Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

БИЛАНС

Додатак „Народном Благостању“

ГОДИНА П

Садржај:

Novčarstvo Sarajeva:

БЕОГРАД, 20. СЕПТЕМБАР 1930.

БРОЈ 38

Srpska centralna privredna banka d. d. | Sarajevo Amerikansko-srpska banka d. d. — Sarajevo Trgovačka i kreditna banka d. d. — Sara jevo

„Sava” opće osiguravajuće dioničarsko društvo — Zagreb

Smith i Meynier, tvornica papira — Sušak

NOVČARSTVO SARAJEVA.

Uljedinjenju i oslobođenju Sarajevo je doprinelo velike žrtve. Podjelom na banovine administrativno nešto dobija. Ali upogied privredne djelatnosti ni banovina nije više mogla da zadrži prirodni proces koncentracije privrednog života, koji je počeo svršetkom svjetskog rata. Ni u kojoj grani privredne djelatnosti Sarajevo nije popustilo koliko u novčarstvu. Dok svoju ulogu u industriji još nekako zadržava, upogled novčarstva gubi poziciju za pozicijom.

Do pred rat upogled novčanih zavoda Bosna i Hercegovina

bile su jedno zasebno telo. Novčani zavodi iz ostalih krajeva · privredne banke nije nastao jedan organizam, koji bi bio znatno

Monarhije nisu u Bosni podržavali vlastite filijale nego su, u koliko su pokazivali interes za taj kraj, osnivali vlastite afiljacije. Jedina Ljubljanska kreditna banka imala je i prije rata filijalu u Sarajevu. Nu njeno značenje, obzirom na ulogu Ljubljanske u novčarstvu bivše Monarhije, nije bilo znatno. Ostali novčani zavodi iz drugih naših krajeva Dunavske monarhije nisu imali užeg kontakta sa novčarstvom Bosne.

Između Austrije i Mađarske, bolje između Beča i Pešte postojala je jaka lubomora upogled Bosne. Ako je jedna austrijska banka osnivala u Bosni afilijaciju, slijedila je odmah i jedna mađarska. Pred rat bilo je u Bosni nekoliko novčanih zavoda sa iakim zaleđem u Beću i Pešti. To je u prvom redu Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu iza koje je stolao Wiener Bankverein. Tu opet Agrarna i komercijalna banka iza koje je bila Pesti Ungarische Kommerzbank. Tu Bosanska banka iza koje je bio Bodencredit. A tik pred rat i Niederoestereichische Eskomptegeselischaft osnovalo je svoju afiliaciju, Bosansku industrijsku i trgvovačku banku.

Sve te banke imale su u Sarajevu svoju centralu Pored njih radili su i neki domaći zavodi nu strogo podjeljeni na srpske, hrvatske i muslimanske. Naravno da je time njihova pozicija bila još i slabija i nisu igrali jednu važnu ulogu u novčar– stvu Bosne.

Poslije rata u novčarstvu Sarajeva nastala je znatna dekadenca ali više u moralnom a manje u ekonomskom smislu. Jedan za drugim do sada bar nominalno samostalni zavodi morali su napustiti svoju nezavisnost i pretvoriti se u filijale novčanih zavoda drugih naših krajeva. Bosanska banka i Agrarnokomercijalna banka nakon što su prenijele svoje centrale u Beograd, ušle su u Jugoslovensku udruženu banku. U Sarajevu je ostala filijala. Hrvatska centralna banka i Muslimanska centralna banka pošto su se fuzionirale u jedan zavod bile su preuzete po Prvoj hrvatskoj štedionici. Bosanska industrijska banka prenela je svoju centralu u Zagreb.

Zemaliska banka za Bosnu i Hercegovinu spasava prestiž Sarajeva. |

SRPSKA CENTRALNA PRIVREDNA BANKA D. D. SARAJEVO

Srpska centralna privredna banka bila je koncentracijona tačka srpskog novčarstva Bosne. Slične hrvatske i muslimanske novčane ustanove nisu se mogle održati. Brzo su došle pod uticaj novčanih zavoda van Bosne i na koncu svršile su kao filijale. Prve hrvatske štedionice. Kod Srpske centralne privredne banke koncentracija je bila zasnovana na mnogo široj bazi nego što kod hrvatskih i muslimanskih ustanova. Uslijed toga ona je dala i jednu jaču instituciju, koja nije morala da polegne kod prve veće poteškoće. A samo je puki slučaj što iz Srpske centralne

zastupan i u krajevima van Bosne.

Poslije Srpske banke u Zagrebu dotično njene afilijacije Jadransko podunavske banke u Beogradu, Srpska centralna privredna banka najveći је srpski novčani zavod naše države. Prema tome o niegovom razvifku i značenju treba vodifi naročito računa. Vodeći računa o koncentraciji novčarstva koja je i kod nas na dnevnom redu, Srpska centralna privredna banka, ukoliko ne dođe do fuzije sa grupom Srpska Danka—Jadransko podunavska banka, biće prisiljena, ako želi proširiti svoj djelokrug, da pređe Savu i Drinu i da se i tamo etablira.

Bilanca za 4 poslednje godine pruža slijedeću sliku:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. Blagaina 7.351 4.175 5.005 4.881 Efekti 14.079 13.035 16.079 17.202 Mienice 41.034 39.111 31.020 34.773 Dužnici 66.310 65.559 67.076 66.179 Nekretnine 6.056 3.979 2.669 804

Pasiva Glavnica 25.000 25.000 25.000 25.000 Reserve 8.200 8.000 7.150 7.500 Ulošci 43.799 39.230 38.871 34.670 Vjerovnici 54.964 49.823 46.481 52.695 Dobifak 3.128 3.303 3.261 3.408 Ukupna bilanca 136/81 126688 122.618. 12455

Porast bilance u prošloj godini iznosi 10 milijona. Kod mnogih naših pa i većih zavoda prošla godina bila je u znaku stagnacije. Obzirom na te opće prilike konstatiramo da je Srpska centralna banka i prošle godine uspjela da proširi svoj djelokrug. Naravno samo unutar Bosne.

Ulošci su porasli za preko 4 milijona. Vjerovnici za nešto preko pet milijona. To znači da su povjerena sredstva porasla za preko 10 milijona. Gotovo toliko koliko je porasla i bilanca.