Narodno blagostanje — dodatak

Рачуа Glavnica 10.000 „10.00 10.000 10.000 Rezervni fondovi 1.665 2.124 2.495 2.743 Penz. fond činovnika 200 270 34() 370 Ulozi 6.189 6.675 7.023 6.172 Ulozi po tek. računima — -— 6.058 8.181 Poverioci 14,641 13.409 6.427 6.924 Zbir bilanse 103.687. 105.323 102:652, 103.361

Kačun gubitka i dobitka.

Rashodi ; Катаје 1.355 1.150 1.427 1.534 Кеја !го5ком1 970 1.416 1.420 1.365 'Otpisi 176 249 118 50 Čista dobit 1.762 1742 1 1.665

Prihodi } Kamate 3.059 3.342 3.048 3.478 Provizije 1.083 1.482 1.301 425 Prihodi od zarade 52 242 231 569 Razni prihodi 63 71 83 140 Prenos dobiti | 6 19 19 1 Zbir rashoda i prihoda 4.264 5.157 4.684 4.615 Dividenda 12% 12% 12% 12%

Upravljači Tehničke banke nisu samo dobri tehničari, već i odlični bankari. To nam potvrđuje gornja tablica.

Glavnica je u 1924. godini povišena na IO miliona dinara, koliko iznosi i danas. Prema odluci upravnog odbora, imalo bi se u 1930. godini pristupiti novom povišenju na 15 miliona ali se zbog slabih privrednih prilika kao i onih na tržištu kapitala za sada od toga odustalo i zaključilo, da se povišenje sprovede do kraja 1932. godine. Bančina uprava mofivira svoju odluku time, da se bojala da akcionarima ne bi mogla obezbediti pristojnu dividendu. Rezervni fondovi se svake godine snažno dotiraju; fako su i u 1930. godini porasli za 250 hiljada dinara a iznose 2.74 miliona odnosno 27.4% glavnice Zajedno sa penzionim fondom iznose 3.11 miliona dinara; u toku ovih poslednjih čefiri godine porasli su dakle za 1.35 miliona dinara. Prema tome sopstvena sretstva bančina dostižu krajem 1930. godine 13.11 miliona dinara.

{Tuđa sretstva, naime ulozi na štednju, reeskont, i poverioci poslednjih su godina u opadanju: od 21.4 miliona u 1927. godini na 19.5 miliona u 1929. godini. U 1930. godini imamo porast od 2.37 miliona na 21.87 miliona dinara. Promene dolaze od reeskonta kod Narodne banke, dok su ulozi na štednju ostali škoro nepromenjeni na 6.7 miliona dinara. U 1929. godini ovi su se malo povećali, na 7 miliona, ali su se u 1930. godini ponovo smanjili na raniju visinu.

Između 1928. i 1929. godine banka je izvršila jednu promenu u iskazivanju tuđih sretstava u pasivi. U 1927. ı 1928. godini stavka ulozi sadrži samo uloge po uložnim knjižicama a stavka poverioci uloge po tekućim računima, kredite i reeskont. Od 1929. godine zasebno st iskazani ulozi po knjižicama, ulozi po tekućim računima i razni krediti i reeskont. Iz toga se vidi, da su ulozi po tekućim računima porasli od 1929. na 1930. godinu za skoro 2 miliona dinara.

Ukupna sretstva kojima banka raspolaže u 1930. godini iznose dakle 35 hiljada dinara, a njihov plasman пат objašnjava aktiva bilanse. U 1930. godini najveća je pozicija tekući računi, sa 13.26 miliona dinara. Ovi su krediti prema 1929. godini veći za 1.4 miliona. Veće promene nalazimo kad meničnih kredita. Ovi su u 1928. godini dostigli maksimalnu visinu, sa 16.43 miliona; u narednim godinama znatno opadaju: u 1929. godini manji su za 2.87 miliona a u 1930. za 3.43 miliona dinara. U znatnom su porasti zajmovi na zaloge: od 60 hiljada u 1927. godini na 557 hiliada u 1930. godini. |

ı Bilansna vrednost bančinih nepokretnosti porasla je u 1930. godini za preko 100% i iznosi 5.03 miliona dinara. Povećanje dolazi otuda, što je uprava bančina kupila novu zgradu pošto su stare prostorije zbog proširenja bančinog rada po-

štale i suviše malene. Nova bančina žgrada je kupljena od 2. Vase Tešića, industrijalca. Ona je podignuta 1927/28. godine i oslobođena poreze do 1958. godine. Sem toga banka ima u Starine Novaka ulici dobro korišćeno imanje, koje, pored niskih zakupnih cena, ipak daje zadovoljavajući prinos. Imanje bančino u Aranđelovcu, koje je kupljeno na licitaciji za bančino potraživanje, izdato je državi u zakup za poštu.

U računu gubitka i dobitka interesantne su sledeće promene: rashodi po kamatama su manji no u 1928. godini, (kad su bili rekordni) ali su ipak veći za oko 100 hiljada od onih u 1929. godini (iznose 1.53 miliona dinara). Ovo povećanje rezultira od prošlogodišnjeg povećanja tuđih sreistava. Troškovi su smanjeni prema 1928. i 1929. godini, a tako i otpisi sumnjivih potraživanja.

Prihodi od kamata veći su za 430 hiljada dinara, ali su prihodi od provizija manji za 876 hiljada; mnogo su iakođer povećani prihodi od zgrada — zbog već pomenute kupovine nove kuće; oni dostižu 570 hiljada dinara.

Bruto dobit iznosi 4.61 milion dinara i manja je za jedva 69 hiljada dinara od prošlogodišnje. Manja prema prošloj godini također je čista dobit, koja je iskazana sa 1.6065.000 dinara; od toga je dodeljeno 166 hiljada rezervnom fondu, 266.000 kao 16% fantijema upravnom i nadzornom odboru kao i bančinim činovnicima, 30 hiljada pensionom fondu, 1,7 miliona dinara na ime 12% dividende a 2000 preneto je na nov račun.

Interesanina je dividendna politika: u 1923. godini plaćano je 30 dinara, 1924. godine 70 dinara, 1925.—1926. godine 100 dinara a u svim narednim godinama 120 dinara od akcije odnosno 12%.

U upravnom odboru Tehničke banke a. d. Beograd nalaze se sledeća gospoda: Arhitekt Milivoje Smiljanić, građevinar, pretsednik; Miodrag Obrenović, inženjer-agronom; Antonije Sambunjak, inženjer-građevinar; Klementije Bukalac, inženjer-građevinar; inženjer Milan Nešić, prof. univerziteta; Jovan V. Živanović, direktor Tehničke banke i g. Jovan Kukavac, cand. ing. U Nadzornom su odboru gospoda: Stanoje V. Bader, pretsednik, Vasilije Bikar, Kosta Šijački, Manojlo M. Mrvić i Dragutin Tobolar.

ХРВАТСКА КАТОЛИЧКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ»)

Темпо раввитка Хрватске католичке банке био је прошале године нешто спорији него последњих неколико година. Укупна сума билансе бележи у 1930. години пораст од укупно 1.5 милиона динара. Године 1929. пораст је износио готово 5 милиона а 1928. године око 3 милиона динара.

Ма да су опште привредне прилике у прошлој години биле неповољније него 1929. године, развитак загребачког новчарства био је и прошле године веома знатан. Можда и већи него у 1929. години. Бар тако дају наслућивати до сада објављене билансе загребачких банака. Знатан пораст уложака у прошлој години допринеле су код многих загребачких новчаних завода и филијале које они подржавају по читавој држави и које се све више афирмирају. За проучавања деловања привредних прилика на развитак загребачког новзарства, требало би одвојити оне заводе које не подржавају филијале, од оних који имају јаку мрежу филијала. Специјалне привредне прилике Загреба наравно да ће у јачој мери долазити до изражаја у билансама завода без филијала.

Развитак загребачких новчаних завода који не подржавају филијале није прошле године био једнак. Нарочито што се тиче уложака. Док неки заводи показују готово рекордни пораст, видимо код других да је пораст бно мањи него ранијих година. Та разлика у погледу развитка уложака не зависи можда у поверењу које ужива један или други завод, него о политици коју је дотични завод водио, у

ж) За 1929. годину биланс. је анилизаран у додатку „Народног Благостања“ од 8. новембра 1930. године, број

45., страна 202.

•