Narodno blagostanje — dodatak

se do 1,300.000 kilovat sati, i to nije malo. Između Rume i Mitrovice preduzeće je podiglo moderan dalekovod iz gvozdenog betona, sa kapacitetom od 15.000 volti u dužini od 18 km i ne#nteresantno je napomenuti da je cena koštanja tog dalekovoda 71.000 dinara za jedan km.

U Mitrovici, Rumi i Laćarku Sremska elektrana podržava i svoje sopstvene dućane, u kojima prodaje sav elektrotehnički material. Osim toga ima još i jednu fabriku leda, koja je veoma rentabilna. Dnevna proizvodnja, razume se u letnim mesecima, iznosi 200 komada leda, koje prodaje po 6 dinara komad, dok su troškovi proizvodnje migimalni. ·

Finansisko stanje Sremske elektrane ije upravo idealno. To u najboljoj meri potvrđuje upoređenje glavnih bilansnih pozicija za poslednje godine. Interesantnosti radi objavljijemo po.ddfke iz 1926. godine, u kojoj još nije bila sprovedena valorizacija, zajedno sa podatcima iz 1928. i 10929. godine, koji daju sledeću sliku:

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi 1927. 1928. 1929. : u hijadama dinara Upravni troškovi: i 586 — Plate i __ 251 352 Kamata : — 82 50 ·Osiguranje — 24 23 Blag. za osig. radnika — 27 36 Porez 167 335 119 Prinadležnosti direkcije = 63 49 Troškovi proizvodnje: 2.242 _ proizvodnja struje — 1.074 1.397 proizvodnja leda — 27 62 izdržavaje cefrale — 236 202 izdržavanje vodovoda = 363 425 “Otpisi glavnice — 216 216 Otpisi vrednosti invest. 567 607 641 Čista dobit 378 172 275 Prihodi ; "Prenos dobiti 20 2 1 "Prihodi proizvodnje: 3.922 — od prodaje struje - 3.606 3.823 od prodaje leda — 119 76 od zakupa strujomera — 132 141 od zakupa lampi — 9 3 od insfal. u Rumi i Miteovici - 93 107 Zbir prihoda ili rashoda 3.942 3.957 4.153.

Kod ukupne pasive ed · · 5 miliona dinara otpada na vlastita sredstva 14.3 miliona dinara, 275.000 na čistu dobit, 9000 na neisplaćenu dividendu i 1,065.000 dinara na poverioce. U „акну! završniHi računa rzl--— La sa oko 1 milionom,. što dakle znači, da preduzeće uopšte nema duga ni stranih 5згедstava, već da sve svoje invest .. 3av Obrt i pogon snabdeva sopstvenim kapitalom. Takvih industrijskih preduzeća imamo kod nas veoma malo i zbog toga smatramo, da se тога ovako stanje tri puta nodvnući (ravnica iznosi пакоп уајоптаcije 7,875.000 dinara a fondovi 6.42 miliona, ili 82% glavnice. Prema 1928. godini porast Толо iznosi 523.000 dinara; od toga otpada na fondove za smanjenje vrednosii postrojenja i naprava 300 hiljada (a fond iznosi 3.12 miliona) a 200 hiljada na fond za amortizaciju glavnice. koji nostizava visinu od 949 hiljada dinara. Ovo je jedan spcunaian round, koji se slabo sreće и бНапзјта акстопатајић ртес.=-“- "1 је и зуни опшп ргедиzećima, koja predviđaju сусишашоз! зтапјепја ојаутасе, уеоma potreban; naročito onim preduzećima, koja su osnovana sa zadatkom, da izvrše izvestan posao i da se posle raspuste: fo

)

207

je slučaj kod svih preduzeća, koncesionara, koja postoje samo za trajanje koncesija. Ovako veliki fondovi, kao što ih ima Sremska elektrana dokaz su velike predostrožnosti uprave, i izrazite rigoroznosti, koja je karakteristikon čitave bilanse.

Kao i fond za amortizaciju glavnice tako isto su i fondovi za potporu bolesnih nameštenika i kursne promene nastali prilikom valorizacije investicija; oba poslednja fonda, od kojih prvi iznosi 35.000 a drugi 1,956.000 dinara ostala su poslednjih godina nepromenjena. Poverioci po tekućim računima su u ораdanju. Od 2.04 miliona dinara, koliko su iznosili u 1926. godini, oni su smanjeni na 1,418.000 dinara t 1928. godini i na 1, 055000 dinara u 1929. godini.

Ukupna sredstva, kojima preduzeće raspolaže, u nvisini od 15.65 miliona plasiraha su na sledeći način: u nepokretnosti 1 :41: milion, u vodove i transformatore 6.17 miliona, u strojeve 5.8! miliona, strujomere 112.000, i u robu 802 hiljade: prema fome, iznosi bilansna vrednost investicija i robe akupno 14.6 miliona: dok se njihova vrednost ceni danas na preko 20 do 25 miliona. dinara. Iz toga izlazi, da moraju fihe rezerve preduzeća biti. veoma velike. Prema bilansnoj vrednosti, investicije i roba po-: rasle su prema 1928. godini za 418 hiljada dinara, a dužnici po tekućim računima manji su za 156 hiljada dinara; mi smo već: ukazali na to, da su i poverioci i dužnici u opadanju. i

Račun gubitka i dobitka pruža nam sledeću sliku: ·

Račun izravnanja

Aktiva 1926. 1928. 1929.' Gotovina i 11 36 4 Nepokretnosti : 588 1.385 1414 Модом 1 transformatori 1.574 6.129 6.168. Strojevi 3.354 5.804 5.804 Strujomeri 185 258 312 Inventar 56 56 112. Dužnici po tek. računima 1.123 1.146 990 Roba 613 562 802

Pasiva Glavnica 2.250 7.875 7.875 Rezervni fond za smanj. vred. 2.199 2.820 3.116 Redovni rezervni fond 439 354 364 Rezervni fond za amort. glavnice — 732, 949: | Rezervni fond za potporu bol. nam. | — 35 35 Rezervni fond za kursne promene — 1.956 1.956

| Neisplaćena dividenda 200 13 9. Poverioci po tek. računima 2.040 1.418 1.065 Čista dobit 378 172 275 Zbir pasive ili aktive 7.508 15.379 15.646:

Zbir prihoda odnosno rashoda iznosi u 1929. godini 4.153 hiljada dinara a prema 1928. godini veći je za oko 200 hiljada dinara. Ukupni upravni froškovi i poreza u 1929. godini manji su od onih u 1928. godini, a iznose 930 hiljada (manji dakle za 142 hiljade) dok su ukupni troškovi proizvodnje u 1929. godini za 390 hiljada veći no u 1928. godini a iznose 2.086.000 фпага. Kod upravnih troškova leži smanjenje u manje пар!асепој роrezi i u smanjenju dužne kamate (zbog opadanja poverioca) a troškovi proizvodnje veći su radi povećanja proizvodnje struje i većih troškova radi proširenja vodova. Ukupni otpisi iskazahi su sa 857.000 dinara i veći su za 35000 od onih u 1928. godini.

Prihodi od prodate struje iznose 3.82 miliona dinara; veći su za 217.000 prema 1928. godini, ali su još uvek za oko 100.000 manji od onih u 1026. godini (zbog pojeltinjenja struje),. Prihodi od prodaje leda podbacili su prema 1928. godini za 34.000 i iznose 76 hiljada. Čista dobit iznosi 275.000 dinara; prema 1928. godini veća je za 100.000 a prema 1926. godini manja za 93.000 hiljade dinara.