Narodno blagostanje — dodatak

186

знатнији догађај. Значајан је изванредни конзерватизам и строгост код цензуре зајмова, услед чега годинама завод није имао нити најмањег губитка. Завод је с правом уживао свеопште поверење апатинског и околног пучанства, те је постао безуветно потребним фактором привредног живста, за чије унапређивање је стекао немалих заслуга.

Завод сам подвлачи у своме годишњем извештају, да га светски рат са својим последицама није поштедио. Силни губитци, који су настали услед уписа ратног зајма, као и стагнација у привредном животу, тражили су хитну реорганизацију. Са великим напорима и енергијом је успело, да се завод подигне на нове темеље. Тако је у години 1921. под насловом „Апатинска Банка и Штедионица д. д.“ — постао нов реорганизован завод, који је услед повећања капитала располагао деоничком главницом од Дин. 1.250.000— Очекивани успех није изостао. Делатност је махом отпочела. Ново пробуђени обрт и трговина, који су до сада застој неповољно осећали, поклонили су банци своје велико поверење тако, да су улози порасли до веома завидљиве висине. И због тога је разумљиво, да је даљњи развој завода императивно изискивао поновно повећање капитала на Дин. 2,500.000 што је у години 1928. с успехом и извршено: .

Као што смо подвлачили, Апатинска банка и штедионица показивала је, за један мали локално-провинцијски завод — врло леп напредак. Упоређење главних билансних позиција за последње три године то у пуној мери потврђује.

Добијамо следећу слику :

3

Рачун размене :

Актива 1927. r. 1928. 5. 1929. г. Благајна 225 265 287 Потраживања код новч. завода 627 556 2211 Потраживања са менич. покрић. 20.776 19.795 = 18.901 Вредносни папири 61 61 111 Зајмови и дужници 329 804 214 Зграде 13 = —

Пасива :

Главница 1.250 2.500 2.500 Резервни фонд 140 160 250 Пензиони фонд 30 50 80 Улози 19.060 17.117 17.436 Неподигнута дивиденда 30 13 9 Реесконт 1.104 1.092 589 Преносне камате 280 309 346 Добитак 139 241 522 Збир пасиве 22.034 21.484 21.733 Рачун губитка и добитка : Расходи : Камате 1.280 1.430 1.869 Трошкови 129 146 139 Плате 199 221 200 Порезе 341 101 198 Отписи —— 13 Пренос добитка 112 1 11 Добитак у тек. години 126 239 | 511 Приходи : Пренос добитка 12 1 11 Камате и провизије 2.038 2.154 2.518 Приходи од непокретности 32 — Приходи хартија од вредности 6 === ===> Збир прихода 2.090 2.156 2.529

Властита средства износе у 1929. години 2.83 милиона динара а туђа 18.55 милиона и према томе завод располаже укупно са 21.38 милиона динара. Пада у очи, да су улози на штедњу последњих година у опадању; од 19.06 милиона на 17.43 милиона. Према 1928. години примећујемо сплет пораст од 315 хиљада динара. Баш због тог пораста види се, да ту није у питању бонитет завода или опадања поверења улагача. Напротив, бонитет завода је управо првоврстан. Да су улошци од 1927. на 1928. опали, то је знак опште привредне депресије — која је улагаче принудила, да своје улошке реализирају, да би њима покрили текуће издатке. У овој години ситуација није промењена, и ако примећујемо пораст уложака, онда то значи, да су се у току времена ипак кумулирали нови капитал. У знатном опадању је реесконт, што је за завод веома повољна слика; опадање износи за последње три године преко 50 од сто; то је добро, јер доказује, да располаже завод довољним средствима па му следствено нису потребни износи, које би могао добити путем реесконта. Го увек још остаје као гвоздена резерва. У току последњих година показује јак пораст и резервни фонд, који се је повећао од 140 хиљада на 250 хиљада динара. Та чињеница указује на мудру политику банчине управе; тим дотацијама резервни фонд достигао је 10 од сто главнице. -

Од укупних средстава у износу од 21.38 милиона динара, управа је пласирала 18.9 у кредите са меничним покрићем, а код новчаних завода потражује 2.22 милиона динара. То је и оправдање опадања реесконта. Како је уоби- · чајено, да су у Војводини покривена менична потраживања у највише случајева и хипотекама на земљу, то је сигурно, да мора бити бонитет меничног портфеља банчиног првокласан. Позиција зајмови и дужници је у опадању. Од 804 хиљада, пала је у 1929. години на 214 хиљада динара. То су контокорентни кредити, у највише случајева лични, краткорочни кредити, и да су у опадању, веома је повољно.“ Зграде, које су у 1927. години књижене са 13 хиљада, у 1928. и 1929. години не долазе више до изражаја, јер су потпуно отписане и са вредношћу од 10 динара фигурирају. у билансу само за потсећање.

Добитак показује знажан пораст. Од 139 хиљада у 1927. години, повећан је у 1929. години на 522 хиљаде, те је био подељен на следећи начин : резервноме фонду дотирано је 150.000, на име 8 од сто дивиденде 200.000, пензионом фонду 100.000, у добротворне сврхе 10.000, а као награда дирекцији и надзорном одбору 47.900 хиљада динара.

У рачуну губитка и добитка пада у очи повећање камате, које предузеће плаћа, и ако су улошци и реесконт у опадању. Вероватно су преко тог рачуна прокњижени и акви други издатци, провизије, јер је рачун трошкова према 1928. години чак и смањен. Плате остале су последње три године непромењене а порези су у 1927. години књижени са 341.000, (због повишења главнице), у 1928. години са 101 хиљаду а у 1929. г. опет су порасли на 198.000 динара. Камате и провизије у страни прихода рачуна губитка и добитка су у порасту. Од 2.03 милиона у 1927. години порасли су у 1929. години на 2.52 милиона и ако су менични кредити у опадању. Еквивалентна су потраживања код новчних завода, која су, као што знамо, порасла од 556.000 у 1928. години на 2.22 милиона у 1929. години. Како је предестрожност управе Апатинске банке и штедионице позната, сигурно је, да су ова потраживања код новчаних завода пласирана код оваквих банака, да је загарантована потпуна сигурност — јер ту се ради о туђем новцу.

Урил ј ле шелке ашнелшишзе омшленса

авва арени натеран арена noise eee ri