Narodno blagostanje — dodatak

ЛНАЛИЗА

· Додатан „Народно Благостању““

ГОДИНА Ti

БЕОГРАД, 15. НОВЕМБАР 1930.

БРОЈ 46

Садржај:

Komunalne štedionice Slovenije: 1. Џуод

И. Ljubljanska mestna hranilnica — Ljubljana ·

III. Mestna hranilnica — Maribor

IV. Mestna hranilnica — Krani Gradska štedionica u Subotici Sremska elekfrana d. d. — Mitrovica

KOMUNALNE ŠTEDIONICE SLOVENIJE 1. UVOD

Prema podacima koji su ovih dana objavljeni u jugoslovenskom Lloydu, Jugoslavija ima danas 50 komunalnih štedionica. Od toga 27 otpada na Sloveniju a samo 23 na ostale krajeve. Premda Slovenija ne predstavlja ni desefinu stanovništva naše države, preko polovine komunalnih štedionica nalazi se na njenom teritoriju.

Sve komunalne štedionice naše države imale su Krajem 1929. godine uložaka za jednu milijardu 470 miliona dinara. Od toga iznosa otpada na komunalne štedionice Slovenije 868 miliona dinara ili oko 60%. Posle Slovenije igra veću ulogu jedino zagrebačka Gradska štedionica, dočim su one u drugim krajevima slabo poznate. Srbija je tek prošle godine dobile prvu komunalni štedionicu i to u Beogradu. Dok u Sloveniji i opštine sa 5—6 hiliada stanovnika imaju jake komunalne štedionice, Skoplje, Niš, Bitolj, Šabac, Valjevo, Smederevo, Požarevac i druga veća mesta Srbije i ne misle na takove institucije. Isto je i sa Bosnom оде jedino Sarajevo ima komunalnu štedionicu a sada bi ju imao dobiti i Mostar. U bogatoj Vojvodini, od vodećih mesta samo Subotica i Novi Sad imaju gradsku štedionicu. Nije mnogo bolje ni u Hrvatskoj. Posle Slovenije jedina je Dalmacija koja ima nekoliko komunalnih štedionica.

Komunalne štedionice Slovenije imale su uložaka

koncem 1928. Din. 753 miliona koncem 1929. Din. 868 miliona prvom polovinom 1930. Din. 894 miliona

Izgleda da će ove godine porast biti nešto sporiji što je u vezi sa opštim privrednim stanjem.

Komunalne štedionice Slovenije imale su pre rata uložaka za 190 miliona zlatnih kruna. To je jedan znatan iznos. Danas bi on predstavljao kupovnu snagu od 3 milijarde dinara. Znači da komunalnim štedionicama Slovenije nije još uspelo da sa ulošcima aođu do predraine visine. Jedino neke veće štedionice bolje stoje. Nu uzeto kao celina vidimo, da imaju polovinu od onoga što su imale pre rata. ] to samo po valutarnom paritetu. Po paritetu kupovne snage jedva jednu irećinu. Znači, da mi u pogledu formiranja kapitala u mnogom pogledu nismo ni na predratnom stanju. Mi nemamo tačno statistike uložaka, ni pre rata ni danas. Ali je sigurno da današnji ulošci iznašaju tek polovinu predratnih. Jedinim kojima je uspelo da koncentriraju više uložaka nego pre rata, to su zagrebačke velebanke.

Jaka građevna delatnost u Zagrebu financirana je dobrim delom kapitalima slovenačkih komunalnih štedionica koje u hipotekarne poslove u Sloveniji ne mogu plasirati veče iznose jer je tamo građevna delatnost dosta slaba. Računa se da je ove godine plasirano u samom Zagrebu oko 80 miliona dinara slovenačkih novčanih institucija. U Zagrebu je čitava grupa po-

srednika koji se bave plasiranjem slovenačkog kapitala u zagrebačke nepokretnosti.

Komunalne štedionice koncentrirale su već jednu i po milijardu narodnog novca i to u prvom redu sitnih ljudi. Ni državi ni društvu ne može biti svejedno kako se upravlja tim kapitalom. Neke komunalne štedionice misle da su finansiske ekspoziture svojih opština i da gotovo Sve uloške koje su sakupile, moraju staviti na raspolaganie opštinskoj blagajni. A pojedine opštine opet misle da su komunalne štedionice za to tu da im omoguće i onakove investicije koje bez tih štedionica ne bi nikad izvele. Da se jednom uvede red u komunalne štedionice, da se fa insituacija proširi po čitavoj našoi državi, preka je potreba da se čim pre donese zakon o komunalnim štedionicama. Jer razvitak komunalnih štedionica Slovenije, niihovo solidno poslovanje ima se u prvom redu pripisati austriskom Hegulativu za osnivanje i poslovanje komunalnih štedionica.

TL LJUBLJANSKA MESTNA HRANILNICA — LJUBLJANA

Liubljanska mestna hranilnica pokazuje i za godinu 1929. povoljan razvitak. Ulošci dosegli su iznos od 406 miliona dinara prema 356 miliona koncem 1928. godine. Porast uložaka za 50 miliona dinara u jednoj jedinoj godini veoma je povoljna pojava. I po zavod koji je te uloške primio i po sredinu koja ih je dala.

Pre rata ijubljanska mestna hranilnica imala je uložaka za 43 miliona zlatnih kruna.

Ulošci Ljubljanske mestne hranilnice bili su koncem prošle godine ovako podeljeni: ulošci na knjižice Din. 145,662.399 ulošci iz domaćih štednih kutija 5 988.249 ulošci na tekućim računima „ 259.994.367

Ulošci na knjižice porasli su prošle godine za oko 10 miliona a oni na tekućim računima za skoro 40 miliona. Po vi= sini uložaka uopšte prošle je godine Ljubljanska mestna hranilnica bila na prvom mestu. Što se pak tiče uložaka na knjižice, prvo mesto zauzima Gradska štedionica u Zagrebu.

Ti ulošci u visini od 406 miliona dinara podeljeni su na 45.441 knjižica dotično računa. S obzirom da Ljubljana шта око. 70.000 stanovnika izgleda da svaki odrasli stanovnik Ljubljane ima poslovnih veza sa Mestnom hranilnicom. Ako i pretpostavimo da jedan dio uložaka otpada na osobe i van Ljubljane i van Slovenije (emigranti) ipak izlazi, da su u Ljubljani retki oni, koji nemaju računa ili uložnice gradske štedionice. Ти i leži važnost komunalnih štedionica. Da nije tih institucija, Sigurno je, da jedan dio njihovih komitenata ne bi uopšte išao drugim zavodima — svoju uštednju držao bi verovatno kod sebe. Za niže slojeve nitko ne može zameniti instituciju komunalne štedionice. Bar ne u onim mestima u kojima su te ustanove