Narodno blagostanje — dodatak

188

Моуоћпу, ravnateli, Zagreb; Dr. Karlo Goga, odvetnik u Zagrebu; Dr. Karel Kuhelj, advokat u Ljubliani; Dr. Milorad Koziak, advokat u Zagrebu; Franjo Chvatal, ravnatelj Kolin. tvornice kavinih primesa u Ljubljani; Karel Borsky, ravnateli Centrokomise, Zagreb; Alois Sudek, bank. direktor, Zagreb; Broz Petat, prokurista tt. Udruženi rudnici i talionice, Zagreb; Stanoje Mihaldžić, veliki kapetan u Subotici; a Nadzorni odbor iz g. g.: Tošo Janjanin, Dr. Josip Klinčić, Emil Repka, Stjepan Pintarić.

PRVI OSJEčKI MLIN NA VALJKE D. D. — OSIJEK.

Ma da nema ni govora o sređenju prilika u našoj mlinskoj industriji i ma da se može ustvrditi da se njen položaj pogoršava, Prvom osječkom mlinu na valjke uspelo je da i prošle godine postigne povoljne rezultate. U tome se bitno i razlikuje Prvi osječki mlin od gotovo sve ostale naše mlinske industrije.

Čisti dobitak Prvog osječkog mlina iznosio je prošle godine 285 hiljada dinara prema 282 hiljade u 1928. godini. A ako uzmemo u obzir da godine 1926. nije polučen dobitak veći od 6 a godine 1927. veći od 25 hiljada, onda je to i te kako dobar rezultat.

S obzirom da glavnica iznosi samo 4.5 miliona dinara Prvom osječkom mlinu moguće je da i za prošlu godinu plati dividendu od 5%. A retka su naša mlinska poduzeća koja dve godine uzastopce plaćaju dividendu. Naravno kad se uzme u obzir da su vlastita sredstva iskazana sa 13 miliona dinara, rezultat ne može zadovoljiti jer dobitak od 280 hiljada dinara predstavlja tek ukamaćenje od 2%. Ako bi se uzeo u obzir pravi ekvivalent kapitala koji je plasiran u poduzeću, onda rentabilitet jedva da iznaša 1%. Međutim kako rekosmo kod pretežnog broja ostalih mlinova rentabilitet je ravan nuli jer se poslovne godine redovno svršavaju sa gubitkom.

U izveštaju upućenom akcionarima uprava se žali na teške prilike koje onemogućuju mlinskoj industriji da se povoljnije razvija. Osim krize koja deluje već deset godina i koja je izazvana time da je kapacitet naše mlinske industrije mnogo veći nego potrošnja u zemlji, dok se izvozu brašna stavljaju sve moguće poteškoće, nadošli su i novi momenti. Jaki pad cena pšenice u drugom semestru prošle godine kao posledica razvitka prilika na interenacionalnom tržištu žitarica, naneo je znatnih gubitaka svim onima, koj su bili zaključili veće partije brašna. Odvijanje tih zaključaka ne samo da se je otezalo, nego je bilo i znatnih storniranja.

I Prvi osječki mlin žali se na oštru konkurenciju koja je prošle godine vladala na našem tržištu mlinskih proizvoda izazvana dobrim delom i fime, što je mogućnost izvoza brašna sve manja. Pozicija je mlinske industrije takova da je sklapanje jednog kartelnog utanačenja gotovo nemoguće. Sa velikim mlinovima još bi možda nekako išlo. Ali ko će skupiti pod okrilje strogih kartelnih propisa bezbroj manjih mlinova? Ili ako i potpišu kartelno utanačenje, ko će kontrolirati da li ih i vrše?

Moramo, pri prosuđivanju mogućnosti sklapanja Кагtelnog utanačenja u našoj mlinskoj industriji, voditi računa o tome, da većim mlinovima potkopava teren konkurencija manjih mlinova. Manji mlinovi prvo nemaju tako velike režije, nemaju mnogo direktora ni generalnih direktora pa im je lakše podneti ako je mlin neko doba i zatvofen nego što je to slučaj sa velikim mlinovima koji imaju znatnih režijskih troškova.

Upravo s obzirom na manje mlinove i na njihove manje režijske troškove izgledi naše velike mlinske industrije nisu bog zna kakovi. Dok je prevladavao izvoz, veliki mlinovi imali su preimućstvo. Danas, kad prevladava domaća potrošnja, konkurencija ništi svaku dobit.

Prvom osječkom mlinu na valjke uspelo je da prošle godine i u prkos teške situacije izveze stanovitu količinu brašna. Ovaj izvoz ma da nije doneo neke naročite koristi, omogućio je mlinu da je u 1929. godini mogao raditi sa istim kapacitetom kao i prošle godine, dok je kod drugih mlinova situacija bila

sasvim druga. Ovo jače iskorišćenje kapaciteta delovalo je tako, da je 1929. godina donela za naše prilike. vanredno povoljan rezultat.

Pri kupnji pšenice postupalo se veoma oprezno. Bilanca za 4 poslednje godine pruža sledeću sliku:

Aktiva 1929 1928 1927 1926 Mlin 9.307 9.927 3.033 3.033 Dužnici 13.264 9.690 7.618 8.117 Blagajna 94 36 37 18 Efekti 5.088 5.081 5.071 5.071 Zalihe 10.193 15.366 10.062 3.829

Pasiva i Glavnica 4.500 4.500 4.500 4.500 Reserve 6.642 6.628 2.556 2.506 Rezerva valorizacije 1.718 1.718 — Fond amortizacije 1.258 1185 — Poverioci 20.342 22.496 15.467 9.783 Akcepti 3.500 3.000 3.000 3.000 Dobitak 285. 282 25 6 Ukupan bilans 38.548. 40.082 25.832 20.069

Kako vidimo ukupna bilanca nešto je manja od one koncem 1928. godine. Investicije su manje iskazane za 600 hiljada. Zalihe robe su sa preko 5 miliona dinara manje a dužnici su za 3.5 miliona dinara veći. Tu moramo tražiti uzrok smanjenju bilance za 1.5 milion. Smanjenje zalihe robe i porast dužnika morali bi tumačiti, da je prodaja brašna bila bolja, samo да је veći dio te veće prodaje vršen ma kredit. Ili tako smanjenje robe moglo bi se pripisati i činjenici da zu zalihe sirovina pšenice manje jer su obzirom na lošu konjunkturu činjene manje nabavke (treba voditi računa o razlici u ceni). Isto tako povećanje dužnika moglo bi se tumaćiti kao pogoršanje kreditnih prilika.

U pasivi imamo samo smanjenje dužnika za 2 miliona dinara. Interesantno je da kamate iskazuju dobitak od 7 hiljada dinara iako poduzeće duguje 20 miliona dinara a ima potraživanja i to radi robe od 13 miliona dinara, to znaći da je dug iz poslednjih meseca poslovne godine.

Članovi ravnateljstva su g. g,: Pretsednik: Dr, Vjekoslav Hengl; Potpredsednik: Milivoj Crnadak, glavni ravnateli Prve hrvatske štedionice u Zagrebu; Leo Kronfeld; Franjo Latković, zamenik glavnog ravnatelja Prve hrvatske štedionice u Zagrebu u m.; Antun Untogi, upraviteli podružnice Prve hrvatske šdedionice u Osijeku u m.; Filip 5ригег, уејетооуас; Мауго Ахејад, glavni ravnateli „Narodna” mlinske i gospodarstvene industrije d. d. u Zagrebu; a Nadzornog odbora: Dragutin Herrman; Dr. Vladimir Fišer, lekar; Lujo Vice, zamenik upravitelja podružnice Prve hrv. šdedionice u Osijeku; Antun Leitner, ravnateli Zagrebačkog parnog mlina d. d. u Zagrebu.

EKSPORTNO TI IMPORTNO DIONIČARSKO DRUŠTVO ZAGREB. |

Akcionarska forma nije podesna za poduzeća Која 5е isključivo ili pretežno bave trgovinom. Za to u toj grani privredne delatnosti nailazimo na najmanje akcionarskih društava. Dok u novčarstvu akcionarski tip danas ima apsolutni suprematiju isto tako i u saobraćajnim ustanovama „ukoliko nisu etatizirane, dok u industriji a pogotovu u krupnoj sve više i više dominira akcionarski tip, u trgovini akcionarska društva igraju jednu podređenu ulogu.”

Kaže se da akcionarska društva nisu pogodna za trgovačka poduzeća jer se u frgovini moraju dalekosežne odluke stvarati u najkraćem roku vremena, mnogo puta i sa ftelefonskim aparatom; a takove brze odluke teško da se donašaju u akcionarskim društvima, jer su ipak donekle birokratizirana. Trgovina ne može čekati za sklapanje izvesnih poslova sednice upravnog odbora, a teško je opet nameštenicima dati tolike ovlasti pa bili oni i generalni direktori da mogu i bez saslušavanja uprave zaključiti poslove koji mogu doneti znatan profit