Narodno blagostanje — dodatak

države. (ako postoje u Novom Sadu i fihjale dvaju ljublianskih } '|i onih Agrarne banke. Porast pokazuju ulošci nedeljne šted-

novčanih zavoda).

Poznato je, da su prilike na tržištu kapitala u prošloj go- |

dini bile zategnute, i da je svaki pokušaj kakve nove emisije akcija smatran kao nemoguć. Uz sve te nepovoljne pribke došao

je i upis akcija Agrarne banke. Uprkos svemu fbme i svim pe- |

simističkim glasovima Srpska trgovačka banka je ipak pristupila novoj emisiji, šestoj, u visini od 2.5 miliona dinara., što joj je potpuno uspelo. Taj uspeh dokazuje, kakvu prvoklasnu ocenu i poverenje uživa banka među novosadskim kapitalistima. Glavne bilansne pozicije, upoređene za poslednje tri godine najbolje ilustruju lep i vanredno soliđan razvoj bančin:

Račun izravnanja

Aktiva 1927 1928 1929 u hiljadama dinara

Gotovina 1.107 }:255 553 Мерокге този 646 645 764 Nameštai, pribor i investicije 144 144 144 Menice 23.265 23.910 25.639 Hartije od vrednosti 2.997 2.008 926 Dužnici po tekućim računima 15.018 15.832 16.169 Hipotekarni zajmovi 713 933 937 Ремте 8 15 25 Izdate garancije 1 t. d. 790 929 1.197 Vrednost pensionog fonda 67 35 43 Hazna aktiva А 6 12

Pasiva | Glavniča 5.000 5.00) 7.500 Rezervni fondovi 1.507 1.599 2.266 Репзјот fond 378 457 550 Nepodignuta dividenda 58 39 36 Reeskont 2.465 3.685 2.897 Пал 33.689 33.018 30.007 Garancija i bančin žiro 790 929 1.197 | Razna pasiva 1 } 52 | Čista dobit 899 985 1.003 | Zbir aktive i pasive 44.824 45.715 46.413

Račun gubitha i dobitka

Rashodi | Porez 685 476 268 "Proškovi 883 869 957 Kamate 1.658 1.250 1.852 Ćista dobit 899 985 1.004

Prihodi Prenos dobiti 17 05 6: Prihod nepokretnosti 128 124 135 Hazni prihodi 3.973 3.455 3.885 Zbir rashoda i prihoda 4.126 3.580 4.082

Žbir aktivnih ili pasivnih bilansnih pozicija u stalnom је porastu: od 44.8 mliona u 1927. godini na 45.7 miliona и 1928. godini i na 46.4 miliona u 1929. godini. Od toga iznose sopstvena sredstva, prema bilansnoj vrednosti 10.3 mibona dinara, što znači porast od preko 3.4 miliona prema 1927. godini. Od toga otpada 2.5 miliona na povišenje glavnice a ] milion na povećanje bančinih rezervnih fondova.

Ulozi iznose ukupno 30.9 miliona dinara od čega otpada 25.15 miliona na uloge na štednju, 5.7 miliona na uloge po tekućim računima i 41.000. na neđeline uloge. U 1928. godini ulozi su u malom opadanju prema 1927. godini; to je u Vojvodini u onoj godini jedna opšta. pojava; ali se to opadanje kod ostalih vojvođanskih banaka u 1929. godini još i pooštrava; u tom pogledu predstavlja Srpska trgovačka banka jednu važnu iznimku, jer iz gornjih podataka vidimo, da su ulošci po: uložnim. knjižicama porasli za preko 650: hiljada dinara, i ako je izvestan broj tih uložaka bio realizovan za upis akcija Agrarne banke i akcija sopstvene bančine emisije. Interesantno je kretanje uloga po te-. kućim računima. Od 7.47. miliona u 1927. godini porasli su na

8.38 miliona u 1928. godini, dok su 1929. godini opali na 5.7

217

miliona. | ovo sniženje biće u vezi sa upisom akcija bančinih, kao

nje, sa 7 hihada dinara na 41 hiljadu; mali su to iznosi ali su ođ velike važnosti, jer se tim načinom pruža i najsiromašnijim slojevima mogućnost štednje. To je posao od kojeg banka nema sigurno nikakve zarade ni koristi, ali ie koristan po Ssiromašne slojeve ı ukazuje na visoko razvijen osećaj socijalne soli lidarnost} bančine uprave.

Heeskont varira: od 2.46 miliona u 1927. godini povećan je u 1928. codini za 1.2 miliona na 3.68 miliona ali je u

· 1929. godini opet smanjen na 2.89 miliona. dinara.

Ukupna strana stredstva iznose u 1929. godini 33.84. miliona dinara, koja su podeljena: na menice 25.6 miliona, na kredite dužnicima po tekućim računima 16.17 miliona, na hipotekarne zajmove 937 hiljada dinara. Gotovina iznosi 553 hiliade dinara, nepokretnosti bilansirane su sa 646 hiljada dinara u 1927. i 1028. godini, a u 1929 .codini povećane su na 764 hiljade dinara zbog otvaranja filijale u Žabliu. Nameštaj i pribor je u ovim poslednjim godinama bilansiran sa 144 hiliade dinara; u obema poslednjim pozicijama nalaze se i tihe rezerve bančine.

Menični portfeli u stalnom je porastu: od 23.3 miliona u 1927. godini na 25.6 miliona u 1929 godini. To je i najvažnij posao bančm i pošto je u Vojvodini uzus da se daje menični kredit uz hipotekarno pekriće, to se tai posao može smatrati kao najsigurnijim. Fako su isto i krediti po tekućim računima u stalnom porastu, od 15 miliona u 1927. godini na 16.2 miliona u 1928. godini. Čisti dugoročni, hipotekarni krediti, kojim je poslom banka otpočela tek 1925. godine, porasli su u toku ovih poslednjih četiri godine na 937 hiljada dinara. Uprava bančina u svome izveštaju sa ponosom ističe, da njezina kamata na uknjižene zajmove nije bila veća od kamate, koju su predlagaH i najstrožiji predlozi „o zaduženju i razduženju seljaka”, a malo dalje je podvučeno, da je zavod potpomogao vrlo veliki broj baš najsiromašnijih liudi, da podignu svoje domove i da im se bar na taj način donekle olakša teška borba za opstanak.

Važno je napomenuti i to, da je Srpska trgovačka banka znatnim reeskoninim kreditom pomogla i manje novčane zavode Bačke, Banata, Srema i Bosne, na koji je nacin znatno proširila svoj delokrug.

U računu gubitka i dobitka, a u rashodima fali jedna pozicija, koja ie uobičajena skoro kod svih novčanih zavoda:

otpis sumnjivih ili propalih potraživanja. Banka je u 1929 .codini,

kao što smo videli, plasirala za skoro 43 miliona kredita, a da kođ ovakvog iznosa nema dubioznih i propalih potraživanja, onđa je to pojava na koju može uprava sa ponosom da pokazuje. Troškovi su u 1928. godini smanjeni, a u 1929. godini opet nešto veći, dok su porezi od 1927. godine na ovamo u stalnom smanjenju; verovatno, da su fakse i troškovi oko nove emisije u 1929 .godini proknjiženi preko računa troškova.

Prihodi od nepokretnosti povećani su u 1929. godini na 135 hiljada dinara; i oni u punoj meri potvrđuju našu ranije učinjenu primedbu, da se u toj poziciji nalaze velike tihe rezerve. Razni prihodi naime od hartija od vrednosti, kamata, provizija, devize i t. d. porasli su u 1929. godini prema 1928. godini za 430 hiljada dinara na 3.88 miliona, ali su ipak manji od prihoda u 1927. godini, i to pre svega zbog sniženja kamatne stope.

Čista dobit premaša 1 milion dinara, te je prema 1928. godini veća za 20 hiljada, a prema 1927. godini za 105. hiliada dinara i treba napomenuti, da nova emisija u 1929. godini |oš ne . participira u čistoj dobiti.

„ZAGORKA” D. D. ZA GRAĐEVNU INDUSTRIJU . ZAGREB „Zagorka 'd. d. za građevnu industriju sa svojim ciglanama u zagrebačkom predgrađu Černomerac, Bedekovićini, Kufini ı Krapini i tvornicom glinene robe u Bedekovićini upućena je u prvom redu na Zagreb. Dobra ili loša građevna delatnost u Zagrebu odrazuje se gotovo na čitavu industriju građevnog materijala savske banovine. A to vredi naročito za Zagorkine