Narodno blagostanje — dodatak

miliona dinara, kako bi se газгеге а pozicija „poverioca”. U godišnjem izveštaju daju se dragoceni podaci o stanju imovin-skih delova; kod pojedinih grupa i objekata pokazuje se ne samo njihova vrednost na dan zaključenja bilansa, već i njihova рг-vobitna vrednost i iznos sviju dotadanjih otpisa. Tako se vidi ne samo prava vrednost investicije, Već 1510 tako i nova inVe·sticija u toku svake godine.

Tako na pr. železnička mreža i telegrafski uređaj, koji su :iskazani sa 3,15 mil. din. vredeli su prvobitno 5,08 mil. din. I „dalje, za tri godine novo je investirano 800.000 dinara.

U bilansu za 1920. god. gubi se pozicija od 14,3 miliona dinara, koja predstavlja instalaciju za novu fabriku (kao pri-

·vremeni račun), a cela suma je prenesena na odgovarajuće stalne račune u aktivi, da bi se mogla vršiti redovna amotizacija. · Zato vidimo da su na primer zgrade skočile (iz 28. za 29. godinu) -od 4.4 na 13,2 mil. din., a mašinerije i alat od 6 na 18,7 miliona dinara. Porast iznosi skoro 22 miliona dinara. To u glavnom predstavlja nove investicije. Ali one nisu sve. I druge su inve· sticije vršene.

Malo je predratnih poduzeća kod nas, koja su izvršila za poslednie tri godine toliko veliko proširenje i reorganizaciju kao što je to sa Francusko-srpskom cementarom i rudnikom · uglja.

Ukupna aktiva poduzeća iznosi 43 mil. din., od čega zgrade 13,2 mil. din. (pri tome treba imati u vidu da se fabrika nalazi udaljena od varoši i da je ona morala sledstveno podići -sve potrebne prostorije za stanovanje celokupnog personala i :radništva), mašinerije, alat i materijal 18,6, ukupno 32 mil. ·dinara. Na suprot fome stoji glavnica od 20 miliona dinara, a ostatak je pokriven poveriocima od 12,7 miliona dinara. Како se povećava sad glavnica za 10 miliona, to će sve investicije od 32 miliona dinara biti pokrivene sopstvenim sredstvima od preko 30 miliona zajedno (sa rezervom). Time je društvo va-spostavilo potrebnu ravnotežu između investicije i sopstvenih sredstava.

Pada u oči da celokupno potraživanje od mušterije iznosi -4,2 miliona dinara. To se može smatrati za današnje prilike za vrlo skromno i ako fabrika izlazi na susret svojim mušterijama sa kreditom. Roba je takođe sa malim iznosom od 2,7 miliona dinara, što se vidi iz ranije statistike ukupne količine proizvedene i prodate. Znači, da uprava udešava proizvodnju „prema efektivnim porudžbinama tako, da se nikad ne zatekne mnogo robe na stovarištu, to je ne samo netrgovački i štetno, već i tehnički, kao što je poznato, cement je roba koja gubi od kvaliteta dugim stajanjem.

Bruto dobit je porasla od 5 na 9,1 milion dinara od 1926. do 1929. godine, a čista dobit od 0,904 na 2,3 miliona dinara

Po sebi se razume da šu radovi na proširenju fabrike mo·rali otežati samu proizvodnju, ali u prkos tome proizvodnja je “stalno povećavana baš i onda kada su radovi u fabrici bili u “najvećem jeku.

Pada u oči da se pozicija hartija od vrednosti smanjila :od 526 hiljada na 123 hiljade; to dolazi otuda što su obligacije Ratne štete, dobivene na ime naknade ratne štete upotrebljene za nabavku raznih pofirebština prilikom proširenja poduzeća. U portfelju se danas nalaze akcije Agrarne banke za 100.000 dinara.

Isto se tako u 1929. godini izgubio compte d' ordre, jedan specijalitet, koji je imao za uzrok takođe jednu specijalnost: da služi kao rezerva za eventualni gubitak jedne parnice. Spor · se vodio oko valorizacije jednog predratnog dugovanja. Poduzeće ju je izgubilo. To je jedini slučaj da je sud stao na gledište valorizacije. i

Čista dobit iznela je 1,638.000 dinara, a u prošloj godini ~iznosila |e 655.300 dinara, tako da je ukupna dobit na raspoloženju bila 1,881 miliona, od čega je dato 7% akcionarima na ime dividende, to je 1,400 miliona; 160 su upotrebijeni za za-

151

konsku rezervu, a 145 hiljada na ftantijeme i nagrade organima društva. ji}

Francusko-srpska industrija cementa i uglia spada u koncern Francusko-srpske banke, a ova je predstavnik jednoga оф najmoćnijih finansiskih koncerna u Evropi sa Banque de Paris et des Pays Bas na čelu.

„DALMATIA” D. D. ZA TVORENJE CEMENTA PORTLAND SUČURAC — SPLIT.

Dalmatinska industrija cementa nalazi se u punom raZvitku. Svih pet tvornica rade punom parom. A vrše se i znatne investicije u svrhu povećanja produkcije. Neke tvornice, u prvom redu upravo „Dalmatia” biće u stanju da na tržište bace dvostruku količina cementa nego što su to radile do зада. 1 10 cementa prvorazredne kakvoće. Danas sve te tvornice imaju svoje velike kemičke laboratorije, koji ne dozvoljavaju da iz tvornice izađe i jedna tona cementa, koja ne bi bila prvoklasna. To je i razlog zašto se dalmatinski cemenat toliko traži. Ne samo kod kuće nego i na strani.

Sve dalmatinske tvornice cementa imaju svoje posebne marke, koje su zakonom zaštićene i koje, naročito u inozemstvu, uživaju sve to veću reputaciju. To se najbolje vidi DO: tome što dalmatinske tvornice cementa plasiraju svoje produkte ne samo po obalama Sredozemnog mora nego i preko Sueckog kanala sve tamo do Jave i Sumatre pa i dalje. U najnovije vrijeme znatne količine plasiraju se i u Americi, pa čak i u državama preko Panamskog kanala. Još malo pak neće skoro biti države koja neće bar za specijalne radove, da uvozi dalmatinski cemenat.

Tvornica „Dalmatia” razvija u najnovije vrijeme пагоčitu djelatnost. Ona proširuje svoju tvornicu fako da ima 17оједа da će se razviti u našu najveću fabriku cementa. Znatna novčana sredstva kojima raspolaže omogućuju joj da sa lakoćom provodi svoju ekspanziju.

Bilanca za četiri poslijedne godine pruža nam slijedeću sliku konstaninog razvitka:

Aktiva 1020. 1928. 1927. 1926. Катепојопи, tvornica 60.282 53.578 48.418 10.120 Materijal 11.594 6.020 10.237. 2.582 Produkti 4974 | 454| 3.551 2.551 Dužnici 11851 7198 22.054 2.121 Efekti 2.582 | 2.580 2.583 856 Blagajna 19 289 480 4 Pasiva

Deonička glavnica 6.500 6.500 6.500 6.500 Rezerva 27.108 26.580. 2.558 593 Amortizacija 20.206 17.008 13.875 3.235 Vjerovnici 34.860. 22.372 39.096 7.997 Dobitak 2136... 2.074. 17072 498 Ukupna bilanca 91.205 74.811 87.741 18.839

U prvom redu ističemo da su investicije porasle za 7 milijona dinara i to efektivnih. I to onaj dio koji je proveden preko računa investicija, ne vodeći računa o onome, što |e provedeno preko tekućih troškova i po tome odmah i otpisano. Godine 1928. investicije su iznosile 5 milijona. Po tome u dvije godine 12 milijona dinara. A investicijoni program nije još ni iz daleko izvršen. Znatni iznosi biti će utrošeni i ove godine.

Investicije su knjižene sa 60 milijona dinara. Račun amortizacije iznosi 20 miliona. Po tome bilančna je vrijednost investicija 40 milijona. Međutim ona je u stvari daleko veća. Sami ležaji tupine vrijede daleko više, a gdje je sama tvornica.

Vlastita sredstva, glavnica i rezerva, iznose 53 milijona ili nešto manje nego što je bilančna vrijednost investicija. Prošle godine nekako su bili jednaki. Nove investicije vrše se iz kredita. Nu to poduzeću ovakvih dimenzija ništa ne smeta.