu produkciju sumporne kiseline i plavog kamena. Ranije je podržavala u Brodu jednu veću rafineriju petroleja, koja je posle rata bila pretvorena u jedno posebno d. а. ц „Рашси" 4. а. та реттојејвки industriju, a u 1928. god. prodana Jugoslovenskoj Standard Oil Companiji. ! to uz vanredno роуо пи cenu. Danas je tu rafineriju Standard Oil Company izgradila n jednu veliku modernu tvornicu. Prodaja rafinerije s obzirom na vanredno povoljne cene znatno je ojačala finansijsku situaciju „Danice” d. d. za kemijsku industriju.

Istorija „Danice” usko je povezana za ličnost njenog osnivača pokojnog Adolfa Daničića. Rođen u Zagrebu kao sin

lečnika, stupa godine 1894., kao komercijalni ravnateli u novo

osnovanu rafineriju petroleja u Bosanskom Brodu, koja je bila podignuta znatnom saradnjom bosanske vlade. Godine 1900. „Danica”, koja je do onda bila sastavni deo tvornice sode ı Lukavcu, postaje samostalno društvo i seli se u Peštu. Malo "o malo pokojni Daničić postao je njen glavni akcionar. Godine 1906. pala je odluka da se u Hrvatskoj podigne jedna tvornica umjetnog gnojiva. Prvo se je mislilo na Karlo. vac, kasnije je došao u obzir Zagreb, ali ondašnje gradsko za'stupstvo nije htelo ni čuti da bi u , bijeli” Zagreb došla jedna takova tvornica. Na koncu je pala odluka na Koprivnicu, gdje je fabrika i podignuta. Godine 1910. ona je znatno povećana.

Za vreme rata obe tvornice radile su u glavnome za vojni erar. Pokojni Daničić uživao je takav renome, da je bio član komisije za mirovne pregovore između Rumunije i Austro.· Ugarske u kojoj je komisiji imao da štiti interese petrolejske industrije, kojoj je trebalo osigurati rumunsku sirovinu.

Posle rata sprovodi se nacionalizacija. I to je stvarna nacionalizacija. Pored g. Daničića, koji je bio glavni akcionar, 'pretežni deo ostalih akcija preuzimaju naše velike banke.

I posle rata poduzeće je dalje izgrađeno. Godine 1921. instalira se odelenje za sušenje kukuruza i za fabrikaciju že'ijeznooksidnih boja. Godine 1922. osniva se u Koprivnici tvor. mica šarafa i to kao samostalno d. d. Još godine 1921. podignuta

139

|je i fabrika kiseonika. Godine 1922. izgorela fabrika sumporne ·kiseline podignuta je u još većem opsegu.

| „Danica” je imala svoje tvornice na Rijeci i u Deutsch' Wagramu. Iz njih su nastala dva afilirana poduzeća i fo „Oesterreichische Kunstdiinger- und Schwefelsiure und Chemische Fabrik A. G. Wien” i „Stabilimento Prodotti Chimici, Еште“, I danas „Danica” ima dominantan položaj kod tih poduzeća.

Za plasiranje umjetnog gnojiva osnovano je posebno d. d, „Fosfat”. Preko ovog poduzeća plasira svoje produkte i subotička fabrika umjetnog gnojiva „Zorka” tako da je tu izvjesan monopolni položaj. Sirovine „Danica” dobavlja u glavnom iz Tunisa a preko sušačke luke.

„Danica” dotično „Fosfat” pravi znatnu i dobro smišljenu propagandu za upotrebu umjetnogz gnojiva. Rezultati su bivali sve bolji i bolji. Međutim od polovine prošle godine, od kada su cene agrarnim produktima tako znatno pale, potrošnja umjetnog gnojiva biva sve manja i manja. Jedan deo seljaka morao je, obzirom na niske cene da pređe na ekstenzivno gospodarenje. Opadanje cena čak i za 100% kod jednakih produkcionih troškova mora da izaziva teške perturbacije. A pri tome najviše strada industrija umjetnog gnojiva.

Vodeći računa o slaboj konjunkturi za umjetna gnojiva kao i opasnošću da se sasvim ukine zaštitna carina uprava DpOduzeća nastoji kako bi forsirala druge grane proizvodnje. U tom cilju ima se podignuti u Zagrebu ili Brodu jedna veća tvornica azotne kiseline.

Bilansa za 4 poslednje godine ovako glasi:

Aktiva 1929. 1926. 1927. 1926 Investicije tvornice 21.380 19.710 18.308 886 Zgrade u Zagrebu 1.462 1.462 1.462 2.462 Inventar 1 1 2 2 Efekti 12.009 11.907 11.907 18.134 Blagajna 361 303 28.709 1:215 Dužnici 44.000 45.427 28.709 66.395 Zalihe 6.162 4.787 2.544 6:56? Pasiva

Glavnica 24.000 24.000 24.000 12.000 Rezerve 6.965 6.965 6.965 s 6.965 Reserva valorizacije 4.653 4.653 4.653 —

· Amortizacija 5.136 3.432 2.031 1.250 Аксерн 3.101 5.486 208 16.805 . Vjerovnici 35.999 33.860 19.214 95:11 · Dobitak 2.152 2.608 2.156 1.665 Ukupna bilansa 85.376 83.599 63.792 95.785

Investicije iznose nešto preko 22 milijona. Međutim dioтека glavnica iznosi 24 milijona. Razni rezervni i drugi fondovi |iznašaju preko 16 milijona tako da vlastita sredstva stoje prema investicijama kao 40 milijona kontra 22. Iz vlastitih sredstava 'podmirena je i pozicija efekti, koja je obzirom na razna afili„rana poduzeća dosta znatna. | Dionička glavnica iznosila je pre valorizacije 12 miliona. Namera je bila đa se valorizacijom povisi na 36. Čak je bio : stvoren zaključak. Nu kasnije se je ostalo kod 24 milijona di' пага. Меди т 1 posle valorizacije vrednost investicija je da!eko veća nego što je iskazano u bilansi. Same nekretnine u Zagrebu i vrede teških milijona a iskazane su fek nešto preko milijona. Bilansa je u konstantnom porastu. Naravno ona iz 1927. ije manja od one 1926. Onda je još bila u sklopu „Danice za | kemijsku industriju” i „Danice za petrolejsku industriju”, koja ije trebala znatni prometni kapital. Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:

i Prihodi 1929. 1928. 1927. | 1926. !Dobitak tvornice 9.398 8.278 7.586 .842 | Мајатпле 123 97 262 182 ' Rashodi

\Porezi, beriva, kamate itd. 4.904 4.839 4.195 5.368

Amortizacija 1.703 1.401 781 SNE

|Neutjerivo 70 376 168 1.042 'Dobitak 2.752 2.698 2.756 1.665.