Narodno blagostanje — dodatak

172

centralnom ђапзкот поусапот хауоди. Мје рохпајо да se osnivao jedan novi zavod kao matica tih sreskih regulativnih štedionica ili bi se ta funkcija prenela na Kranjsku hranilnicu. Ova poslednja mogućnost je najverovatnija i time bi se otvorilo Kranjskoj hranilnici novo polje ekspanzije i korisnog rada u novčarstvu Slovenije.

ŠTEDIONICA BAČKE OBLASTI — SOMBOR

· Kad je bila uvedena u život oblasna samouprava pojedine su oblasti došle na ideju da po primeru inozemstva osnuju vlastite novčane institucije. Prednjačila je ljubljanska oblast, koja je već davno postojeću Kranjsku štedionicu pretvorila u oblasni zavod. Sledila je zagrebačka oblast, koja je osnovala jedan sasvim nov zavod, sa imenom Oblasne štedionice. Još i neke druge oblasti bile su pristupile osnivanju oblasnih štedionica. Tako i bivša bačka oblast, koja je 5. novembra 1928. godine otvorila u Somboru svoju Oblasnu štedionicu.

Događajima koji su sledili 6. janaar 1929. god. je u osnivanju novih oblasnih novčanih zavoda nastala razumljiva pauza. Posle podele države na banovine imalo se je pristupiti i pitanju uređenja oblasnih novčanih zavoda. Dapače zakonom je bilo predviđeno da u roku od mesec dana, pojedine banovine imaju doneti konačnu odluku o daljnem poslovanju oblasnih

štedionica koje su zatekle na svome feritoriju, a Ministar finansija imao je da potvrdi te odluke. Međutim prošlo je gotovo godinu dana a da dotične odluke nisu donešene. Kao razlog · navađa se opozicija Državne hipotekarne i Privilegovane agrar- | ne banke protiv banovinskih štedionica. Jedna i druga vide u banovinskim štedionicama tešku konkurenciju. I sa punim pravom. Samo je pitanje da li 9 banovinskih štedionica ne bi više značile za izgradnju našeg novčanog tržišta, u prvom redu upogled organizacije hipotekarnog i komunalnog kredita, nego kad bi sav taj posao pao na leđa Hipotekarne i Agrarne banke. Težište je pitanja u tome, da li banovinske štedionice ne bi sakupile više sredstava u prvom redu uložaka nego Hipotekarna i Agrarna banka. A ako bi sakupile više sredstava, onda bi mogle podeliti i više kredita.

Za podizanje banovinskih štedionice govori vrlo mnogo i razvitak štedionice bačke oblasti. U jednoj jedinoj godini rada ona je uspela da prikupi znatna sredstva. I to nota bene u godini koja je inače bila slaba. Interesantno je, da novčani zavodi Bačke u prošloj godini beleže više opadanje nego porast uložaka. Pa ipak je Štedionici bačke oblasti uspelo, da u toj nepovolinoi godini prikupi uložaka za preko 32 miliona dinara. U svom izveštaju uprava napominje, da je prošle godine bilo i znatno dizanje uložaka. Preko same Štedionice bačke oblasti bilo je na ime upisano 42.000 akcija Privilegovane agrarne banke. Kako su u prošloj godini uplaćene samo dve prve rate to je ipak za upis tih akcija moralo biti doznačeno preko 10 miliona dinara. Da tog nije bilo, ulošci bi bili još i veći.

1

Bilanca za 1929. godinu daje sledeću sliku:

Aktiva u hiljadama dinara Gotovina i novčani zavodi 8.842 | Метсе 25.314 Dužnici 7.528

Pasiva Fond bačke oblasti 5.000 Ulošci na knjižice 123.778 Ulošci na tek. račun 9.856 Povertoci 982 Dobitak 1.152

Štedionica Bačke oblasti je glavni dio svojih sredstava plasirala u menice. I to u prvom redu na uknjižbene menice. I od dužnika dobar dio je hipotekarno osiguran. Od ukupno podeljenog kredita u iznosu od 32.8 miliona dinara, na hipotekarno

osigurane kredite otpada 23.4 miliona dinara ili tri četvrtine.

Kad bi kod nas funkcioniralo tržište za dugoročne kredite, Štedionica bačke oblasti bila bi podelila amortizacione hipotekarne kredite. Time bi došla u položaj da za odgovarajući iznos može emitirati hipotekarnih založnica čime bi namakla nova sredstva koja bi opet mogla plasirati u hipotekarni kredit. Nu što nije moguće danas valjda će biti moguće za par godina. Onda će tek samoupravne novčane institucije moći doći do pravog izražaja. Na njima će počivati težište ne samo hipotekarnog, već i pretežan dio komunalnog kredita. Pogotovu za manje objekte dotično manje opštine.

Štedionica bačke oblasti u prvoj godini svoga rada nije vodila računa o pokriću potreba za komunalnim kreditom. Potražnja za hipotekarno osiguranim kreditom bila je tako znatna, da se nije moglo na misliti na druge poslove. Naprotiv oblasne štedionice u drugim krajevima posvećivale su veliku pažnju i grani kreditiranja.

Interesantno je za razvitak Štedionice bačke oblasti, da u Bačkoj nije bilo nikakove tradicije javno-pravnih novčanih institucija. Mađarska ih uopšte nije poznavala. Osim opštinske štedionice u Subotici i Novom Sadu i sada Štedionice bačke oblasti, takovi su instituti tamo još i danas nepoznati. A ipak izgleda, da je narod veoma rado akceptirao tu instituciju, te se njome koristio! Bačka oblast stavila je svojoj štedionici na raspolaganie poseban fond od 5 miliona dinara. Taj donekle vrši

i ulogu dioničke glavnice i ta koncesija morala se je napraviti,

jer ulagači vode računa i o vlastitim sredstvima zavoda kojemu poveravaju svoj novac.

Čisti dobitak prve godine iznosi 1.2 miliona dinara. Od toga je dodeljeno rezervnom fondu 600 hiliada a penzionom 300 hiljada dinara. Kod konačnog sistematiziranja položaja

, Bačke štedionice poteškoće su mnogo veće nego kod sličnih . institucija, recimo kod bivše zagrebačke i ljubljanske oblasti. . Tamo pretvaranju u Bansku štedionicu ne stoji ništa na putu.

Kod Štedionice bačke oblasti ima poteškoća još i u tome, što je bivša bačka oblast danas samo jedan dio Dunavske banovine, Pretvaranjem u Banovinsku štedionicu Dunavske banovine stoji i to na putu što je centrala u Somboru, dok je sre-

. dište banovine u Novom Sadu. Pored toga na teritoriju Dunav-

ske banovine postoji još jedna Oblasna štedionica: a bilo bi nezgodno imati u jednoj banovini dve banske štedionice, od kojih ni jedna nije u glavnom gradu banovine.

Kad se ta pitanja reše, Banska štedionica Dunavske banovine mogla bi se za par godina razviti u zavod jakih dimenzija i brzo postati novčani zavod od uticajne važnosti za celu banovinu.

SJEDINJENE TVORNICE STAKLA NA DIONICE — ZAGREB Prije Vilima Abela Baštinici

Poslovni uspeh Sjedinjene fvornice stakla iz Zagreba postaje u najnovije vreme sve to veći. Čisti dobitak iznosio je 1927. godine Din. 145 hiljada. Godine 1928. čisti dobitak raste na Din. 337 hiljada. A u prošloj godini, polučen je čist dobitak od 430 hiliada dinara. Kako dionička glavnica iznosi 5,000.000 dinara a reserve 550 hiljada dinara to taj dobitak odgovora ukamačenju od 8%. A verovatno je, da će proces porasta čistog dobitka trajati i dalje i da će poduzeće biti u mogućnosti da u buduće isplati visoku dividendu. |

U našoj industriji stakla spremaju se velike promene. Strani interesenti izgleda da imaju nameru podići novu veliku fabriku. Ministarstvo trgovine već je dalo koncesiju za osnivanje posebnog dioničkog društva. Sama fabrika imala bi se podići u Pančevu. Grad je poduzeću dao znatne koncesije u pogledu zemljišta i poreznih tereta. Pt

Osnivanje te nove tvornice za sada još ne tangira Sjedinjene {vornice stakla. Nova fabrika osniva se za fabrikaciju stakla za prozore. A Sjedinjene tvornice produciraju u prvom redu okruglo staklo počevši od čaša, svih mogućih staklenica