Narodno blagostanje — dodatak

„Slaveks” je pogođen i time što je on jedan od najjačih proizvođača drva za gorivo. Ni jedno od naših velikih podu“zeća nije poklanjalo toliku pažnju gorivom drvu. U Zagrebu je imao i svoja skladišta tako, da je moglo izravno pokrivati potrebe manjih detaljista i jačih privatnika. A kako je prošla blaga zima dielovala na drvo za gorivo nile potrebno ni govoriti.

Doduše „Slaveks” je zaključio svoju bilansu sa 31 10. 1920., dakle prije nastupa zime i prije izrazitijeg pogoršanja 'konjunkfture. Nu kako je izveštaj upravnog odbora datiran sa 24. majom 0. g. jasno je, da je razvitak poslova u Ovoj godini mnogo uplivisao na sastav bilanse i za prošlu godinu. Veća po'duzeća na ime kod sastava svoje bilanse skoro više vode računa o perspektivama budućeg razvitka nego o već završenom po'slovanju. O tome dali će bilansa ispasti nekoliko nota optimističkije ili pesimističkije, zavisi u prvom redu o perspektivama

najbliže budućnosti a ne toliko o faktičnom uspjehu netom za-·

vršene poslovne godine.

Bilansa za 4 poslijednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1925. ; 'Blagaina 152 137 82 97 Efekti i devize 4.370 4.245 6.636 5.113 Dužnici 25.598 38.773 36.980 32.811 Potraživ. afilir. poduz. 34.547 — — 'Šume i zalihe 35.547 52.205 41.367 38.375 Investicije i inventar 14.071 11.814 10.735 10.673 Pasiva

Glavnica 15.000 15.000 15.000 15.000 Rezerva 17.429 17.322 17.252 17.201 Amortizacija šuma — 22.841 16.802 9.779 Amortizacija invesi. 7.171 6.284 5,411 4.563 Vjerovnici 73.020 45.099 38.678 38.238 · Dobitak 1.349 1.998 1.996 1.206 Suma bilanse 114.534 109.176 95.802 87.071

U bilansi za god. 1929. izvršene su i neke tehničke izmijene. Po prvi put među aktivu posebno su navedena potraživanja od afiliranih poduzeća, koje mora matica da finansira. Ta potraživinja iznose lijepu sumu od 34,5 miliona dinara. Ostali dužnici iskazani su sa 25.6 miliona dinara. Godine 1928. dužnici su iskazani sa 38.7 miliona dinara. Kako je zalina šuma 'iskazana sa 35.5 miliona kontra 52.2 1928. god., verovatno је, da su neke pozicije afilijacija godine 1928. bile unesene među šume i zalihe.

U pasivnoj strani vidimo, da je prošle godine ispuštena

stavka amortizacija šuma. Ta je stavka bilansirana godine 1928...

sa 22.8, 1927. sa 16.8, a 1926. samo sa 9.7 miliona dinara, ona je ove godine izostavljena iz pasive. Verovatno je ta amortizacija prošle godine neposredno provedena preko aktivne pozi-

cije „šume i zalihe” i odmah tamo otpisana tako, da bi pozicija ·

aktive „šume i zalihe” bila neto pozicija. Međutim stavka је smanjena prošle godine za 17 miliona, što bi značilo da su u novoj godini nabavljene nove šume.

Ukupna bilansa povećana je za 5 miliona dinara, i iznosi 114.5 miliona dinara. Vlastita sredstva iznašaju 32 miliona dinara. Investicije i šume knjižene su sa 50 miliona.

Vjerovnici iznašaju 73 miliona dinara. Kod bilanse od 114 miliona to je skoro dvije trećine. „Slaveks” bi po tome već bio zreo za povišenje vlastitih sredstava, i to u znatnoj mjeri. Nu -o tome on sam ne odlučuje, već patronizitajući novčani zavodi. Ako je njima prava ovakova situacija, i nama je.

Čisti dobitak slabiji je za jednu trećinu od dobitka go·dine 1928. Međutim prošle godine konjunktura je još nekako

'bila povoljna. Ova je godina mnogo slabija. A ta slabija ko-

sjunktura dolazi i do izražaja na kursu akcija među ostalim

143

iindustrijskim papirima, koji kotiraju na zagrebačkoj burzi i | „Slaveks” se odlikuje laganim ali konstantnim popuštanjem kursa. Nu kako je velika većina akcija u čvrstim rukama to 'popuštanje kurseva ne tangira, bog zna kako, naše kapitaliste, ' Pogotovu što je gros akcija u stranim rukama.

. BRODARSKO AKCIONARSKO DRUŠTVO „BOKA” — KOTOR,

| „Boka” je naše jedino parobrodarsko društvo, koje vrši 'redovnu plovidbu na našem južnom Jadranu; i pošto je u onim krajevima svet veoma siromašan, a turizam još nedovoljno razvijen, (a parobrodarstvo ima jaku konkurenciju u automo· bilizmu), mora hleb, koga ima „Boka” tamo da zarađuje, biti : veoma tvrd. Osnovana je „Boka” 1921. god. u Kotoru, u pot· puno skromnom obimu sa glavnicom od 1,5 miliona dinara. Ova se glavnica povišuje već naredne godine na 5 miliona, a ' 1923. god. odlučeno je povišenje na 40 miliona dinara. Međutim „uprava se niije koristila tim ovlašćenjem, već je postepeno DoOvišavala glavnicu: u 1925. godini ona iznosi 6 miliona, u 1927. · godini 7,25 miliona a u 1928. povišuje se na 10 miliona, po|deljeno na 50.000 komada 4 200 dinara nominalne vrednosti. {Historija „Boke” ima dva perioda; prvi traje do kraja 1926. godine, a drugi je društvena renesansa, koja počinje 1927. godine sa promenom uprave. O prilikama „Boke” u 1926. god. mnogo se je svojevremeno pisalo, i to danas više ne interesuje. U godišnjem izveštaju „Boke” za 1924. god. kaže se, „da |e dru'štvo u početku 1927. godine preživljavalo odista kritične dane: ibrodovlje za lokalni saobraćaj bilo je teško zapušteno, istro= išeno i u glavnom neupotrebljivo, kapetani i momčad na brodovima za više meseci neisplaćeni, krediti iscrpeni, mnogi odkazani, nekoji otuženi, gotovina nikakva, dugovi per saldo 31. · XIL 1926. godine iznosili su oko 6,48 miliona, dok su stvarno bili mnogo veći, jer mnogi poverioci i potraživanja prema društvu u to doba još nisu bili uvršteni u društvene knjige”. То је u nekoliko reći stanje društva, kako ga је zatekla nova uprava počefkom 1927. godine. Iz upoređenja glavnih bilansnih pozicija za ove poslednje godine vidi se, da je delo sanacije trajalo pune dve godine teških napora, a da je već u prošloj, 1929. godini postignut i čedan profit. Sanacija je bila teška, jer je njeno uspešno izvađanje bilo moguće jedino radikalnim тегаma. Sa povišenom glavnicom kupljen je brod „Bojana” eks „Škodra, i popravljene su „Morava”, „Drava” i „Bistrica” i na taj način je društvu omogućena uspostava onih linija, na koje jie bilo obavezno prema državi ugovorom O subvenciji. Druga važna odluka je bila rasčišćavanje bilansnih pozicija. Brodovlje, koje je predstavlialo bilansnu vrednost od 13,93 miliona : dinara procenjeno je ponovo te je uneseno u bilans za 1927. · godinu prema zaključku vanredne glavne skupštine od 25. marta 1920. godine a po odbitku otpisa od 4,9 miliona dinara i realizovanoj vrednosti parobroda „Prestolonaslednik Petar” i „Kolubara” sa 9,84 miliona. Potraživanja „Boke, iznose krajem 1927. godine 1,23 miliona i to po odbitku dubioznih potraživa– nja od 129,813 dinara; dugovanja bilansirana su sa 6,58 mili|опа, Која cifra sadrži i dug od 2 miliona dinara kod Dubro| уаске trgovačke banke u Dubrovniku, koji ie bio uzet 5. marta |1927. godine, a koji je danas već otplaćen. Rashodi „Boke” '1927. godine iznosili su prema računu gubitka i dobitka 10,37 | miliona dinara, od čega otpada samo na otpise 4,25 miliona; toime na suprot iznosili su prihodi: od prevoza robe 620 hiljada, 'od prevoza putnika i priljaga 514 hiljada, na ime državne subvencije 5,45 miliona i na ime kamate od hartije od vrednosti 15 hiliada, dakle ukupno 6,605.000 dinara: prema tome iznosi | gubitak 3,76 miliona dinara; a upotrebom rezervnog i amorti| тасјопог fonda u iznosu od 1,24 miliona dinara, smanjen je gubitak na 2,52 miliona dinara. Ovako završava prva sanaciska godina „Boke”.

U drugoj, 1928. godini počinje „Boka” da traži novu ekspanziju. Od Srpsko-arbanske banke u Cetinju kupuje Jadran-