Narodno blagostanje — dodatak

суделовањем немачког капитала доћи у Крапини до подизања једне велике творнице папира и целулозе. Међутим тешка криза коју је онда проживљала Немачка осујетила је ту намеру. Касније од сличних пројеката није више било

ни говора.

Фабрика целулозе у Дрвару ма да је самостално акционарско друштво налази се у рукама „Шипада“ дотично државе као његовог главног акционара.

Акцијски капитал износио је 3 милиона круна. Године 1923. проведено је повишење на 13 милиона динара. Године 1927. извршена је валоризација инвестиција. Будући да су инвестиције биле знатне, нова главница утврђена | на 12 милиона динара. Том приликом проведена је акуму-

лација акција тако да је номинала поједине акције одређета.

ca 5.000 динара. Већ по номинали акција види се да се их не мисле отуђивати.

Биланса за две последње године (из ранијих година нема. објављене билансе) изгледа овако: Б

Актива 1929. r. 1928. Инвестиције : 13.868 земљиште — 371 канали 2.058 зграде : 4.365 стројеви 4.841 творнички материјал 1.372 Сировине 321 1.438 Фабрикати 2.528 1.296 Благајна 219 218. Дужници 4.675 5.613 Менице 2.273 Пасива Главница 12.000 12.000 Резерве 4.199 4.136 Веровници 4.565 4.962 Добитак 2.271 1.336 "Укупна биланса 23.236 22.435

Фабрика целулозе готову читаву своју фабрикацију пласира у иноземство. Извоз се врши жељезницом до Шибеника а онда паробродима даље.

Прошле године ми смо извезли целулозе за 12.395.685 кг. у протувредности од Дин. 26.493.662. Највећи део тог извоза дала је фабрика у Дрвару. Од у прошлој години извезене целулозе отишло је у

Кг. Дин. Белгију 2.046.000 4.415.000 Италију 1.642.720 3.998.762 Сјед. Држ. Сев. Америке 5.430.000 11.292.000 Француска 2.645.830 5.529.500 Холандија 500.000 1.020.000 Чехословачка 15.100 ' 158.400 Швајцарска 116.035 158.400

Како видимо највише се извози у Сједињене Државе Северне Америке. Кад су оне пре неколико месеца ловисиле своје увозне царине ми смо били погођени у главноме повећањем царине на целулозу. Међутим како је тешко да се преко ноћи подигне продукција целулозе у толикој мери да увоз са стране не долази више у обзир, Дрвар ће и даље моћи да пласира гро своје продукције у Сједињеним Државама. Биланса Дрвара одликује се тиме да веровници не

представљају знатан износ. Не само што су све инвести- |

ције извршене из властитих средстава него и један LOG JO YO ника и меница њима је покривен.

Чисти је добитак у 1929. години у знатном пораст) Преко два милиона динара на 12 милиона главнице је резултат који код нас налазимо веома ретко.

PRVA HRVATSKA TVORNICA ULJA D. D., ZAGREB,

Bilansa za 1929. godinu, bilo to po njenom ukupnom iznosu bilo to po pojedinim pozicijama gotovo na dlaku je slična bilansi koncem 1928. godine. A ona do konca 1928. godine nije se mnogo razlikovala od one krajem 1927.. To znači da su kod Prve hrvatske fvornice ulja prilike skroz iskristalizirane. Kod mnogih industriskih poduzeća mi smo i poslednjih godina opažali znatne skokove u bilansi. Nu po svoj prilici kod tih poduzeća opaziće se znatno smanjenje i pogoršanje bilanse u periodu kriza u koju i mi ulazimo. Kod Prve hrvatske tvornice ulja naprotiv imamo očekivati i za taj period bilansu koja se neće gotovo nikako razlikovati od bilansa poslednjih godina. Danas kad sva velika poduzeća nastoje da stabiliziraju svoje prilike i svoje stanje, bilansa Prve hrvatske tvornice ulja može da posluži kao primer.

"Time što dužnici i verovnici nisu pošebno iskazani među aktive dotično pasive nego samo njihov saldo, može se dogođiti da i kod istog iznosa njihovog salda dotično jednakog ukupnog iznosa bilanse nastupe znatne promene. Nu te promene moraju biti paralelne, to jest jednak porast dužnika kao i VeroVnika. A to znači da je situacija opet u stvari ista. Меди и s obzirom na način poslovanja imamo pravo predpostaviti da ni kod dužnika a ni kod verovnika poslednje dve godine nije došlo do većih promena. Zagrebačka tvornica ulja ima već uvedeno svoju marku, svoj stalni krug mušterija, pak tu nije za očekivati većih promena bilo u poslovanju bilo u strukturi bilanse, Držimo da ni kod jednog našeg većeg industriskog poduzeća nema manje razlika između bilanse pojedinih poslednjih godina kako je to kod Prve hrvatske tvornice ulja.

U lefu prošle godine naše tvornice ulja bile su centar jedne velike debate u stvari zadržavanja ili ukidanja carine na semene uljarica koje se kod nas producira a koje prerađuju naše tvornice ulja dotično koje bi se mogle izvesti. Kao što 50tovo kod svih agrarnih produkata tako i kod uljarica cene su ove godine bile mnogo nepovoljnije nego ranije. Pored toga, usled vlage u vreme žetve ni kvalitet nije bio naipovoljniji. Меzadovolini sa cenama a i protestima tvorničara radi kvaliteta, trgovci semenim uljaricama podigli su čitavu kampanju protiv tvornica ulja. Tražili su u prvom redu ukidanje izvozne carine na uljarice ,navađajući da je ta mera preduzeta navodno u Ккоrist domaćih ivornica ulja kako bi im se osigurao monopol na domaćem tržištu sirovina.

Kod poslednje reforme naših carina ukinute su i izvozne carine na uljarice. Tendencija je da se udovolji svim zahtevima poljoprivrede koja se nalazi u teškoj krizi. Međutim teško da će i ukidanje izvozne carine mnogo doprineti pobolišanju cena Semena uljarica. Ako situacija upogled ćena agrarnih produkata ostane i dalje ovakova, a svi su izgledi, ove godine, makar izvozna carina na semena uljarica bila i ukinuta, njihove će cene biti još niže nego što su bile prošle godine kad je ioš postojala izvozna carina.

Mi na ovom mestu ne ulazimo u kritiku carinskih mera upogled industrije ulia i njenih sirovina.

Ukidanje izvozne carine za uljarice najmanje tangira Zagrebačku tvornicu ulja. Ona je u mnogo месој meri upućena na uvoz sirovina. sa strane nego što je to slučaj kod ostalih tvornica u zemlji. Prema tome . posledice ukidanja izvozne carine mnogo će manje pogoditi Zagrebačku tvornicu ulja nego ostale fabrike. Usled toga ona će biti u povolinijem položaju prema konkurenciji. Zagrebačka tvornica ulja naglašava svoj specija-