Narodno blagostanje — dodatak

216

у току ове године отварати нове кредите, под повољнијим условима од досадањих, нашим привредницима“.

За развој и даљи полет Лесковачке пентралне банке је од велике важности било питање фузије, односно преузимање Лесковачке кредитне банке. Има скоро већ три године, како је са управом поменуте банке био постигнут споразум, који до ове године услед техничких препрека нија био реализован. Лесковачка централна банка је власник Кредитве банке, пошто располаже са 47.780 акција од укупно 50.000 комада, дакле 95.56 од сто. Фузија ће се извршити на тај начин, да ће Централна банка преузети целокупну активу и пасиву Лесковачке кредитне банке а акције Не исплатити по вредности процене на дан спајања. Главница кредитне банке износи 5 милиона, а за 1928. годину исказана је чиста добит од 1.2 милиона динара. Главница матице, дакле Лесковачке централне банке остаће непромењена.

Веома интересантну слику даје упоређење главних билансних позиција Лесковачке централне банке за последње три године:

Рачун изравнања :

Актива 1927. r.. 1028... 1929. 5 Благајна 12097 3.265 3.452 Менице 11.088 15.196 12.167 Дужници 17.897 24.119 30.624 Кензорцијална предузећа 2153 2.242 2.242 Хартије од вредности 9.481 9.610 11.130 Непокретно имање 124 124 122 Намештај и прибор | 66 13 66 Разни рачуни 28.088 50.131 50.666 · Пасива Главница 15.000 20.000 20.000 Фондови 543 979 842 Улози на штедњу 9.286 13.537 16.420 Улози по текућим рачунима 10.179 7.959 6.769 Мовериоци — 4.990 6.008 Реесконт код Народне банке 5.969 5.990 5.998 Рачун разних особа [562 | 299 919 Разни рачуни 28.088 50.131 50.666 Дивиденда 1.620 2.400 Збир активе или пасиве 72.589 105.195 110.483

Рачун губитка и добитка:

Расходи :

Камата 2.660 3.066 3.924 Трошкови 521 895 731 Отпис пропалих потраживања 10 2.749 51 Чиста добит 2.268 — 2.956 Пореска резерва — 433

Приходи Камата 2.293 3.037 3.952 Провизија 1.947 2.639 2.553 Разни приходи 1.219 1.468 1.158 Збир расхода или прихода 5.459 7.144 1

Огромно повећање показује збир активе или пасив од 72.5 милиона у 1927. години на !10.5 милиона у 1929. години, од чега отпада на 1928. годину највећи део. Укупна средства, којима банка располаже, порасла су од 1927. на 1929. годину од 42.5 милиона на 56.8 милиона, дакле за скоро 15 милиона динара ; од тога отпада 5 милисна на повишење главнице. Опадање уложака на штедњу Централна банка не познаје : од 9.3 милиона у 1927. години, порасли су на 164 милиона у 1929. години ; улози по текућим рачунима и повериоци порасли су у 1928. години према 1927. за 2.5 милиона, али су у 1929. години опет смањени на 12.7 милиона динара. Реесконтни кредит код Народне банке остао је скоро непромењен на висини од 6 милиона динара.

Од укупних средстава подељено је на кредите 42.78 милиона : 12 милиона на меничне кредите, који су у осталом смањени према 1928. години за скоро 3 милиона, а 30.6

милиона контокорентним дужницима, који су према 1928. порасли за 6 милиона, а према 1927. години за скоро 13 милиона. За 2 милиона је повећана позици да хартија од вредности, која износи 11.1 милион динара. Код иначе идеалне читкости биланса и опширног публицитета банчиног извештаја управа би и код ове позиције могла да каже, какав је састав њезиног портфеља од вредности: колико је хартија приватних предузећа и колико износе државне хартије од вредности. Непокретна имања билансирана су са 122 хиљаде динара, а готовина у благајни износи 3.4 милиона динара. Позиција конзорвијалних предузећа смањена је у. 1928. години за 500 хиљада према 1927. години, а у 1020. години остала је непромењена. .

Код рачуна губитка и добитка примећујемо већ на први поглед једну веома интересантну ствар: у 1928. го-

|дини није исказан никакав чисти добитак, и ако износи

бруто добит 7,14 милиона динара. Ако од ове бруто добити одбијемо плаћену камату и опште трошкове, онда излази, да би чиста добит морала изнети 3.18 милиона динара. То међутим није случај. Још из икфлационог доба, банка је имала вероватно потраживања, више година смрзнутих, за које се је исказало, да су или пропали, или сумњива н тешко наплатива ; због тога их је управа отписала једним јединим потезом, једним гестом, који је карактеристичан по одлучност и реалну политику, која руководи управу у своме раду. То је била једна мера, вероватно горка по управу, али потребна и пошто ју је ситуација изискивала, веома похвална. Није то једноставна ствар једним потезом отписати 2.7 милиона као дубнозна потраживања, а због тога не исказати добити. Том је приликом створена и једна пореска резерва од 433 хиљаде динара.

Чиста добит, која је || 1927. години, код главнице од 15 милиона динара исказана са 2.268.000 динара, износи у 1929. години 2.956.000 динара, што је веома повољно. При оцени општег стања Лесковачке централне банке не смеју се пустити из вида огромне тихе резерве о којима је било раније речи.

Значајна је и дивидендна политика банчина: у 1922. години, дакле првој години нормалног рада, плаћено је 5 од сто; од 1923. до 1926. године ништа, у 1927. години 12 од сто, у 1928. години ништа, а у 1929. год. опет 12 од сто.

SRPSKA TRGOVAČKA BANKA D. D. U NOVOM SADU

Srpska trgovačka banka d. d. u Novom Sadt proslavila je u 1929. godini jedan jubilej: ovom godinom završena je prva desetogodišnjica bančine renesanse, koja je, kao što to sadašnie stanje dokazuje, toliko povolino uspela, da nadmašuje sva očekivanja. Srpska trgovačka banka ponikla je iz Srpske štedionice, koja je sa чаушсот od 300.000 kruna bila osnovana 1906. godine u Novom Sadu, sa važnom nacionalnom zadaćom. Bilo je to toliko slavno koliko i teško vreme i kad je 1918. godine današnja uprava primila bariku u svoje ruke, bila je šteddionica zbog ratnih prilika jedan mali lokalni zavod, koji je pripremao svoju : | likvidaci|u. Dve godine nova ju je uprava vodila pod starom firmom i nakon izvršene reofganizacije promenjeno je i ime u Srpska trgovačka banka. 1919 glavnica je povišena na 2 miliona kruna, 1920. godine na 12 miliona kruna a 1924. na 5 miliona dinara; 1928. godine ovlašćuje glavna godišnja skupština upravu da izvrši postepeno povišenje na По miliona dinara, od čega je u 1920. godini emitirano novih 2.5 miliona tako, da je Slavnica u toj godini iskazana već sa 7.5 miliona dinara. Time je Srpska trgovačka banka izašla iz kruga uskog lokalnog zna-: čaja u čemu je znatno pomažu filijale u Starom Futogu ı Žablju, kao i bančina povereništva u pojedinim varošima Vojvodine.

Novi Sad |e za banku veoma lukrativan ali težak i komplikovan teren. Konkurencija među novčanim zavodima možda u nijednoj varoši naše države nije fako ošfra, kao što je {o slučai u Novom Sadu. Naročito u poslednjim godinama, jer su se u toj varoši skoncentrisale sve fililale naših vodećih banaka cele