Narodno blagostanje — dodatak

204.

već dugo poznate. ГјибЏапзка теза hranilnica radi već 40, samo radi toga jer je Gradska štedionica naročito izašla u su-

godina. Tu je dakle već i jedna tradicija. | Bilanca za 4 poslednje godine ovako izgleda:

- Aktiva 1929 1928 1027 Hipoteke 30.176 32.932 33799 Opštinski zaimovi 65.765 56.576 29.378 24.486 Menice 11.055 10.796 - 9.976 3.515 Efekti 28.122 28.070 28.402 26.27i Tek. Tač. __223:955 202.220 183.701 138.476 Novčani zavodi 50.410 26.865 28.624 34.013 Nekretnine 9.188 7.850 8.018 8.085 Blagajna 1.027 1.691 824 1.147 Pasiva Ulošci 406.645 356.557 314.023 259.042 Lombard 2417 2.417 2.417 2.417 Кеезкоп! - 11.035 10.775 9.890 3: 290. |: Кезегуа | 4350 3.350 2.179 512 Рођнак 1.454 1.207 972 964 Ukupna bilanca 428.746 375.670 330.295 267.067

Sredstva kojima raspolaže Mesfna hranilnica dolaze za 95% od uložaka. Kod Ljubijanske mestne hranilnice nalazimo fi miliona kao reeskont u pasivi. I to gotovo u istom odnosu kao i menice. Po tome izgleda da one menice koje eskontira odmah daje u reeskont. Ili još bolje rečeno da eskontira samo one i onoliko menica koliko ih može rediskontirati. Pasivni lombard je već nekoliko godina iskazan sa 2.417 hiljada dinara.

_ Kod aktive vidimo da su hipoteke opale za skoro 3 miliona. U izveštaju se navodi. kao razlog da su naplaćena neka veća hipotekarna potraživanja u Banatu. Tu vidimo da Liubljanska mestna hranilnica daje hipotekarne kredite i u krajeve koji su daleko od njenog sedifša.

Mestna hfanilnica u Ljubljani dala je hipotekarnih пе

dita preko 30 miliona фпага. Рођаг Тео НА kredita preveden je

preko tekućeg računa; to nisu hipotekarni krediti, već srednja i kratkoročna potraživanja, koja su hipotekarno obezbeđena.

Opštinskih zaimova ima za 65 miliona dinara. Nije poznato da li su svi ti zajmovi samo ljubljanskoj opštini. Koliko nam je poznato, pred nekoliko godina Ljubljanska mestna hranilnica davala je opštinske kredite čak i opštinama van Slovenije. Ipak bi bilo interesantno znati ODO od a 65 miliona otpada na Ljubljanu.

Kod novčanih zavoda bilo je plasirano 50 miliona prema 26 miliona koncem 1928. godine. To pokazuje mnogo veći likviditet koji se ima u prvom redu pripisati opštoj likvidnosti nov-. čanog tržišta krajem prošle godine.

Efekata ima Ljubljanska mestna hranilnica za 28. miliona dinara. To su samo državni papiri. Dobro izgrađena institucija komunalnih štedionica mogla bi igrati jaku ulogu u plasiranju državnih i pupilarnih papira.

II. MESTNA HRANILNICA — MARIBOR

Gradska štedionica u Mariboru osnovana je još godine 1862. Još dve godine pa ćemo moći slaviti svoju sedamdeset-

godiišnjicu. Prema tome to je jedan od ПАЈА пазћ поуса-

nih zavoda uopšte.

Ulošci mariborske Mestne hranilnice iznosili su koncem prošle godine 99 miliona dinara. S obzirom da Maribor ima oko 30 hiljada stanovnika, ulošci su dosta znatni. Da pojedini naši građovi kalibra Maribora imaju gradsku šledionicu kao što je ima Maribor privredne prilike tih gradova bile bi mnogo bolje. Pogotovo što Gradske štedionice uloške koje sakupe plasiraju u prvom redu u samom mestu, filijale novčanih zavoda mogu dventiualno tu biti i radi toga da uloške sakupljene u jednom Mraju plasiraju u drugi. Pogotovu što Gradske štedionice Slovenije znatan dio svojih uložaka plasiraju u hipotekarni kredit. Građevna delatnost u nekim gradovima ima se dobrim delom pripisati hipotekarnoj politici komunalnih štedionica. Mnogo puta

mogla se je podići jedna veća ili čak i reprezentativna zgrada |

sret upogled hipotekarnog kredita. Ulošci mariborske Mestne hranilnice iznosili su pre rata

· 1926 | | preko 25 miliona zlatnih kruna. Današnji ekvivalent bio bi 275 23.700 | miliona dinara po valutarnom pariteiu dok bi po paritetu ku-

povne snage morao iznositi 400 miliona. Kako smo već naglasili slovenskim mestnim hranilnicama još nije uspelo, da dođu do onih uložaka koje su imali pre rata.

| Relativno slabije stanje uložaka nego što je to bilo pre rata ima se dobrim delom pripisati činjenici da je predratnim ulagačima ostalo samo 2.5% vrednosti predratnih uloga. Možda kad bi se izvršila zakonska stabilizacija dinara i kad bi se uvele uložnice na zlatne dinare da bi porast uložaka bio mnogo jači nego što je danas. Jer tempo porasta uložaka postao je spor i u Sloveniji ma da. se fo ne može objasniti. ·razvitkom privrednih DOE: Slovenije. | 8 Bilance za 4 poslednje godine daju sledeću sliku:

Aktiva 1929. 1028 1927 1926 Hipoteke 47.340 41.893 35.815 32.106 Opštinski zaimovi 9.407 6.995 - 5.196 3.869 Bik 2: 4.539 4730 - 4.750 5112 "Tek. računi 12.607 18.885 10.399 8.964 Ратне 35.030 19:38. | 18009 ~ 6550 Nekretnine 6.619 9.540 6.178 3.574 Мепјссе | 171 477 332. 3006 Blagajna :.401 347 541 534

.Pasiva . . : Ulošci 99.643 90.208 75.156 62.102: "Tek. računi 18.565 14.601 3.054 3.046.

Ukupna bilanca 118.855 105.450 79.107 66.014

Kriza u koju je, neskrupuloznošću svoje uprave u svoje vreme bila zapala mariborska Mestna hranilnica danas je već potpino prebrođena i zavod, uživa najveće poverenje građanstva Maribora i okoline. Zavod je pre nekoliko godina vršio neke posiove, u prvom redu kreditiranja koja prelaze poslovni delokrug jednog komunalnog novčanog zavoda. Nova uprava likvidirala je sa angažmanom i zavod je opet na svom starom polju rada.

Kako se vidi gotovo polovina raspoloživih sredstava plasirano je u hipotekarne i komunalne zajmove. Komunalni zajmovi nisu tako znatni kao kod drugih komunalnih štedionica. Znači da su gradske finansije Maribora bolje neco drugih naših gradova. Od prošle godine mariborska Mesina hranilnica posvećuje veću pažnju svom likviditetu tako da su znatni iznosi ležali kod novčanih zavoda. Efekti nisu tako jaki kao kod nekih: drugih komunalnih štedionica Siovenije. Nekretnine su znatno reducirane jer su prodane neke zgrade koje nisu bile rentabilne i koje su ometale poslovanje. Realizacija je nastavljena i u ovoj godini. . Vanredno |e utešna pojava da je iznos zaostalih kamate prošle godine opao za 700 hiljada dinara. To znači da su se prilike pobolišale. Jer kod ostalih naših novčanih zavoda naročito državnih, sigurno je da su zaostali kamati u znatnom porastu. To odgovara i ekonomskim prilikama krajeva u kojima oni imaju Slavno polje svoga tada. |

IV. MESTNA HRANILNICA — ККАМЈ Varoš Krani u Slovenačkoj ima svoju komunalnu štedionicu već od godine 1893. dakle skoro 40 godina. | · Krani je do pred nekoliko godina bio jedan manji trgovački centar Gorjenskog. Veći zamah njegova trgovina nije mogla dobiti jer je Ljubljana bila odveć blizu. Čak i sami stanovnici. Kranja, jedan dio svojih potreba podmirivali su u Ljubljani. Drugo njegov poslovni radius nije mogao biti bog ha: kako jak jer Kranj leži na podnožju Alpa u kraju koji nije gusto naseljen. Bio je gotovo više činovnički nego privredni centar. Od industrijskih poduzeća imao je samo jaču mlinsku industriju. Danas je privredni položaji Kranja skroz drugi. Dok do pred nekoliko godina nije imao ni jedno fekstilno poduzeće,