Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

Додатан „Народном Благостању“

БЕОГРАД, 25, ОКТОБАР 1930.

ГОДИНА П БРОЈ 43

Садржај:

Komercijalna banka d. d. — Zagreb

Prvi osječki mlin na valike d. d. — Osijek Eksportno i importno dioničarsko društvo -— Zagreb Podrinska zemljoradnička banka — Loznica

KOMERCIJALNA BANKA D. D. — ZAGREB

U godini 1929. zaključeno povišenje dioničke glavnice Komercijalne banke, provedeno je u godini 1930. i to u punom opsegu. Danas su veoma retki naši novčani zavodi koji pristupaju povišenju glavnice i to odmah u dvostruki iznos.

Bilo bi krivo tvrditi da naši novčani zavodi nemaju potrebe za povećanjem vlastitih sredstava i da radi toga ne pristupaju povišenju dioničke glavnice. Potreba za povišenjem bila bi tu. Kod nekih zavoda ta je potreba gotovo neodgodiva. Kod pojedinih zavoda vlastita sredstva ne stoje u jednoj normalnoj razmeri prema poverenim sredstvima a kod drugih opet dalo bi se podeliti mnogo više kredita nego što su to pojedini zavodi kadri da urade.

Ako se poslednjih godina nije u većoj meri pristupilo po- :

višenju dioničke glavnice nekih naših novčanih zavoda za koje ie ono preka potreba, to je u glavnome radi toga, što se s ob-zirom na prilike novčanog tržišta nije moglo verovati da bi te emisije i uspele. Akcije nekih naših prvorazrednih banaka notiraju ispod nominale a pod tim prilikama nemoguće je misliti na nove emisije. Kod drugih zavoda opet postoji opasnost da stari akcionari ne bi upisali toliko akcija koliko bi imali pravo i da bi onda sindikati morali preuzeti mnogo akcija. A na koncu gotovo je sigurno da bi se svaka nova emisija loše odrazila na kursu akcija.

Od domaćih banaka danas samo relativan broj mogao bi se odvažiti za jednu novu emisiju. Za pretežnu većinu u doоједно доба nema ni govora o kakvom povišenju dioničke glavnice.

Kod Komercijalne banke stvar je sasvim druga. Pretežni broj njenih akcija nalazi se u rukama Legio banke u Pragu. 1 čim se Legio banka odluči da provede jednu novu emisiju, ona je u stvari i provedena i njen je uspeh osiguran. Jer nove akcije opet u glavnome preuzima sama Legio banka. Povišenje dioničke plavnice Komercijalne banke od 5 na 10 miliona nije ni najmanje tangiralo naše tržište kapitala, budući da domaći kapital nije delovao kod ove transakcije.

Legiobanka odlučila se na povišenje dioničke glavnice svoje afilijacije iz dva razloga. Prvo da dovede u povoliniju razmeru vlastita i poverena sredstva zavoda, kod koga je u tolikoj meri angažirana a drugo, da toj svojoj afilijaciji omogući jači razvitak. Pogotovu što se tiče uložaka, visina akcionarskog kapitala pojedinog zavoda ima jaku atrakciju na ulagače.

Pored velikih novčanih zavoda koji rade sa krupnijom privredom, otvoreno je široko polje rada i za manje zavode. Samo zagrebačko udruženje banaka kod kojega preovladava uticaj velikih zavoda, vodi o tome računa, pa dozvoljava da manji zavodi na uloške-mogu plaćati i 1.5% veći kamatnjak nego veliki zavodi. Time je manjim zavodima i nadalje osiguran znatan priliv uložaka. Jer jedan znatan broj ulagača, na-

učen ranijih godina na visoku kamatu, ne može se danas zadovoljiti sa kamatnjakom velikih zavoda i svoj uložak poverava i manjem zavodu.

Posle jedne depresije koja je bila naravno posledica deflacije, mi vidimo, da i u našim velikim novčarskim centrima manji novčani zavodi održavaju svoj teren. Umesto da su u nazadovanju kako su to neki predviđali, oni upravo u najnovije doba veoma lepo rade i pokazuju izvesne znakove ekspanzije. To naročito vredi za zapadne krajeve, gde je postojala opasnost, da će veliki zavodi monopolisati sve bankarske poslove.

Komercijalna banka, s osobitim obzirom na jako zaleđe u Legiobanci u stanju je, da vodeći računa O tom najnovijem razvitku našeg novčarstva, znatno razgrana svoje poslove i da se vremenom razvije u zavod jačih dimenzija.

Bilanca za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. Blagajna 662 340 794 574 Banke 389 340 468 503 Valute 251 350 169 Devize 470 2.362 1.500 Menice 2.181 1.732 2.368 2.848 Efekti 607 1.660 940 1.382 Dužnici 24.209 21.398 14.628 12.503 Lombard 2.570 1.551 4.374 3.892 |nventar 269 298 262 350

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Rezerve 950 900 840 840 Ulošci na knjižice 5.816 7.116 5.605 2123. | Ромепос! 19.653 16.547 12.704 13.097 Reeskont 96 756 809 218 Рођнак 54 31 68 24 Ukupna bilanca 31.783 30.452 25.647 22.048

Bilanca je porasla iako ne u istoj razmeri kao od godine 1927. na 1928. Ulošci su čak za preko milion dinara slabiji. Međutim poverioci porasli su za tri•-miliona, tako da su poverena sredstva bila jača nego ranije. Dali neko ima uložnu knjižicu, ili pak uložak na tekućem računu, prilično je svejedno.

Reeskont je znatno manji, što pokazuje, da je zavod imao na raspolaganju dovoljno sredstava iz drugih izvora.

Kod aktive znatno su porasli dužnici. Komercijalna banka za razliku od ostalih manjih zavoda ne poklanja veće pažnje meničnom kreditu nego Čitav svoj interes koncentrira kontokorentnom poslu. |

Dobitak iznosi tek nešto preko 50 hiljada. Po tome ni za godinu 1929. nije isplaćena dividenda. A budući su sve akcije u rukama Legiobanke to je prilično svejedno dali se plaća dividenda ili ne. Glavno je, da se zavod lepo razvija.

Ravnatlistvo se sastoji iz g. 5.: Pretsednik: František Šip, Slavni ravnatelj Banke čehoslov. legije u Pragu; Jaroslav