Narodno blagostanje — dodatak

Додатак „Народном Благостању“.

ГОДИНА П

Садржај ЈЕ

„Union” paromlinsko dioničarsko društvo „Croatija” dioničko društvo za industriju Prometna banka d, d. — Ljubljana

БЕОГРАД, 18. ОКТОБАР 1930.

БРОЈ 42

— Osijek drva — Zagreb

Апатинска банка и штедионица д. д. — Апатин

„UNION” PAROMLINSKO DIONIČARSKO DRUŠTVO OSIJEK. Prošlu poslovnu godinu zaključio je „Union” mlin sa gubitkom. Doduše taj je gubitak neznatan: iznosi samo 71 hiljadu dinara. Od toga je opet pokriveno 54 hiljade prenosom dobitka iz 1028. godine, tako da u bilansu iskazani konačni gubitak iznosi samo 17 hiljada dinara što je za poduzeće kalibra Union mlina jedna bagatela. Nu ipak je žalosno, da jedno takvo prvorazredno poduzeće mora da završi poslovnu godinu sa gubitkom i da po tome ne pristupi plaćanju dividende. Naša mlinska industrija još je uvek u krizi. Dapače mogli bi kazati da se ona zaoštrava. Izvoz brašna biva iz godine u godinu sve manji a na domaćem tržištu brašna prilike su sve nepovoljnije.

Našem izvozu brašna smeta u prvom redu carinska politika država severne Evrope koje pod svaku cenu nastoje da favoriziraju domaću mlinsku industriju. Disparitet između carine na brašno i carine na pšenicu postaje za mlinsku industriju sve nepovoljniji, tako da je danas nemoguće izvesti veće količine brašna i u one države, koje su do pre nekoliko godina povlačile hiliade vagona našeg brašna. Pored toga, u najnovije vreme pojedine države traže da u brašnu koje se stavlja u promet mora biti izvestan procenat brašna dobivenog iz domaće pšenice. Po tome, kad bi naši mlinovi hteli i dalje izvoziti brašno u dotične države, morali bi ga pri uvozu mešati sa brašnom koji tamošnji mlinovi prave iz domaće pšenice. A to stvara tftakove poteškoće, da je izvoz gotovo nemoguć. Sa druge strane pravi izvozu našeg brašna jaku konkurenciju mađarska mlinska industrija. Ne možda što bi ona bila tehnički bolje opremljena, imala bolje brašno ili što bi njeni produkcioni troškovi bili niži, nego jednostavno iz razloga, što mađarska vlada podeljuje svojoj mlinskoj industriji znatne povlastice. U prvom redu dolazi u obzir izvozna premija, koja zna biti tako velika, da potpuno nadoknadi višak carine na brašno koje ubiru države Које favoriziraju svoju sopstvenu mlinsku industriju. I kod nas se nastojalo da se uvedu izvesne premije za mlinsku industriju, koje bi omogućile da se godišnje izveze kojih deset hiljada vagona brašna. Nu merodavni faktori odbili su odnosne predloge u prvom redu radi toga da se mlinska industrija nalazi pretežno u rukama anacionalnih elemenata i da prema tome dr-– žava nema interesa da ih spasava. Međutim se zaboravlja prvo da u mlinskoj industriji ima i srpsko-hrvatsko-slovenačkog kapitala, a drugo makar mlinovi bili u rukama Nemaca i Mađara; razvijena mlinska industrija ne samo što dolazi dobro poljoprivredi nego daje mogućnost posla velikom broju radnika i jača poreznu snagu. Ipak je bolje da izvozimo i brašno nego da izvozimo samu pšenicu.

I domaće tržište nije povoljno za našu mlinsku industriju. Interesantno je, da kod nas brašno većih mlinova konsumiraju u prvom redu pasivni krajevi. Krajevi koji imaju višak na žita-

ricama, ili konsumiraju u znatnoj meri kukuruz ili pako imaju

jednolično brašno koje melju u malim lokalnim mlinovima. Prošle godine međutim upravo u pasivnim krajevima bila je odlična žetva, tako da ovi krajevi nisu konsumirali ni polovinu importiranog brašna nego što je to bio slučaj drugih godina. Kako je po tome domaći konsum brašna velikih mlinova bio znatno manji nego drugih godina a izVOZ gOtOVO potpuno zaostao, nastala je takova konkurencija između pojedinih mlinova, da su cene brašna u neko vreme bile tako niske da nisu pokrivale ni režijske troškove.

Pored toga jake oscijlacije cena i to u prvom redu u pravcu spuštanja, delovalo je demoralizirajući na kupce koji su se ustručavali da kupe znatnije kvantitete. Usled toga loše su prošli naročito veliki mlinovi kojima je bilo nemoguće da prave i približno tačne kalkulacije.

Da kod „Union” mlina gubitak u prošloj godini nije znatno veći, i ako bi to odgovaralo prilikama naše mlinske industrije, to se ima zahvaliti činjenici, da ona ima afilirani mlin u Barczu (Mađarska). A mađarska mlinska industrija obzirom · na izvoznu politiku mađarske vlade prosperira dosta dobro tako da je Barcz mogao pokriti najveći dio gubitka Osijeka. Mađarska vlada kako vidimo mnogo je liberalnija pa subvencionira i izvoz jednog mlina koji je u rukama jednog jugoslovenskog akcionarskog društva, :

Bilanca za 4 poslednje godine daje sledeću sliku:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. Investicije 13.214 13.214 5.256 5.256 Blagajna 621 555 :281 609 Dužnici 16.911 20:572, ı 20.603 12.514 Material 269 332 217 264 Vreće i ugljen 983 669 1.013 912 Pšenica i brašno 14.734 21.929 20.466 24.154 Efekti 8.752 8.682 8.692 8.682 Osiguranja 141 147 145 Gubitak 71 — 181 —

Pasiva Glavnica 12.000 12.000 7.500 7.500 Rezerve 7.349 7.349 6.971 7.971 Rezerva valorizacije 3.402 3.402 = Fond amortizacije 3.824 3.399 .2.973 2.623 Akcepti 9.110 9:030, | 5.375 5:375 Verovnici 18.625 28.571 32711 28.164. Dobitak —: 912 – 463 Ukupna bilanca 55.169 66.082 56.927 53.073

шта икирпе БЏапсе гедистапа је ха ртеко 10 тиопа dinara. Investicije su na istoj visini. Dužnici su opali na skoro 4 miliona dinara. Pšenica i brašno za preko 4. miliona. To pokazuje da je poslovanje bilo slabije. Manje su. zalihe sirovina, manje je gotove robe i slabija su potraživanja, što pokazuje, da je razvitak poslova bio slabiji. Poduzeće ne objavljuje koliko je vagona brašna samljelo, Svakako. znatno manje nego